Зорана Михајловић: Знам зашто мушкарцима идем на живце

Значи то је најмоћнија жена у држави и прва амазонка премијера. Долазила је из дубине кабинета, срдачна и предусретљива, рушећи успут стереотипе, предрасуде и набрушеност седме силе на политичаре.

Србија 03.01.2015 | 10:14

Осетио сам, о ужаса, како се новинарски вук у мени претвара у питомо јагње... Неће моћи, госпођо министарка!

- Леп вам је кабинет!

- Бивши Мркоњићев. Све је остало исто, само нема више слике Ане Бекуте!
Осмехује се широким осмехом и седа у дубоку фотељу, са сточића замамно миришу неке скупе чоколадице, очајнички терам оно јагње и вабим вука... не иде!

- Уморна сам! Преуморна. Да ми је само да за Нову годину седим код куће, слушам музику и једем руску салату!

Љути се Вучић на мене, и ја на њега

- Смем апсолутно све да кажем премијеру. И мислим да свако ко жели да му каже, може да каже. Друго је питање да ли неко мисли да ће ћутањем сачувати неке своје позиције, али свако може да каже! Наљутио се он неколико пута, али ја му исто кажем љута сам, због тога и тога, и завршимо то разговором. Ја сам неко ко одмах разговора, а и он је такав. Премијер је, за разлику од мене која у томе знам да будем недисциплинована, одговорнији. - Нема поруке коју сам послала да ми није одговорио нити позив на који ми се није јавио! Али, наљутим и ја њега.

А руску салату, је ли - русофилство даје последњу шансу посрнулом новинару - питај сад што је спречила Јужни ток, што нас свађа с Русима, зна ли да је Тома због ње звао Путина...

- Међутим, салату ћу вероватно прескочити, ако седница Владе буде 1. јануара. Али, то јесте мој ритам. Знам да ми многи не верују, али ја стварно устајем у четири, пола пет како бих све стигла да урадим на време - опет онај широк осмех!

Дођавола, где си, горопадни Вучићу, упадни овамо ломећи кваке и избаци ме одавде - „шта причаш са њим, тај нас критикује и кад треба и кад не треба!“ - и спаси ове бедне остатке моје новинарске репутације, али узалуд гледам ка вратима!

У четири? Па да не набијете комплекс премијеру. Он устаје у пола шест?

- Ма, нећу! Али стварно мислим да је мушкарцима у том смислу лакше. Ја устајем тако рано због тога што морам код фризера, ако имам неку емисију нормално је да одем и до шминкера, а да бих све то стигла и дошла на посао по новом радном времену у пола осам, морам да устанем у зору - и, наравно, осмех!

Више се нисам ни трудио да у себи пробудим Ољу Бећковић, рука ми је издајнички посегла за оном чоколадицом, прогутао сам је заједно са кнедлом професионалног устукнућа и нек иде све куд је и пошло. На крају крајева, није преко пута само политичарска оштроконђа, већ дама. И то лепа дама, па кад си већ славно пропао као новинар, онда буди џентлмен, па дај неко „стори-глори“ питање.

Хајде да, за почетак, разрадимо оно у умору!

- После кинеског самита сам била толико уморна, да сам кад је кинески премијер одлетео дошла кући и заспала у седам сати. Јесам уморна и сви смо уморни.

А да није мало преозбиљно схватила овај посао?

- То ми и код куће кажу! Нисам, ја све тако радим!

Заједно са Кори Удовички, Снежаном Богосављевић Бошковић и Јадранком Јоксимовић, министарка Зорана Михајловић чини онај женски фронт Владе. Има ли их довољно да се супротставе мушкој већини?

- Никада није довољно жена у влади. Сви су навикли на то да је жена само радилица и други човек. Онај до главног је углавном жена, али врло ретко је жена та која је прва, која доноси одлуку и која потписује озбиљне ствари и последња каже - то ће бити тако. Верујем да то зависи од политичких странака, али и од још једне ствари. Жене никако да науче да се понашају као мушкарци у смислу јединства. Мушкарци су другачији... Увек можете видети другаре из основне школе који заједно иду суботом на фудбал, седе по кафанама!

А жене седе и оговарају једна другу?

- Тачно тако. Или се оговарају или просто немају времена, док све по кући заврше не остаје им времена за пријатељице и дружење. Одлично се слажем са Јадранком Јоксимовић, често заједнички наступамо, али и даље нисмо тако компактне као мушкарци. Заиста треба учити од вас како се то ради!

Тајна фото-едиторијала

Део договора са министарком Михајловић да се направи овај несвакидашњи едиторијал био је да део новца од продаје новогодишњег издања „Блица” иде у добротворне сврхе. Наша гошћа је одлучила да то буде за опремање и проширење установе „Чуваркућице“ која 16 година пружа помоћ и заштиту најугроженијим категоријама деце Данас тамо има само 16 кревета, а деце је дупло више и спавају по ходницима.
Још то да научите, па да потпуно подвијемо реп и обновимо градиво из домаћинства! Како ли је само мушкарци доживљавају?

- Углавном их нервирам. Претпостављам да им идем на живце, а често то могу и да видим. Сећам се да сам као саветник потпредседника владе у Управном одбору ЕПС-а, уз жену која води белешку, била једина жена на тим састанцима. Сваког другог уторка у тој сали за састанке - нас две и седамдесет мушкараца. И углавном вас прво гледају, да не будем вулгарна, као глупачу и са ниподаштавањем, а онда кад временом покажете шта знате и да добро разумете оно о чему причате... почнете да их нервирате!

Не замерите, министарка, нама мушкарцима, ваљда сте до сада схватили да смо само дрчне кукавице!

- Врло су јаки, много их је, моћни су и много су сложни. И кад су кукавице у том чопору су јаки!

Кад је већ тако, сигурно јој се једном све смучило. Је ли било те жуте минуте?

- Сви је имамо. Дешавало ми се много пута да се упитам зашто ја то радим кад сам се толико трудила и нисам успела да изгурам ствар до краја. Али то заиста кратко траје.

Хајде бар питај је има ли жена на таквом месту право и могућност на љубав и може ли себи да дозволи тај „луксуз“. Питао сам жену, али добио сам дипломатски одговор политичарке.

- Политика узима приватност на различите начине и сужава простор да живим као нормалан свет. Сваког момента сте на удару јавности, али што би рекли, нико нас није терао! Велика одговорност носи мањак приватности и времена за себе и оне које волиш. Замерам себи што немам времена за сина који има 12,5 година, сад је код баке и не волим што је далеко од мене. Не пече мене савест, него ми једноставно недостаје!
Кад смо већ поменули сина, како ли он излази на крај са чињеницом да му је мајка други човек Владе?

- Није му пријатно и жали се. Прво, деца су врло сурова и често говоре оно што мисле и говоре њихови родитељи. И дешавале су му се, нарочито последње две године, разне непријатности. Прве три године је био у приватној школи, али сам га у жељи да буде са што више различите деце, пребацила у државну и нисам сигурна да сам урадила праву ствар.

Последњих месеци има све више проблема. Он није мирно дете, живахан је страшно. Најчешће су то увреде, баналности, ружне речи које нису њихове, већ речи њихових родитеља, али то мог сина погађа. Једном је дошао страшно тужан, дрхти му брада и почиње да плаче.

Извор: Блиц