Како ће он недостајати ''Панцерима''!

Светска титула је у џепу, али је Немачка остала без најбољег десног бека на свету, једног од најбољих левих бекова на терену, једног од најбољих задњих везних на свету и једног од најинтелигентијих фудбалера на свету. А сви се они зову – Филип Лам!

Фудбал 02.01.2015 | 21:00
Како ће он недостајати ''Панцерима''!

Светско првенство 2002. памтићемо по оном голу Роналдиња против Енглеске и терору Роналда и Ривалда над противницима, Мундијал 2006. био је час фудбала Зинедина Зидана и животна лекција коју му је на крају одржао Марко Матераци, 2010. гледали смо како Ћави и Андрес Инијеста сакривају лопту противницима, а 2014. ћемо се – барем краткорочно - сећати више по пуцању по шавовима те исте Шпаније, те домаћег Бразила но по бруталној надмоћи Немачке. Толико очигледној да смо је сви само констатовали. Није се много тога имало рећи. Просто – Панцери су били најбољи. Победнике историја чува од заборава, барем у Србији епови се испредају о трагично посрнулим јунацима, па смо после Светског првенства више читали жалопојке о крају Црвене фурије, изгубљеној магији Селесаа... Немце смо малтене презрели. Толико апсолутистичке власти сви се плаше. Ретки је воле. Успех чете Јоахима Леве остао је ускраћен за спев о њеним врлинама. А највећа међу њима вероватно се крила у маленом Филипу Ламу, "магичном патуљку" како су га крстили због ситне конституције.

Капитену чија појава не оставља без даха. Он је миран, скроман, наизглед толико добар да изгледа као да ни детету не би могао да подвикне. Када се пред почетак утакмице на ТВ екрану излистају састави тимова0, очи ће вам сасвим сигурно фиксирати нека друга имена. Јесте, Лам је поуздан, мајстор без мане, али други одлучују мечеве? Можда, али баш тај "анемични" Лам одлучивао је о много већим стварима. О судбинама многих. И у Немачкој. И у Бајерну.

И да, уме он и те како да подвикне!

Десило се то, само примера ради, новембра 2009. када се самоиницијативно "истрчао" у интервјуу за Зидојче Цајтунг. Жестоко је оплео по управи Бајерна рекавши да су кратковиди, да је трансфер политика једног таквог гиганта толико лоша да Баварци неће моћи да се упусте у борбу са европским великанима.
"Врхунски тимови имају врхунске играче на седам или осам позиција. Ми немамо. Други клубови имају систем, филозофију, купују играче по плану. Ми гомиламо нападаче, а немамо алтернативу на беку, немамо идеју у вези", скинуо је Лам рукавице, знајући да се његовим послодавцима неће свидети истина.

Кажњен је рекордном сумом. Али су његове речи имале одјека. Управа се замислила, Луј ван Гал је добио одрешене руке. Холгер Бадштубер, Давид Алаба, Томас Милер... Сви они су баш те сезоне добили већу минутажу, Бастијан Швајнштајгер је са крила прекомандован на место задњег везног. Многи у Минхену и даље мисле да је овај моћни Бајерн делом и Ламова заслуга. Не само играчка.

Уосталом, није било бољег човека од Лама да дигне глас. Филип је одрастао у Герну, крају удаљеном 10 минута од старог Бајерновог Олимпијског стадиона. У клуб је дошао са 11 година. Играо је офанзивног везног. Угледао се на Мемета Шола. Али се убзро нашао на месту десног бека.
"Схватио сам да Шол више не може да ми буде узор. Изабрао сам Паола Малдинија за новог", присетио се Лам.

Оштроуман са 11, оштроуман и са 30.

Морао је да се научи томе. Када је из омладинског погона прелазио у сениорски за њега није било места поред асова какви су били Биксент Лизаразу и Вили Сањол. Узалуд је Херман Герланд, тренер из омладинских дана, на сва уста викао: "Лам је савршен фудбалер већ са 17 година. Он није способан да одигра лоше". Управа је ћутала, Филип је морао на каљење.
"Нико га није желео. Један тренер ми је чак тражио да му рефундирам новац који је потрошио на гориво да би дошао да га види. После неколико година срели смо се у Берлину. Питао сам га колико сам му беше дужан?", са осмехом се сећа Герланд.

На крају је Лам завршио код Феликса Магата у Штутгарту. Пресељен је на место уз леву аут-линију. Снашао се. Наравно. Снашао се и када су га прво Пеп Гвардиола, а потом и Јоахим Лев, пребацили у улогу задњег везног. Шта год бисте му поставили као задатак – Филип је испоручивао. И увек без грешке.
"Најинтелигентнији играч са којим са икад радио", својевремено је за Лама рекао Гвардиола, човек који је тренирао Месија, Ћавија, Инијесту...

Педигре из дечачких дана даје објашњење. Као дете поникло у Бајерну научио је да се руководи максимом "миа сан миа" (то смо што јесмо, прим. аут.). Баварском девизом која суштински значи – највећи смо. Друго место није довољно.
"Као клинцима су нам говорили да је само победа прихватљива".

Можда баш због тога је оном рату са управом претходила Ламова одлука да одбије Манчестер јунајтед и Барселону. Веровао је да ће Бајерн опет бити највећи. Када се то није десило реаговао је. Менаџер га је иначе саветовао да прихвати понуду Барсе.
"Може бити да људи потценују мој карактер. Размишљао сам о одласку само зато што ми се чинило да се моје мишљење не цени довољно. Сада видим да сам важан део Бајернове слагалице", појаснио је Лам и вероватно први пут у каријери открио да у њему има и те неопходне спортске дрскости.

Није дуго прошло, а она се исказала и у националном тиму. Хрватска је изненадила Немачку на Европском првенству 2008. У интервјуу за магазин 11Фројнде Лам је упитан да ли је тада нешто рекао у свлачионици.
"Наравно да јесам. А када осетиш да те свлачионица слуша схватиш да израсташ у лидера. Играли смо боље после тога. Овде сам од када ми је било 19 година. Раније нисам имао искуства, али већ дуго играм добро у континуитету. Морам да штитим свој интерес. А ја сам амбициозан момак. Желим много тога да направим са овим тимом. Желим више да допринесем".

Капитен Панцера тада је био Михаел Балак. Две године касније када се он повредио, Лам је преузео капитенску траку. Балаку се то није допало. Али Лам је одбио да му је врати када се овај опоравио.
"Ја сам капитен, не Филип. Не може играч да тражи коју ће позицију да игра, као што не може да тражи ни капитенску траку. Хијерархија мора да се поштује. Разговараћу са њим о томе".

Балак више никад није био капитен Немачке.
"Шта је у ствари лидер? Да ли је Ефенберг био лидер зато што је био гласан или зато што се његово присуство осећало на терену? Да ли је био капитен зато што је пројектовао тај утицај на игру или зато што је заиста имао утицај на игру? Разлика је! Нема данас играча који сами носе тимове. Свако мора да преузме свој део одговорности. Погледајте тим Манчестер јунајтеда који је освојио Лигу шампиона 2008. Било је ту сјајних играча, али више нема лидера какав је био Рој Кин", бранио је тада Лам свој муком стечени статус.

Није – за разлику од Балака – чекао да му неко од младих лавова скине траку. Повукао се на врхунцу. Репрезентативну каријеру је окончао као шампион. Остао је само Бајерн. И Бајерн изгледа недодирљиво. Немачка после дуго времена делује рањиво. После Мундијала изгубила је од Аргентине, први пут од Пољске, није савладала Ирску... Фактора је сигурно много, али како примећује угледни новинар Ули Хесе у чланку за ФоурФоурТwо.цом Лев је "изгубио најбољег десног бека на свету, изгубио је једног од најбољих задњих везних на терену, изгубио је једног од најбољих левих бекова, изгубио је продужену руку на терену. Сви они се зову Филип Лам".

Коментари / 0

Оставите коментар