Kako će on nedostajati ''Pancerima''!

Svetska titula je u džepu, ali je Nemačka ostala bez najboljeg desnog beka na svetu, jednog od najboljih levih bekova na terenu, jednog od najboljih zadnjih veznih na svetu i jednog od najinteligentijih fudbalera na svetu. A svi se oni zovu – Filip Lam!

Fudbal 02.01.2015 | 21:00

Svetsko prvenstvo 2002. pamtićemo po onom golu Ronaldinja protiv Engleske i teroru Ronalda i Rivalda nad protivnicima, Mundijal 2006. bio je čas fudbala Zinedina Zidana i životna lekcija koju mu je na kraju održao Marko Materaci, 2010. gledali smo kako Ćavi i Andres Inijesta sakrivaju loptu protivnicima, a 2014. ćemo se – barem kratkoročno - sećati više po pucanju po šavovima te iste Španije, te domaćeg Brazila no po brutalnoj nadmoći Nemačke. Toliko očiglednoj da smo je svi samo konstatovali. Nije se mnogo toga imalo reći. Prosto – Panceri su bili najbolji. Pobednike istorija čuva od zaborava, barem u Srbiji epovi se ispredaju o tragično posrnulim junacima, pa smo posle Svetskog prvenstva više čitali žalopojke o kraju Crvene furije, izgubljenoj magiji Selesaa... Nemce smo maltene prezreli. Toliko apsolutističke vlasti svi se plaše. Retki je vole. Uspeh čete Joahima Leve ostao je uskraćen za spev o njenim vrlinama. A najveća među njima verovatno se krila u malenom Filipu Lamu, "magičnom patuljku" kako su ga krstili zbog sitne konstitucije.

Kapitenu čija pojava ne ostavlja bez daha. On je miran, skroman, naizgled toliko dobar da izgleda kao da ni detetu ne bi mogao da podvikne. Kada se pred početak utakmice na TV ekranu izlistaju sastavi timova0, oči će vam sasvim sigurno fiksirati neka druga imena. Jeste, Lam je pouzdan, majstor bez mane, ali drugi odlučuju mečeve? Možda, ali baš taj "anemični" Lam odlučivao je o mnogo većim stvarima. O sudbinama mnogih. I u Nemačkoj. I u Bajernu.

I da, ume on i te kako da podvikne!

Desilo se to, samo primera radi, novembra 2009. kada se samoinicijativno "istrčao" u intervjuu za Zidojče Cajtung. Žestoko je opleo po upravi Bajerna rekavši da su kratkovidi, da je transfer politika jednog takvog giganta toliko loša da Bavarci neće moći da se upuste u borbu sa evropskim velikanima.
"Vrhunski timovi imaju vrhunske igrače na sedam ili osam pozicija. Mi nemamo. Drugi klubovi imaju sistem, filozofiju, kupuju igrače po planu. Mi gomilamo napadače, a nemamo alternativu na beku, nemamo ideju u vezi", skinuo je Lam rukavice, znajući da se njegovim poslodavcima neće svideti istina.

Kažnjen je rekordnom sumom. Ali su njegove reči imale odjeka. Uprava se zamislila, Luj van Gal je dobio odrešene ruke. Holger Badštuber, David Alaba, Tomas Miler... Svi oni su baš te sezone dobili veću minutažu, Bastijan Švajnštajger je sa krila prekomandovan na mesto zadnjeg veznog. Mnogi u Minhenu i dalje misle da je ovaj moćni Bajern delom i Lamova zasluga. Ne samo igračka.

Uostalom, nije bilo boljeg čoveka od Lama da digne glas. Filip je odrastao u Gernu, kraju udaljenom 10 minuta od starog Bajernovog Olimpijskog stadiona. U klub je došao sa 11 godina. Igrao je ofanzivnog veznog. Ugledao se na Memeta Šola. Ali se ubzro našao na mestu desnog beka.
"Shvatio sam da Šol više ne može da mi bude uzor. Izabrao sam Paola Maldinija za novog", prisetio se Lam.

Oštrouman sa 11, oštrouman i sa 30.

Morao je da se nauči tome. Kada je iz omladinskog pogona prelazio u seniorski za njega nije bilo mesta pored asova kakvi su bili Biksent Lizarazu i Vili Sanjol. Uzalud je Herman Gerland, trener iz omladinskih dana, na sva usta vikao: "Lam je savršen fudbaler već sa 17 godina. On nije sposoban da odigra loše". Uprava je ćutala, Filip je morao na kaljenje.
"Niko ga nije želeo. Jedan trener mi je čak tražio da mu refundiram novac koji je potrošio na gorivo da bi došao da ga vidi. Posle nekoliko godina sreli smo se u Berlinu. Pitao sam ga koliko sam mu beše dužan?", sa osmehom se seća Gerland.

Na kraju je Lam završio kod Feliksa Magata u Štutgartu. Preseljen je na mesto uz levu aut-liniju. Snašao se. Naravno. Snašao se i kada su ga prvo Pep Gvardiola, a potom i Joahim Lev, prebacili u ulogu zadnjeg veznog. Šta god biste mu postavili kao zadatak – Filip je isporučivao. I uvek bez greške.
"Najinteligentniji igrač sa kojim sa ikad radio", svojevremeno je za Lama rekao Gvardiola, čovek koji je trenirao Mesija, Ćavija, Inijestu...

Pedigre iz dečačkih dana daje objašnjenje. Kao dete poniklo u Bajernu naučio je da se rukovodi maksimom "mia san mia" (to smo što jesmo, prim. aut.). Bavarskom devizom koja suštinski znači – najveći smo. Drugo mesto nije dovoljno.
"Kao klincima su nam govorili da je samo pobeda prihvatljiva".

Možda baš zbog toga je onom ratu sa upravom prethodila Lamova odluka da odbije Mančester junajted i Barselonu. Verovao je da će Bajern opet biti najveći. Kada se to nije desilo reagovao je. Menadžer ga je inače savetovao da prihvati ponudu Barse.
"Može biti da ljudi potcenuju moj karakter. Razmišljao sam o odlasku samo zato što mi se činilo da se moje mišljenje ne ceni dovoljno. Sada vidim da sam važan deo Bajernove slagalice", pojasnio je Lam i verovatno prvi put u karijeri otkrio da u njemu ima i te neophodne sportske drskosti.

Nije dugo prošlo, a ona se iskazala i u nacionalnom timu. Hrvatska je iznenadila Nemačku na Evropskom prvenstvu 2008. U intervjuu za magazin 11Frojnde Lam je upitan da li je tada nešto rekao u svlačionici.
"Naravno da jesam. A kada osetiš da te svlačionica sluša shvatiš da izrastaš u lidera. Igrali smo bolje posle toga. Ovde sam od kada mi je bilo 19 godina. Ranije nisam imao iskustva, ali već dugo igram dobro u kontinuitetu. Moram da štitim svoj interes. A ja sam ambiciozan momak. Želim mnogo toga da napravim sa ovim timom. Želim više da doprinesem".

Kapiten Pancera tada je bio Mihael Balak. Dve godine kasnije kada se on povredio, Lam je preuzeo kapitensku traku. Balaku se to nije dopalo. Ali Lam je odbio da mu je vrati kada se ovaj oporavio.
"Ja sam kapiten, ne Filip. Ne može igrač da traži koju će poziciju da igra, kao što ne može da traži ni kapitensku traku. Hijerarhija mora da se poštuje. Razgovaraću sa njim o tome".

Balak više nikad nije bio kapiten Nemačke.
"Šta je u stvari lider? Da li je Efenberg bio lider zato što je bio glasan ili zato što se njegovo prisustvo osećalo na terenu? Da li je bio kapiten zato što je projektovao taj uticaj na igru ili zato što je zaista imao uticaj na igru? Razlika je! Nema danas igrača koji sami nose timove. Svako mora da preuzme svoj deo odgovornosti. Pogledajte tim Mančester junajteda koji je osvojio Ligu šampiona 2008. Bilo je tu sjajnih igrača, ali više nema lidera kakav je bio Roj Kin", branio je tada Lam svoj mukom stečeni status.

Nije – za razliku od Balaka – čekao da mu neko od mladih lavova skine traku. Povukao se na vrhuncu. Reprezentativnu karijeru je okončao kao šampion. Ostao je samo Bajern. I Bajern izgleda nedodirljivo. Nemačka posle dugo vremena deluje ranjivo. Posle Mundijala izgubila je od Argentine, prvi put od Poljske, nije savladala Irsku... Faktora je sigurno mnogo, ali kako primećuje ugledni novinar Uli Hese u članku za FourFourTwo.com Lev je "izgubio najboljeg desnog beka na svetu, izgubio je jednog od najboljih zadnjih veznih na terenu, izgubio je jednog od najboljih levih bekova, izgubio je produženu ruku na terenu. Svi oni se zovu Filip Lam".