Старица без струје живи 70 година!

Седамдесетогодишња Ружица Радовановић из села Гради, које је од Краљева удаљено осам километара, читав свој живот провела је у селу без струје.

Србија 02.01.2015 | 22:15

Она се данас више ни не нада да ће доживети да осети благодети електричне енергије у својој скромној кући.

"Никакву наду у то немам, јер кад то није могло да буде раније, ко ће то сада да уради због две бабе", пита се Ружица у чијем суседству живи једино још бака Љубица са којом годинама не говори, иако се више ниједна не сећа шта је био узрок свађе.

"Некада је у Градима било око 20 домаћинстава, али сви паметни одавде су на време отишли", каже Ружица и подсећа да Гради нису село у којем је земља родна да би од ње
могло да се живи, па зато ни кћерку није спутавала да оде из села.

Зато је, сматра старица, која је у Градима и рођена, па се пре више од пола века удала за првог комшију, све напуштено и зарасло у коров.

Нико јој, каже, није крив, због тога што није умела из села без струје да оде кад и сви остали.

Зато, нека ме, нека патим, јер од града и струје ја немам ништа, резигнирана је док објашњава како ноћу са оближњег брдашцета Краљево бљешти, а у Градима не сија ништа, осим фењера, кад га успињући се уз брдо понесе са собом.

Гради су, објашњава Ружицин синовац Предраг Радовановић, име добили по томе што су из овог села потицали они који су градили три километра удаљен манастир Жича.

"Краљево данас граде грађани који су се одселили одавде, а у селу су остале само две старице које немају никакву перспективу, као ни они који би можда желели да се врате, али немају где, пошто у Градима нема струје", опомиње Предраг, који сматра да је његова стрина заслужила да на крају свог живота коначно дочека увођење електричне енергије у кућу у којој живи.

Његов отац Милован Радовановић подсећа како су многе власти обећавале и агитовале, у предизборним кампањама чак и "доводиле" струју, али уз помоћ агрегата.

"У једној предизборној кампањи, крајем осамдесетих година прошлог века, вероватно верујући да народ не зна шта је струја, дошли су активисти са агрегатом, да агитују да се гласа за њих, а они ће заузврат - довести струју", препричава Милован и присећа се да је све трајало највише сат времена, избори су прошли, а пројекат никада није реализован.

За струјом су, низ реку, каже Радовановић, отишли и грађани, зато што нису веровали да ће струја у село Гради икада доћи.

Штета што агрегат није могао стално да ради, јер се вероватно већи број мештана не би никада иселио, сматра он.

И Ружица, чији муж је умро пре дестак година, магловито памти предизборну кампању када је у њихово двориште ушла свита са Зораном Ðинђићем:

"У дворишту су били неки агрегати, светлело је и у соби, све је било пуно комшија, а онда су све покупили и отишли".

У мраку сам се родила, одрасла и остарила, у мраку ћу и да умрем, сматра Ружица која је, каже, у школи учила о изуму Николе Тесле, али није имала среће да од његових изума и сама живи.