Село које не чека нове године

Коритњак, мјесто изнад Нишке бање гдје је вријеме стало, село је у коме је последњи становник умро 2002. године, а дјечји плач се последњи пут чуо прије више од 60 година.
Село не броји више старе и не чека нове године, иако је од Коридора 10, од пута и пруге Ниш - Софија, удаљено само четири километара.

Србија 02.01.2015 | 13:20

Мјесто је, како кажу, на истој висини са облацима, налази се на сјеверозападном огранку Суве планине или јужном ободу Нишке котлине, а кад је дан испран, пуца поглед на бљештавило Ниша и Нишке бање.

До уласка у село, само "вирови тишине", у центру села чесма без воде, зарасла у шибље.
У Коритњаку затичемо Станислава Недељковића, седамдесетосмогодишњака са супругом, сина Михајла Недељковића, последњег становника села који је преминуо 2002. године.

"Дођем по потреби овде, село је пусто, дође још неко, преко лета је више људи који обилазе Коритњак. Овде је џунгла, доле је живот", каже Станислав.

Када се појавила индустрија, људи су отишли, наставља Станислав и наводи да су они који су се иселили сада школовани људи.

"Неспособни су уништили индустрију. Сада имамо школоване кадрове који су већа беда од нас неписмених, немају где да раде", распричао се Станислав.

Коритњак је био раније познат по производњи креча, а Станислав одмахује руком и каже да нико данас неће да стоји уз температуру која топи камен.

Село никада није имало струју, а далековод је на дохват руке. По атару је више извора, а нема воде. Нишка бања је на 1,5 километара ваздушне линије, доле низ стрмину, а никада није у селу било љекара. Земљани пут је одржаван кулуком, прича Станислав.

Масовно исељавање забиљежено је шездесетих година прошлог вијека када се још увјек мислило "да је кућни праг најтеже прескочити".

Власти су са мјештанима потписали уговор о размјени земљишта, па су се овдашњи преселили у највећем броју у Нишку бању и Ниш.

Станислав је чуо да се прича о томе да се овде створи етно село и изгради жичара из Нишке бање до полетишта за параглајдере које је "на цигарет хода" од села.

"Мравињак би од људи био овде", оптимиста је Станислав и као да његове године не појачавају сумњу да би и та прича могла да буде још једно неиспуњено обећање политичара.

Међу оронулим чатмарама је једна новозиданица која пркоси времену и дивљини, као предсказање неког новог времена за Коритњак.

"Земља храни и цара и мрава", подсјећа Станислав.

Он каже да је све произведено у Коритњаку здрава храна.

"Некада сам овде шумском стазом излазио без грашка зноја, сада више нема рада. Кад падне снег овде се не долази", прича он.

Коритњак је средњевјековно мјесто, у писаним изворима први пут се спомиње 1564. године под називом Коритар и са сусједном Радикином Баром било је спахијски посјед извјесног Јусуф - бега.

Касније, када би завојштило и када би наступило вријеме размирица, становништво се овде склањало од бомбардовања.

Коритњак није довољно велика опомена. Исељавање из села на југу Србије се наставља.

Извор: Агенције