Видео: Скокови, фудбал, депресија - Свен Ханавалд!

Немац је једини такмичар у историји који је победио на све четири новогодишње скакаонице у истој сезони.

Остали спортови 02.01.2015 | 16:20

Како ли се Свен Ханавалд осећао тог пријатног и сунчаног зимског јутра 2002. године када је устао из кревета; да ли је знао да ће променити историју ски скокова? У конкуренцији са легендама овог спорта какве су Адам Малиш, Јане Ахонен, Мартин Шмит, Томас Моргенштерн, ретко ко је могао да се нада да ће постати једно од имена које ће обележити целу деценију на залетиштима и слетиштима широм света.

Све је почело у Оберстдорфу 30. децембра 2002. На програму је била прва скакаоница јубиларне 50. новогодишње турнеје. Ханавалд је у целој 2001. години само једном био првопласиран, и то на прилично дугачкој скакаоници у немачком Титисе Нојштату. Управо таква слетишта су за њега била најпогоднија, пошто је од седам првих места у индивидуалној конкуренцији до тада, само три пута био најбољи на кратким брдима. О томе колико је он више волео даљину сведочи и чињеница да се готово три пута виша пео на подијум на летаоницама и дугачким скакаоницама.

Овом немачком скакачу кладионице нису давале готово никакве изгледе насупрот већ афирмисаних звезда које су биле у форми, а уз то и доста млађе од њега. Међутим, у моменту када се он у првој серији попео на залетиште у Оберстдорфу, свима који на њега нису рачунали уста су била запушена. Изгледао је врло самоуверено, а када је полетео видело се зашто више воли летове од скокова – просто је полетео и зауставио се на 122 метра од места са ког је кренуо. Фантастичан скок, У другој рунди је остварио идентичну даљину, са мало слабијим оценама, и на тај начин завладао једном новогодишњом скакаоницом по први пут у каријери.

На ред је дошао легендарни Гармиш-Партенкирхен, где је владајући шампион био Норијаки Касај. Ово је најгледанија скакаоница на свету, када се сви опорављају од Нове године, уживајући у свему што може да понуди један од најузбудљивијих зимских спортова. Свен је изгледао као да скаче пред ужим кругом пријатеља, у том тренутку је психички био прејак. Ханавалдов противник у првој рунди био је човек са најбољом стартном позицијом Андреас Видхезл.

Пре тачно тринаест година, Свен се попео на залетиште и опет му је на лицу писало да ће полетети. То је и урадио прескочивши 122 метра по трећи пут заредом на овом култном такмичењу. Тачније, сад је отишао и степен даље пошто је његов резултат износио 122,5 метра. Међутим, његов противник није очајавао, показао је да је један од најбољих на свету у том тренутку тако што је превалио раздаљину за пола метра мању од ривала, али уз боље оцене. Срећом по Свена, нико осим Видхезла није остварио бољи резултат него он, па је прошао у другу серију, где се са великом пажњом ишчекивао њихов поновни двобој.

Претпоследњи се на скакаоницу попео јунак наше приче, и прескочио 125 метара. Када се Аустријанац залетео, Ханавалд се следио, остао је укопан у месту. Изгледало је као да ће га исти ривал савладати и у другој рунди, скок је био готово савршен, али пресудио је један метар и непуна два поена у корист човека који је у том тренутку већ на најбољи могући начин обележио 50. јубиларну зимску турнеју. Тада није постојао коефицијент ветра, тако да никада нећемо сазнати шта би се десило да су се у обзир узимала нова правила.

Бранилац титуле Адам Малиш завршио је тек као трећи и остао готово без шанси за жељени новогодишњи поклон, другу титулу заредом. За Свена, то је био најбољи новогодишњи поклон у животу, што и сами можете да видите по његовој реакцији.

Тада је Ханавалд већ био препун самопоуздања, још сигурнији у себе него пред почетак. Титула је већ била у његовим рукама, само је морао да одржи залет који је ухватио. А он га није само одржао већ је додао гас и скочио 134,5 метра, и на тај начин оборио рекорд скакаонице у Инзбруку. Свен је постао прави предатор, у очима му је горело од помисли на пехар који може да подигне.

Већ је постало скоро сигурно да ће он бити тек осми човек у историји овог спорта који је победио на прве три скакаонице у току исте турнеје. Нико у првој рунди није прескочио више од 126,5 метара, па је Ханавалду, после слабе друге рунде Малиша, Мартина Хелварта и старог знанца Видхезла био потребан просечан скок – морао је да прескочи калкулациону линију. Не да је прескочио, него је опет бриљирао, дочекавши се на 128 метара од залетишта и поставши шампион и у Инзбруку. Тада је већ ушао у легенду, али чекала га је историја, чекала га је сопствена легенда, чекао га је успех који ће генерације и генерације скакача после њега покушавати да понове.

На ред је дошао Бишофсхофен. Чим је полетео, пола света је задржало дах. После пола раздаљине се већ видело да ће то бити најбољи скок на целој турнеји те године, те за Свена Ханавалда најсрећније године у животу. Тако је и било, легендарни Немац је појео 139 метара за доручак, а умео је то и да прослави. Кренуо је неконтролисано да скаче на све стране, да се баца, да слави као да је постигао гол у финалу Светског првенства. За њега је ово и био Мундијал, а за све нас који смо то гледали, била је огромна част, што смо могли да посведочимо рађању легенде о којој ће се причати још дуго, дуго. У другој серији је рутински одрадио посао и почео да рони сузе радоснице заједно са породицом и тренером, који такође није могао да прикрије емоције.

После тог грандиозног успеха, имао је најбољу сезону у каријери, са највише подијума и чак осам првих места, што индивидуалних, што екипних.

Нажалост, поставио је себи превисока очекивања па га је сваки кикс све више дотицао. Форма је почела да пада, тежње су остале исте, па је самим тим и задовољство својим учинком било све слабије и слабије. У 2004. години, Свен је постао само обрис онога што је био пре мање од 20 месеци, па је упао у депресију. Због тога се заувек повукао из професионалног спорта и сломио срца бројним фановима. Више није могао да поднесе притисак, било је то превише за њега.

Након бројних психотерапија, вратио се мирном животу у Немачкој, па је у свом родном градићу упознао своју садашњу супругу Марију Терезу Милер. У то време Свен се аматерски посветио једном другом спорту, посветио се фудбалу. Заиграо је у седмом рангу за тим који се зове ТСВ Бургау, са којим је потписао и двогодишњи уговор.
„Када сам завршио каријеру, неко време сам сањао како скачем далеко, али у тренутку када треба да се дочекам, пробудим се. Сада ми се то више не дешава. Када сам отишао из Берлина у Бургау код родитеља, један пријатељ ме одвео на фудбал и схватио сам колико је то забаван спорт. Занимљиво је када морате да зависите од других, а не само од себе“, отворио је пре пар годину душу легендарни скакач.

После краткотрајне фудбалске каријере кратко и неуспешно се бавио мотоспортом, али се и даље ни у чему није у потпуности пронашао, од када је сишао са скија. Било како било, његова скакачка каријера је трајала само до тридесете године, тако да смо остали ускраћени за још много фантастичних скокова и летова од стране јединог човека који је освојио све четири скакаонице на истој новогодишњој турнеји.

Свене, хвала ти на свему, уживали смо док је трајало!