Година хладног рата

Хладни рат за који се веровало да је завршен поново је вратио свет у давне године када се страховало од великог оружаног сукоба истока и запада, а повод за окретање точка историје уназад била је украјинска криза која је неочекивано започела као грађанска револуција да би се претворила у прави рат.

Свијет 31.12.2014 | 10:35

Година за нама донела је нове сукобе на Блиском истоку, где је поред наставка рата у Сирији, дошло до експанзије нове исламистичке радикалне организације Исламска држава, чија су упоришта на огромним ирачким и сиријским пространствима.

За то време у западној Африци хара епидемија еболе која је однела хиљаде жртава.

Иако је 2014. година требало да освежи сећање на 100 година од почетка Првог светског рата да се таква трагедија човечанства не би поновила, оно што се у Украјини догодило у последњих 12 месеци довело је односе највећих светских сила до усијања, као и пре једног века.

Најпре су фебруарске мирне прозападне демонстрације на кијевском Мајдану, које су се убрзо претвориле у насиље и крвопролиће, довеле до преврата у којем је тадашњи председник Виктор Јанукович био принуђен да напусти земљу и да власт преда до тада мало познатим политичарима које је револуција избацила на површину.

Талас насиља ускоро се пренео из Кијева на исток земље где је дошло до првих чарки проруског становништва са "Бандеровцима" са запада земље што је у марту резуртирало успелим референдумом за отцепљење Крима од Украјине, а нешто касније и до испуњења захтева становника Крима да се територијално припоје Руској Федерацији.

То је био догађај после којег се свет поново нашао у односу Хладног рата, јер су односи Москве и Вашингтона, пре свих, враћени у време пре пада Берлинског зида.

Драматични догађаји у Украјини нису тиме били окончани, јер је прави оружани сукоб избио у регионима Луганска и Доњецка, где су проруски побуњеници одбили да се повинују кијевским властима и једнострано прогласили истоимене народне републике.

Запад, као и Кијев, директно су оптужили руског председника Владимира Путина да стоји иза побуне на истоку Украјине, као и иза отцепљења Крима, док је Москва остала чврсто при ставу да су о судбини Крима одлучили његови грађани на демократски начин, док су побуњеници на истоку земље грађани Украјине са којима Кијев мора директно да преговара.

Украјинске власти покренуле су војну офанзиву на исток земље у намери да поврате власт, али то им до данашњег дана није успело, а висе од 4.500 људи погинуло је на обе стране.

У сукобима "антимајдановских" демонстраната и фудбалских хулигана у Одеси дошло је до трагедије када је у пожару зграде синдиката висе од 40 демонстраната изгорело, али у памћењу светске јавности најупечатљивији утисак оставило је мистериозно рушење малезијског авиона и погибија свих 283 путника и 15 чланова посаде изнад источне Украјине.

Истрага још није поуздано утврдила ко је срушио авион, а украјинске и проруске снаге негирале су кривицу износећи међусобне оптужбе.

Украјинска криза осим што је из основе пореметила односе истока и запада, довела је до правог економског рата, који је резултирао падом цене нафте испод 60 долара по барелу уз тенденцију даљег појефтињења.

Ниска цена нафте и западна економска блокада снажно су уздрмале руску економију, а руска рубља драматично је пала на најнижу вредност од 1998. године када је Русију потресла тешка економска криза.

Уместо према западу, Русија се оријентисала ка источним земљама, стопирала европски пројекат изградње Јужног тока и окренула се извозу енергената у Кину, док је са Турском постигла договор о изградњи гасовода.

Годину за нама обележила је и милитантна муслиманска организација, Исламска држава,

чији су припадници у Савету безбедности УН проглашени терористима и против којих је покренута међународна коалиција чији је део и Србија.

Припадници Исламске државе ликвидирали су на територији Ирака и Сирије хиљаде муслиманских

неистомишљеника, као и стотине својих припадника из иностранства који су желели да напусте редове њихове армије.

Посебно брутално, одсецањем глава, они су погубили десетине талаца из западних држава, било да су ови били новинари, хуманитарни радници, војници или неке друге професије.

Епидемија еболе усмртила је висе од 7.500 особа у земљама западне Африке, а иако се страхује од њеног ширења на остатак света, засад је концентрисана у Гвинеји, Либерији и Сијера Леонеу.

Светска здравствена организација прогласила је крај епидемије у Сенегалу,Нигерији и Конгу.

Последњи месец у текућој години поново је донео подсећање на хладни рат, а реч је о неочекиваном наговештају нормализације односа САД и Кубе после висе од пола века од прекида дипломатских односа.

Председници САД и Кубе Барак Обама и Раул Кастро обзнанили су да су после вишемесечних тајних преговора спремни да предузму кораке ка обнављању дипломатских односа.

Извор: Тањуг