Влада Српске неће дочекати наредне изборе

БиХ треба државнике који ће водити интересе о народу, а не политиканте који ће водити интересе само о себи, рекао је Младен Иванић, предсједавајући Предсједништва БиХ.

"Ако будемо политиканти, онда ћемо наставити да тонемо као друштво. Увјеравам вас да ја дио таквог сценарија нећу бити", рекао је Иванић.

Мишљења је да нова њемачко-британска иницијатива, нити имплементација одлуке "Сејдић и Финци" не значи мијењање дејтонског уређења БиХ.

"Сасвим јасно: Неће бити захтјева за промјенама уставних надлежности, ја вас у то увјеравам, а имаћете прилику да видите да ће тако бити", рекао је он.

НН: Шта је, по Вама, најважнији догађај 2014. године?

ИВАНИЋ: Политички, најважнији догађај су избори који су били нека врста благе прекретнице јер је дошло до неке врсте подјеле друштва. Од двије најважније функције једна је припала опозицији, једна власти, од два нивоа власти један је припао опозиционом блоку из РС, а други владајућима из РС. То је за мене политички најупечатљивији догађај. Мимо политике, поплаве су биле један заиста тежак догађај и оне ће утицати на економске показатеље. Оно што је мени упечатљиво је степен солидарности млађих људи и солидарност коју је показала моја генерација, и то је нешто јако позитивно.

НН: Видјели сте, вјероватно, незадовољне раднике који су из Тузле кренули ка граници "да се иселе". Како то коментаришете? Изолован догађај или увод у нешто веће?

ИВАНИЋ: Мислим да је то врхунац тешких услова у којима живи дио предратног индустријског становништва у предратним индустријским центрима попут Тузле. Ти људи су данас нека врста "вишка" - не могу да нађу посао у оквиру онога што знају и за шта су се школовали. Они су годинама већ исцрпљени и зато не мислим да је то изолован догађај. Ја већ мјесецима говорим да се у области економије нешто мора урадити јер нам се, у противном, поново могу десити протести, овај пут још разорнији него што су били прошле године. Политичке структуре то морају имати на уму.

НН: Политичаре најчешће окривљују да су једини кривци за недостатак реформи и корупцију. Колики је, по Вашем мишљењу, њихов удио у лошем стању у којем се налазимо, а колико можда ни само друштво није спремно да се мијења, неспремност суочавања са реформама?

ИВАНИЋ: Убједљиво је највећа одговорност политичара. Они треба да воде народ. Народ једном у четири године на изборима одлучује у ком правцу да се иде, а онда политичари четири године одлучују куда треба да иде народ. Наравно, искрено говорећи, и општи амбијент у друштву мора бити бољи него што јесте, бити спреман на реформе, имати разумијевања за потребе промјена. Немогуће је ако сте стално суочени са захтјевима да све остане исто, да нема отпуштања у јавном сектору, да нема смањења давања из буџета, очекивати да ће бити боље. Дакле, мора и то постојати, али кључ одговорности је на политичарима да имају визију. Већина наших политичара нема визију и зато носе највећу одговорност за ово стање.

НН: Колико је наше друштво сад спремно на те тешке реформе? Знамо да и многа развијенија друштва имају отпор кад су реформе у питању?

ИВАНИЋ: Вјероватно није спремно, али ни у другим друштвима није био постигнут потпуни консензус па су се реформе одвијале. Навешћу примјер бившег њемачког канцелара Герхарда Шредера. Он је имао силне отпоре реформама које је спроводио, али је данас Њемачка због тих реформи стабилна земља која је прегурала кризу без већих проблема.

НН: Да, али је Шредер због тих реформи изгубио власт, а СПД више није успио освојити власт.

ИВАНИЋ: У томе је разлика између државника и политиканата. Политиканти ће пустити да земља пропадне да би они остали на власти, а државници ће радије да не буду поново изабрани али да земља остане стабилна. Мислим да и нама треба више државника а мање политиканата.

НН: Хоће ли успјети њемачко-британска иницијатива? Ја нисам баш превелики оптимиста јер ми се чини да се она превише ослања на политичаре да ће на неки начин реформама сами одсјећи грану на којој сједе. То ми се чини тешко да ће се десити.

ИВАНИЋ: Нисам баш сигуран да вам је то добра оцјена зато што ту иницијативу треба гледати у глобалном оквиру, у условима озбиљног заоштравања прилика у Украјини. Очито је ЕУ стало да се односи на Балкану релаксирају и зато је одлучила да направи временску прерасподјелу потребних реформи. Ја мислим да то није лоша ствар. Мој услов у преговорима са Федериком Могерини је био да нам они не подносе списак реформи него, напротив, да их ми усаглашавамо с њима јер сам увјерен да је то једини начин да се дође до реформи које су могуће, које имају сагласност и које су оствариве.

НН: Неке дипломате, кад се камере угасе, незванично говоре да се може десити "Санадеров синдром", тј. да политичари учине све да не дође до реформи по којима би можда и сами завршили као Санадер у Хрватској.

ИВАНИЋ: Као што сам рекао: постоје политиканти и државници. Државници ће размишљати о дугорочном интересу народа, а политиканти само о свом интересу. Ако будемо политиканти, онда ћемо наставити да тонемо као друштво. Увјеравам вас да ја дио таквог сценарио нећу бити.

НН: Има ли код нас више политиканата или државника?

ИВАНИЋ: Видјећемо. Сви имају шансу да се сада покажу.

НН: Је ли "запело" у формирању Савјета министара? Иде ли то нешто спорије? Да не уђемо опет у неку кризу?

ИВАНИЋ: Нема кризе, мислим да бисмо у најскорије вријеме могли добити мандатара, а након тога и Савјет министара и друге кључне функције.

НН: Има ли икакве шансе да СНСД буде дио власти на нивоу БиХ?

ИВАНИЋ: Мислим да не. Мислим да су они објективно својим понашањем и односом према мени, а посебно према највећој странци Савеза за промјене СДС-у довели до тога да је то практично неоствариво.

НН: И за крај да се још једном вратимо на те реформе које се очекују... Може ли се у неким обрисима рећи да ли оне на крају доносе суштинско мијењање дејтонског уређења, или само неке мање промјене?

ИВАНИЋ: Ја сам био више него јасан: позиција РС је ефикасније доношење одлука у оквиру постојећих уставних надлежности. То значи реформе практичне политике, а не реформе институционалног оквира. Ја сам сасвим сигуран да неће бити никаквих промјена надлежности. Буде ли то неко тражио, онда ће то у старту значити наметање а не сагласност, а чим сагласности нема - нема ни успјеха. Сасвим јасно: Неће бити захтјева за промјенама уставних надлежности, ја вас у то увјеравам, а имаћете прилику да видите да ће тако бити.

НН: Ви сте дуго били у Савјету Европе и одлично познајете елементе одлуке "Сејдић и Финци". Неки људи говоре да њена имплементација на мала врата значи суштинске промјене које доводе у питање принципе паритета, ротације, етничке заступљености...

ИВАНИЋ: Не, ништа се од тога не доводи у питање. То би се догодило да се осталима гарантује да уђу. Али ако им се отвори простор, а они објективно не могу бити изабрани, проблем "Сејдић и Финци" је завршен, а није се промијенила суштина уређења БиХ. Нико није забранио припадницима националних мањина да буду именовани за амбасадоре, сада они то могу бити. Једино ако би неко екстремно примјењивао ту синтагму "остали" тражећи гаранције да остали имају оно што имају Срби, Хрвати и Бошњаци. То није реално. Њима не треба ништа забранити, али им не треба ништа гарантовати, за разлику од конститутивних народа којима се мора гарантовати.

НН: Често смо у "Независним" дочекивали амбасадоре који примјену одлуке "Сејдић и Финци" управо виде као укидање етничког и увођење грађанског уређења. Они то зову "даље од дејтонског ка бриселском уређењу", а по некима то значи и "један човјек, један глас".

ИВАНИЋ: То могу да кажу само они који не познају БиХ и који су овдје само формално и бирократски. Мислим да то говоре амбасадори који по свом ауторитету и не уживају баш велики респект. Добри познаваоци прилика у БиХ никад тако нешто не би рекли. У БиХ је немогућ принцип "један човјек, један глас", а та синтагма "мање дејтонског, више бриселског" не значи ама баш ништа. Ако би се о томе радило, то би било само "препакивање" протеклих осам година у којима се ништа није десило. Онај ко хоће застој БиХ промовисаће такву политику. БиХ може функционисати само у оквиру Дејтона. Дејтон је довољно широк да даје простор за договор ако га желимо. Ја након Педија Ешдауна више нисам забринут да би било ко ишао у таква наметања. Нико паметан то не би радио.

НН: У РС је формирана нова влада. Како видите њен рад у наредним мјесецима?

ИВАНИЋ: То није нова, то је стара влада и имаћемо све оно што смо имали у протеклих осам година. Коме је било тада добро биће задовољан, а сви они који мисле да ово што је рађено протеклих осам година није добро остаће незадовољни. Према томе, ништа се ту не мијења. Мислим да ова влада неће предуго трајати те да неће дочекати наредне опште изборе. Када и како не бих спекулисао, али она не може понудити ништа ново. Видјећемо рутинско, шаблонско "одрађивање" онако како су и радили задњих осам година.

Извор: Независне новине