Бобар банка - пут којим иде Република Српска

Гаврило Бобар није био само власник Бобар групације, нити само власник Бобар банке. Он је био и СНСД-ова алфа и омега у Семберији, био је народни посланик те странке у парламенту Републике Српске и био је један од буџетских тајкунских вампира, чија су царства опстајала, или опстају, захваљујући могућности да захватају са рачуна институција када год им затреба и колико год им затреба. А треба им често и много.

Није покојни Гаврило Бобар крив за пропаст Бобар групације и пропаст Бобар банке, већ су за то криви СНСД и Милорад Додик лично, чија буразерска политика је разорила све.

Разарање Бобар групације је показна вјежба на којој се демонстрира како ће бити разорен овај ентитет. А то није далеко.

Нико из СНСД-а, са Милорадом Додиком на челу, није учинио ама баш ништа да спријечи криминално пословање Бобар банке и осталих фирми из Бобар групације, већ су га потицали. Чинили су то премијери Александар Џомбић и Жељка Цвијановић, министар финансија Зоран Тегелтија, директорка Агенције за банкарство РС Славица Ињац, наченик Управе крим полиције РС Зоран Мандић и остали бројни шрафови злочиначке организације која је дозволила мафијашки начин пословања.

Ако је неко заборавио Бирач, да подсјетим да су исти актери омогућили Литванцима пљачку милијарду марака и пропаст Балкан Инвестмент Банке.

Исто се тренутно дешава са Оптима групом и Рафинеријом.

СНСД има сваку могућу врсту везе са криминалним радњама у обје ове банке и групације, у пљачки путем Фабрике цијеви „Унис Дервента“, у отимачини градског грађевинског земљишта у Бањалуци, вриједног стотине милиона марака, у пропасти воћарства, сточарства, рудника, енормних пљачки струје, Боске, Фармланда....

Без СНСД-а, прецизније без врха те партије, ниједна од тих пљачки није се могла извршити. А само уз лично одобрење неколицине водећих функционера те странке могла се организовати и спровести. И само је најужи врх СНСД-а могао спријечити да одговорни за ове енормне пљачке остану нетакнути, недодирнути и да се против њих не воде никакве истраге.

Куповина „Папака“, према наведеним организованим злочиначким дјелима врха СНСД-а, је тек одлазак у киоск по цигарете.

Сада би ти који су организовали и извршили бројне пљачке, извукли новац и акумулирали га на рачунима у Лихтенштајну, да истражују Васковића као „дезинформатора“, јер је најавио, прије свих, да су злочиначка дјела у току, а и да су предмети отимачине демолирани до мјере да ће бити угашени. Па наводе да треба или „демантовати и ухапсити дезинформаторе“ или „истражити и казнити кривца“ (око 6.000.000 марака, које је СНСД отуђио из трезора Бобар банке, па су се онда уплашили и вратили свих десет милиона, колико је недостајало у трезору).

Уочићете да је акценат СНСД-ових јастребова, који пропагирају обрачун са онима који откривају криминал злочиначке организације (којем припада сам врх те странке), на „ухапсити дезинформаторе“.

Није проблем врхушке СНСД-а шест милиона, које су отели из Бобар банке, па их брже-боље вратили, већ је проблем десетак милијарди марака које су у последњих девет година стукли у сулуде пројекте. Највећи дио тог новца су отели.

Посебан проблем је што у визури СНСД-а постоји знак једнакости између „ухапсити дезинформаторе“ и „истражити и казнити кривца“. Они да су хтјели да истражују и кажњавају кривце, у затвору би већ били сви које сам именовао у овом тексту и њихови бројни прирепци, чији је једини задатак био да им полтронишу како би себи обезбиједили милионе.

Зато је СНСД-ов „демантовати и ухапсити дезинформаторе“ или „истражити и казнити кривца“, уствари, плеоназам. И под једном и под другом синтагмом они увијек виде Васковића и њему сличне.

Да видимо ко су то ти велики истражитељи СНСД-а, који би требало да истјерају ствари на чистац.

То је, прије свих, Драган Лукач, нови министар полиције, који размишља „обарачем, оквиром и мушицом“, а не главом.

То је Зоран Мадић, начелник УКП-а, који ће у безбједносним круговима остати упамћен као полицајац који није успио ријешити ниједно једино дјело. У свим уџбеницима, он ће бити уписан као З.М., а у фус ноти ће бити прибиљежено да је био довољан само један телефонски позив из Палате предсједника, па да он лично, користећи „форензичке“ методе ворда и тастатуре, разријеши случај „Два папка“, на начин који директно одговара корумпираној елити што је купила два посланика.

Да не заборавим и Дарка Ћулума, начелника Управе полиције, чији је ручни рад препознатљив по монтирању кривичних дјела и лажном оптуживању и прогону невиних, а све уз асистенцију свједока, које су припремили њему слични и криминалци.

Што се, пак, Додика, шефа те екипе, тиче, узалуд се он бави „Евроазијском унијом и осталим васионама“, јер у друштву које заиста ради те послове, он не може очистити ни столове након њихових састанака.

Додик би коначно требало да учини нешто корисно и позитивно у свом политичком животу и заустави бар један од пљачкашких процеса који су у току. Такав поступак био би прави бљесак у његовој црној политичкој каријери.

Није ред да у цијелој овој причи заобиђем и такозвану опозицију у РС: Док год они буду сједили у парламенту са Два Папка, и онима који су их купили, биће најбољи и најчвршћи доказ да је политичка корупција вриједност у овом друштву. И да су и они учествовали у потпуном обезвријеђивању институција.

хттпс://слободанвасковиц.блогспот.цом/