Луковић од понедељка у Звезди

Александар Луковић се враћа у клуб у којем је почео каријеру и добиће улогу команданта потпуно измењене дефанзивне линије црвено-белих.

Фудбал 26.12.2014 | 09:20

Коначно! Од понедељка ће Александар Луковић (промоција је првобитно била заказана за петак, али је накнадно одложена због фудбалеровог неодложног пута у иностранство) и званично по други пут у каријери постати члан Црвене звезде. Искусни дефанзивац ће на Маракани бити представљен као ново појачање црвено-белих. Једна од најдужих трансфер сага у ближој историји клуба са Маракане је добила епилог.

Луковић ће на пролеће преузети улогу команданта одбране која ће претпрети велике промене. За разлику од првог мандата када је у Звездином дресу блистао у улози левог бека, Луковић ће у новој епизоди на Маракани пре свега бити коришћен као штопер. Очекују се одласци Сава Павићевића и Дарка Лазића у Белгију, а Луковић ће зацементирати једну од штоперских позиција. Уз њега би требало да играју Богдан Планић или талентовани Вукашин Јовановић.

Непознаница је кога ћемо у наредној години гледати на бековским позицијама Лалатовићевог тима. Оптимистичне најаве гласе да би десни бек Марко Петковић требало да се врати на терен већ у четвртом колу пролећног дела сезоне, а до тада ће тренер Лалатовић вероватно рачунати на новајлију Цветковића. Крај леве аут линије вероватно више неће бити ражалованог капитена Мијаиловића који је на ратној нози са Звезданом Терзићем, а његова природна замена је Никола Антић. Ипак, руководство клуба тражи још једног левог бека. У оптицају су још један искусни повратник Душан Анђелковић и Милан Родић из Зенита на којег на рачунају у руском клубу. Тако би Звезда могла сезону да заврши са одбрамбеном четворком у којој су тројица бивших играча ОФК Београда (Петковић, Планић и Родић) плус Луковић.

Јасно је да ће ту највећи терет пасти на плећа Луковића којег навијачи Звезде пате само по лепим стварима. Он је поникао у тиму краљевачке Слоге, али је као јуниор прешао у Црвену звезду где је био део једне од талентованијих генерација у којој су још били Владимир Стојковић и Јован Дамјановић. Под командом тренера Милета Јовина, Звездини омладинци су 2001. године освојили изузетно јак турнир у Гронингену пошто су узпут преслишали конкуренцију у виду Ајакса, Фејенорда, ПСВ Ајндховена, Ривер Плате, Бенфике...

Луковић је брзо закуцао на врата првог тима и после позајмице у Јединству са Уба (заједно са Бошком Јанковићем, Душаном Бастом, Марком Перовићем) прекомандован је у први тим код Љупка Петровића где се усталио у првој постави. Памте се његове сјајне партије против ПСВ Ајндховена, Браге, вечити дербији против Партизана, идеални центаршутеви које је Жигић немилосрдно претварао у голове...

Луковић је био један од ослонаца Звездине сјајне генерације која је са Валтером Зенгом освојила дуплу круну и уз Јанковића, Жигића, Пантелића, Стојковића, Ковачевића, Бишевца је у лето 2006. обезбедио трансфер на запад Европе. Прешао је у Удинезе који га је аутоматски позајмио Асколију, новом члану Серије А. После годину дана адаптације на италијански фудбал, Луковић се вратио у Удинезе где је касније постао један од носилаца игре. Крајем прошле деценије се помињао и као потенцијално појачање Милана и још неких великих италијанских клубова, али је тада прихватио уносну финансијску понуду Зенита.

Члан руског клуба је био четири године, али је од тога само прве две сезоне био стандардан док је у последње две године био епизодиста, а у последњој сезони је одиграо само један првенствени меч за Зенит.

Прошлог лета му је истекао уговор са Зенитом, очекивало се да тада потпише за Звезду као слободан играч, али је одлучио да сачека пола године, паралално је тренирао са црвено-белима да би сада коначно прихватио да потпише двогодишњи уговор са Црвеном звездом.

За националну репрезентацију одиграо је 28 утакмица и био је члан тима који је под вођством Радомира Антића учествовао на првенству света 2010. године у Јужној Африци.