Економски колапс, поплаве, избори и „папци“

Година је почела обећањима о јачању аутономије, наставила ловом на вјештице, домаће издајнике и стране плаћенике, а окончала с два папка и катастрофалним буџетом.

ГОВОР НА ПОЧЕТКУ Милорад Додик је 2014. годину почео крупним ријечима, истурајући себе као највећег и неприкосновеног заштитника Републике Српске. Уз обавезно истицање крајњег циља свог политичког дјеловања- јачање аутономије Републике Српске, као полазне тачке за њено даље кретање ка самосталности.

САВЈЕТ ЗА ЗАШТИТУ У јануару је званично ступила на снагу и Додикова одлука о успостављању Савјета за заштиту уставног поретка Републике Српске, који, додуше, никада није формално почео да ради, али су његови чланови итекако активни на откривању и таргетирању наводних домаћих издајника и страних плаћеника.
Своју одлуку о формирању Савјета, Додик је образложио тврдњом да “разне иницијативе” изван РС врше нападе на уставни поредак овог ентитета, па је потребан Савјет који ће такве “нападе” сагледати на стратешком нивоу и “стратешки се односити према њима”.
Исфорсиране приче о угрожености Републике Српске и домаћим и страним завјереницима, потврдило се, биле су само алиби да Додик створи властиту параобавјештајну структуру, чији је примарни задатак био “лов на вјештице” у изборној години.
Ријечју, задатак чланова Савјета био је да јавно етикетирају и за рушење уставног поретка оптуже све оне који оштро критикују дјеловање актуелне власти, а посебно Милорада Додика.

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ КАО ЗАВЈЕРА У фебруару су у Тузли, а потом и у другим градовима Федерације БиХ, кренули социјални протести. Тражиле су се смјене кантоналних власти, палиле су се зграде кантоналних влада. Милорад Додик и чланови Савјета за заштиту уставног поретка РС одмах су у демонстрацијама у Федерацији препознали завјеру против овог ентитета.
Промптно су путем својих медија упозорили да се немири у Федерацији БиХ дешавају по налогу страних центара моћи, с намјером да се преточе у Републику Српску, како би се улицом срушила владајућа гарнитура у овом ентитету. Додик је упозорио да ће полицијском силом бити онемогућен сваки покушај “рушења институција” РС и да ће спријечити “увоз” протеста из Федерације БиХ.
Зато нимало не чуди што се на фебруарским протестима у Бањалуци, који су као подршку грађанима Тузле организовали Удружење грађана “Оштра нула” и Хелсиншки парламент грађана, окупило свега стотињак грађана. Као што не чуди да су активистима ових удружења послије тога стизале пријетеће поруке.

БОРАЧКИ ПРОТЕСТИ Стигло је и прољеће, а на ноге су се дигли демобилисани борци, тражећи смјену предсједника Борачке организације РС и побољшање свог положаја. Данима су се окупљали у бањалучком парку “Младен Стојановић”. Власти нису реаговале нити су испуниле неки од њихових захтјева. Зато јесу дјеловали идеолози и промотери Савјета за заштиту уставног поретка, који су ратне ветеране уврстили на списак петоколонаша, рушитеља Републике Српске.

КЊИГА "РУШИТЕЉИ РС" На званичној интернет страници владајућег СНСД-а објављена је књига “Рушитељи РС”, групе аутора, у којој су побројани наводни непријатељи овог ентитета.
Аутори књиге су утврдили да таргетирани појединци, невладине организације и удружења имају за циљ да подстакну нереде и да раде на подривању уставног поретка у Републици Српској.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ Играјући на карту наводне угрожености Републике Српске, Додик је настојао себи и СНСД-у створити што боље стартне позиције пред октобарске изборе, посебно након што је крајем априла формиран Савез за промјене.
Једанаест опозиционих парламентарних и ванпарламентарних странака, већи број невладиних организација и појединаца из јавног живота Републике Српске потписали су 30. априла Декларацију о оснивању “Савеза за промјене”, који је постао главни такмац владајућој гарнитуре предвођеној СНСД-ом.

У Прогласу, који је објавио Савез за промјене, истакнуто је да “ко тврди да воли и штити РС не смије да је поткрада, не смије да њеном народу чини неправду и не смије да га гура у сукобе”. Опозициони блок такође је нагласио потребу за промјенама у РС, наводећи да “народ тражи правду, борбу против корупције, тражи покретање привреде и радна мјеста”.

ПОТОП Стигао је мај, који је донио кишу и поплаве незапамћене на овим просторима. Док су водене бујице носиле све пред собом, остављајући пустош у Добоју, Бијељини, Власеници…, власти Републике Српске нису на прави начин реаговале и повукле потезе како би заштитили становништво и имовину.
Недјеловање Владе РС, њено неодговорно и некомпетентно понашање, нанијело је штету грађанима овог ентитета сразмјерну оној коју су начиниле поплаве.

ФОНД СОЛИДАРНОСТИ Након потопа услиједила су лажна обећања власти да ће људима, који су у поплавама изгубили све, надокнадити штету.
Влада РС је основала Фонд солидарности и увела нове намете на плате и пензије, како би обезбиједила прилив средстава у Фонд. Становништву погођеном поплавама подијељени су ваучери, од којих многи нису имали пуно вајде. Зима долази, а много је оних који је дочекују у мељивим и полупразним кућама, јер за њих и њихове потребе није било нити ће бити пара.

ПРЕДИЗБОРНА КАМПАЊА Новца, међутим, владајућим странкама није недостајало у предизборној кампањи. Трошило се на све, од крканлука под шаторима на предизборним скуповима, преко лобирања за подршку руског предсједника и патријарха СПЦ-а Милораду Додику, до куповине гласова.

ИЗБОРИ На крају, Додик је успио да са минималном разликом (око седам хиљада гласова) побиједи свог ривала Огњена Тадића из Савеза за промјене и поново постане предсједник РС.

Додикова фавориткиња у трци за мјесто српског члана Предсједништва БиХ, Жељка Цвијановић, изгубила је битку. Више гласова од ње добио је Младен Иванић из опозиционог блока. Октобарски избори показали су значајан пад рејтинга Милорада Додика и његовог СНСД-а, који је у парламенту РС освојио девет мандата мање у односу на изборе 2010. године. Суочени са могућношћу губитка власти на ентитетском нивоу, Додик и СНСД одлучили су да скупштинску већину обезбиједе куповином посланика.

ДВА ПАПКА Афера “Два папка”, односно аудио снимак на којем премијерка Цвијановић у друштву неколико особа отворено говорио о томе да су купљења два посланика, ако “два папка” из Напредне Српске издају владајући блок, школски је примјер политичке корупције. У свакој нормалној земљи, надлежне институције би одмах реаговале, истражиле случај до краја и против актера политичке корупције покренуле законом предвиђене поступке. Надлежни органи у РС се понашају као да се ништа није десило, мада је кредибилитет нове Владе РС, као и њен легитимитет упитан након што је потврђено да су два посланика из опозиције (како је то у аудио снимку најављено) прешла на страну владајућег блока.

НОВА ВЛАДА РС Милорад Додик је избором нове Владе РС добио још једну битку. Другу, ону која се односи на освајање власти у Сарајеву је, по свему судећи, изгубио. Ипак, тешко да Додик може добити рат. Рат са беспарицом, потпуним финансијским посрнућем, тешким стањем у економском и социјалном смислу.

КРАХ БУЏЕТА У буџету Републике Српске више нема пара, могућност емитовања обвезница и задуживања код домаћих банака све је мања, а од руских кредита (малог од 75 милиона евра и великог од 600 милиона евра) нема ништа. Због пропасти Бобар банке Република Српска је изгубила стотине милиона марака. По свему судећи, из Рафинерије нафте Брод повлаче се руски власници, што ће бити нови финансијски удар на Републику Српску. Финансијски стручњаци сматрају да ће већ на прољеће Влада имати великИ проблем да обезбиједи новац за исплату плата и пензија.

Извор: журнал.инфо