Бобар банка је екстремна зараза

Никаква вијест није да Бобар банка иде у ликвидацију.

Нарочито не у овој насеобинској мјешавини ратног профитерства, неолиберализма и девијације јавноприватног полуилегалног партнерства.

Панични ватромет о томе да без посла може остати 1000 људи, да остаје 200 људи на улици, да се остаје без депозита, да овај или онај субјект губи толико и толико милиона, потпуно су неважне чињенице.

Промјена цијелог друштвеног, економског и политичког система, сјетимо се да комунизам, повлака самоуправљање, никоме није ваљао, да су сви гласали за Данашњицу, омогућила је и мени да имам банку. То што ја то не знам, или можда нећу, то је срећа свих око мене. То што су многи вјеровали приватној банци, то је њихов ситнокапиталистички проблем.

То што тржиште и неолиберална економија у пеленама, немају механизме да ме спријече да и ја отворим Банку, то је проблем НДД сфере која није у стању да схвати да је бољи систем у блату него анархија у цвату.

Зашто, дакле, Ликвидација Бобар Банке није вијест.

· Зато што је та банка већ одавно пропала. И што су вјестоноше то требале знати и објавити. Кад већ толико воле истраживачко новинарство.

· Зато што се случај Бобар Банке користи за крволочну борбу против Власти, Режима, како воле да му тепају, а не анализира се са економске и друштвене стране.

· Зато што су Власти требале на вријеме пустити да та банка пропадне. Кад имаш чир не стављаш преко њега нову кожу да он не би пукао.

· Зато што је ово упозорење да Власници, Приватници, не требају да флертују са Властима. А да Власти не треба да играју улогу свемоћи и лијечења комплекса незнања и немоћи, па да се петљају у оно што не знају и у шта не требају да се петљају.

· Зато што нико није смио да каже да економски није нормално јавна средства држати у банци инокосног приватника.

· Зато што није било механизма да се спријечи Приватизација.

· Зато што је ономе ко не зна нешто да ради од продати му, горе само нешто дати на поклон.

Бобар Банка је прича о пљачки јавних, државних, народних пара. О противприродном економском блуду Провинције и Власти. О меандрима Политичког Феудализма. О погубности заразе Екстерном Моћи. И о улози у којој се, не својом кривицом, нашла Бијељина, и то подручје и људи, у рату и послије рата, а којој нису дорасли.

Списак сљедећих ликвидација и пропасти, који сам одавно сачинио, закопан је код шесте шљиве у осмом реду, у мом воћњаку који је. Пропао.

Аутор: Рајко Васиц