Видео: Сјај и биједа трке Партизана за плејом!

Ове сезоне Парни ваљак трокира на позицији организатора игре, онде где је увек био најјачи.

Кошарка 20.12.2014 | 00:00

Као жедном чаша воде Партизану је потребан организатор игре ове сезоне! И то баш онакав на какве су навикли навијачи црно-белих протеклих 13 година. Подређен тиму, да разигра саиграче, реши утакмицу када се ломи. Потребне су украдене лопте Фредерика Хауса, двокораци и полагања Милтона Паласија, преглед игре Вонтиго Камингса брзина Бо Мекејлеба, пожртвованост Леа Вестермана. Страни плејмејкери практично су уручивали бројне трофеје у руке Партизана. Лоша финансијска ситуација утиче на то да оваквих играча нема у црно-белом дресу. политика, интереси, тржиште, срећа, и на крају опет се враћамо на почетак - новац! А овако је то изгледало у новој ери Партизана, почевши од 2002. године.

Фредерик Хаус (2002/2004.)

Човек од кога је све почело. У сезони 2002/03. Хаус је отпочео своју европску каријеру у Партизану. После пробе потписао је уговор са Београђанима. Није класични племејкер, Гробари га памте као убитачног бека шутера. У новембру 2003. постигао је 39 поена у победи против Цибоне, што му је рекорд каријере у Евролиги. У сезони 2003/04. био је први по броју украдених лопти у Евролиги са 3,3 украдене лопте по утакмици, по чему је и остао упамћен, као и по невероватној енергији и борбености за црно-бели дрес. У Партизану је остао две сезоне и освојио две титуле првака државе. Ове године наступа за косовску Пећ.

Вонтиго Камингс (2005–2007.)

У Србију је дошао 2004. године када је наступао за Хемофарм, а добрим играма се препоручио тадашњем прваку наше земље. Са црно-белима је освојио две титуле првака државе и јадрански лигу. До краја каријере играо је од већих клубова за Макаби из Тел Авива и Естудијантес. Пензионисао се 2012. године.

Милтон Паласио (2007–2008.)

Када су многи мислили да ће претходну двојицу бити тешко заменити догодио се Паласио. Сјајан техничар, тимски играч, солидан улаз и леп преглед игре. Разигравао је друге, а и сам је знао да казни када остане сам. Освојио је титулу шампиона државе, куп и Јадранску лигу са Партизаном. После је још наступао за Каху Лаборал, Химки, Лијетувос Ритас где је завршио каријеру 2013. године.

Лестер Бо Мекејлеб (2009-2010.)

Овог човека Гробари никада неће заборавити. Чувена 2010. година, Ф4 у Паризу, продори до коша, скакање за сваку лопту, закуцавања, кош-фаул, важна тројка, све. Дошао је у Београд из Мерсина као трећи стрелац турског првенства и онда под диригентском палицом Душка Вујошевића просто експлодирао као и сви пре њега. Чак је и Бо подигао лествицу достигнућа Партизанових "кечева". Касније је постао херој Македоније због успеха на Европском првенству 2011. године. Тренутно наступа за Бајерн из Минхена. Пионир и даље памти скандирање „Бо, Бо, Бо“!

Оливер Лафајет (2010.)

Један од ретких играча које је Вујошевић довео ,а да нису направили бум. Вероватно највећи промашај уз Торија Томаса. Задржао се месец дана, и није пуно показао. Данас наступа за Олимпијакос, и плејмејкер је Хрватске репрезентације.

Куртис Џерелс (2010-2011)

Крајем новембра 2010. године Џерелс је потписао уговор са Партизаном. У тој сезони освојио је јадранску лигу, Кошаркашку лигу Србије и Куп Радивоја Кораћа. У јуну 2011. године Џерелс одлази у Турску где је потписао двогодишњи уговор са Фенербахче Улкером. Наступао је још за Бешикташ, Армани, а 2014. потписао је двогодишњи уговор са Униксом.

Ејси Ло (2011 – 2012)

Стигао је у Пионир након Лафајета и оставио мало бољи утисак. Био је у Београду од јула до јануара, али ни он није био на нивоу феноменалних претходника. У Олимпијакосу је провео три сезоне и успео да освоји две Евролиге што је невероватан податак.

Лео Вестерман (2012-2014.)

Најсвежији у памћењу Гробара, и њихов велики љубимац. Дошао је у бившег првака Европе као најталентованији млади плеј старог континента, и баш када се привикао на атмосферу и кренуо да исказује пун потенцијал десила му се повреда на мечу против ЦСКА због које је морао да паузира велики део сезоне. Тренутно је у Лиможу на позајмици из Барселоне која га је купила из Партизана.

Страни плејмејкери су били печат Партизана али никако не би требало заборавити Вулета Авдаловића, Петра Божића, Александра Рашића, Милоша Вујанића, па и Богдана Богдановића који су други део добитне комбинације.

Трећи део слагалице су Жофри Ловерњ, Стефон Лазме, Џејмс Гист, Нејтан Џавај, Алекс Марић, Никола Пековић, Мирослав Берић, Јан Весели, Таренс Кинси, Ђуро Остојић, Душан Кецман, Давис Бертранс, Саша Павловић. Али о њима, неки други пут.

Када се све сабере говоримо о читавој ери и плејади кошаркаша који су играли на позицији један и донели славне дане београдском Партизану у новијој ери. О неким старијим асовима нема потребе ни говорити. Данас ту позицију покрива још један „шарени“ двојац- странац Борис Дало и „домаћи“ Миленко Тепић. На њима је да наставе традицију која траје. А можда се и ове сезоне коначно догоди то дугоочекивано инострано појачање које би ушло у ред са горе наведеним. Јако тешко из „хиљаду“ разлога, али никад се не зна.