Црвена Звездо - лака ти ноћ!

Бројка која каже да је 243 (и словима: две стотине четрдесет троје) људи заинтересовано да учествује у одлуци ко ће бити први човек Звезде страшнија је од оних 50 милиона евра дуга.

Фудбал 12.12.2014 | 15:00

Десети је децембар 2014. године, испред стадиона Црвене звезде и даље су огромни редови, иако је 19.43 и бирачка места затварају се за 17 минута. Изборна комисија је у последњем обраћању јавности у 16 часова дала информацију да је до тог тренутка на изборе изашло 64.565 од укупно 82.344 члана клуба с правом гласа, који редовно плаћају годишњу чланарину. Један од тројице кандидата за новог председника изразити је фаворит, јер је у предизборној кампањи која је трајала два месеца дао чврсте гаранције да ће, уколико он победи, у клуб стићи Марко Марин, немачки репрезентативац и велики навијач Звезде, као и да ће ући у трку са Шахтјором за нападача Сантоса Леандра Дамијаа. Уз то, обећао је и да ће прошлосезонски резултат, пласман у осмину финала Лиге Европе, надоградити бар за један корак...

Овако отприлике је 2009. године у глави Владана Лукића, тадашњег председника Звезде, изгледала последица наизглед револуционарне промене Статута клуба, када је одлучено да председника више не бира Скупштина, већ чланови с плаћеном годишњом чланарином на непосредним изборима.

А шта се заправо догодило?

У мају 2012. исти тај Лукић, председник који се у јавности појављивао мање од резервног левог бека Љубе Ненадића, добио је други мандат са 2.962 гласа уз излазност 34,4% , да би га неколико месеци касније наследио Драган Џајић, са 1.792 гласа уз изласност 23,7%. Коначно, последњи избори, одржани у среду и четвртак, до краја су оголили чињеницу да су овој и оваквој Звезди леђа окренули и они најзагриженији навијачи: Светозар Мијаиловић постао је председник, пошто је 196 (!) гласова, од 243 изашла члана, што даје срамну изласност 6,32%, с обзиром на то да је број бирача 3.843...

Где смо погрешили и шта нам се то догодило, запитаће се ових дана неки поштени навијач Звезде из околине Крушевца, онај који ће одвојити од уста како би за викенд отишао до Београда да гледа свој вољени клуб, онај који представља врсту која изумире...

А догодило се то да је из Звезде годинама отимано, а да нико није одговарао. Догодио се Драган Џајић, догодио се Пикси, догодио се Топлица, догодио се Дан Тана, догодио се Илија Ивић, догодили су се Мишковићи, догодио се Драги Мићовић, догодио се Саша Козић, догодио се Небојша Лековић, догодио се Зоран Дамјановић, догодио се Владан Лукић, догодио се Ђорђе Стефановић, догодио се Андрија Клеут, догодио се Иван Аџић, догодио се Мики Антонијевић, догодио се Горан Весић, догодио се опет Драган Џајић, догодио се Џајићев шурак, догодио се Зоран Стојадиновић, догодио се Зоран Башановић, догодио се Славиша Кокеза, догодио се Ивица Тончев, догодио се Небојша Човић, догодио се Звездан Терзић...

Сви они су се догодили Звезди. И сви они су - неко мање, неко више - криви! Неко није урадио ништа. А неко је урадио много. Погрешног. Неко је био наиван, неко просто није умео, а неко је плански крао. Одговарао није - нико!

И добро је, из ове перспективе гледајући, што је Владан Лукић, заједно са сарадницима чије је речи изговарао у ретким јавним иступима, те 2009. променио Статут и увео непосредне изборе. Сада сви горе набројани могу да виде резултате свог рада. Да, постоји нешто страшније од преко 50 милиона евра дуга који су направили и избацивања из европских такмичења које су произвели. Постоји апатија, постоји логичан закључак да Звезда, у ствари не Звезда, већ ова Звезда, с овим људима на руководећим местима, више никога не занима. Та бројка која каже да је 243 (и словима: две стотине четрдесет троје) људи заинтересовано да учествује у одлуци ко ће бити први човек Звезде страшнија је од оних 50 милиона евра дуга.

А како су и до сада доношене одлуке на штету клуба, продавани "делови" младих играча менаџерима за ситан новац, замислите како ће то тек сада бити лако, када оваква Звезда више никога не занима.

Уколико делегати Скупштине на седници заказаној за 21. децембар потврде резултате избора са срамно малом излазношћу (а по Статуту је довољан и један глас да неко постане председник Звезде), Светозар Мијаиловић добиће мандат да угаси светло. Светло које ионако гори вештачки, јер су дугови за струју милионски, а и поред тога, просторије на стадиону у Љутице Богдана греју се климама, на струју, јер је систем грејања у квару, а за поправку је потребно 800.000 динара. Много. Појединци из врха руководства ипак имају неодложна путовања широм Европе. На рачун Звезде, наравно. Путовања која су много скупља од поправке система грејања на стадиону.

А када Тоза буде угасио светло, на стадиону, у мраку, можда остане један човек. Загледан у "Авалицу" преко пута, с томпусом у руци, замишљаће себе у фотељи у Ниону, тик до Мишела Платинија, у жустрој дебати о промени система Лиге шампиона. Замишљаће још много тога што је могло да му се догоди у животу да 2008. године није морао да оде на школовање у Америку.

За то време, у неком много скромнијем окружењу, с цигаретом међу прстима, искрени звездаш питаће се шта се то догодило и где су они силни руски олигарси и арапски милионери који чекају у реду да "стровале" пун џак пара у клуб….

Лаку ноћ, Звездо.