Crvena Zvezdo - laka ti noć!

Brojka koja kaže da je 243 (i slovima: dve stotine četrdeset troje) ljudi zainteresovano da učestvuje u odluci ko će biti prvi čovek Zvezde strašnija je od onih 50 miliona evra duga.

Fudbal 12.12.2014 | 15:00

Deseti je decembar 2014. godine, ispred stadiona Crvene zvezde i dalje su ogromni redovi, iako je 19.43 i biračka mesta zatvaraju se za 17 minuta. Izborna komisija je u poslednjem obraćanju javnosti u 16 časova dala informaciju da je do tog trenutka na izbore izašlo 64.565 od ukupno 82.344 člana kluba s pravom glasa, koji redovno plaćaju godišnju članarinu. Jedan od trojice kandidata za novog predsednika izraziti je favorit, jer je u predizbornoj kampanji koja je trajala dva meseca dao čvrste garancije da će, ukoliko on pobedi, u klub stići Marko Marin, nemački reprezentativac i veliki navijač Zvezde, kao i da će ući u trku sa Šahtjorom za napadača Santosa Leandra Damijaa. Uz to, obećao je i da će prošlosezonski rezultat, plasman u osminu finala Lige Evrope, nadograditi bar za jedan korak...

Ovako otprilike je 2009. godine u glavi Vladana Lukića, tadašnjeg predsednika Zvezde, izgledala posledica naizgled revolucionarne promene Statuta kluba, kada je odlučeno da predsednika više ne bira Skupština, već članovi s plaćenom godišnjom članarinom na neposrednim izborima.

A šta se zapravo dogodilo?

U maju 2012. isti taj Lukić, predsednik koji se u javnosti pojavljivao manje od rezervnog levog beka Ljube Nenadića, dobio je drugi mandat sa 2.962 glasa uz izlaznost 34,4% , da bi ga nekoliko meseci kasnije nasledio Dragan Džajić, sa 1.792 glasa uz izlasnost 23,7%. Konačno, poslednji izbori, održani u sredu i četvrtak, do kraja su ogolili činjenicu da su ovoj i ovakvoj Zvezdi leđa okrenuli i oni najzagriženiji navijači: Svetozar Mijailović postao je predsednik, pošto je 196 (!) glasova, od 243 izašla člana, što daje sramnu izlasnost 6,32%, s obzirom na to da je broj birača 3.843...

Gde smo pogrešili i šta nam se to dogodilo, zapitaće se ovih dana neki pošteni navijač Zvezde iz okoline Kruševca, onaj koji će odvojiti od usta kako bi za vikend otišao do Beograda da gleda svoj voljeni klub, onaj koji predstavlja vrstu koja izumire...

A dogodilo se to da je iz Zvezde godinama otimano, a da niko nije odgovarao. Dogodio se Dragan Džajić, dogodio se Piksi, dogodio se Toplica, dogodio se Dan Tana, dogodio se Ilija Ivić, dogodili su se Miškovići, dogodio se Dragi Mićović, dogodio se Saša Kozić, dogodio se Nebojša Leković, dogodio se Zoran Damjanović, dogodio se Vladan Lukić, dogodio se Đorđe Stefanović, dogodio se Andrija Kleut, dogodio se Ivan Adžić, dogodio se Miki Antonijević, dogodio se Goran Vesić, dogodio se opet Dragan Džajić, dogodio se Džajićev šurak, dogodio se Zoran Stojadinović, dogodio se Zoran Bašanović, dogodio se Slaviša Kokeza, dogodio se Ivica Tončev, dogodio se Nebojša Čović, dogodio se Zvezdan Terzić...

Svi oni su se dogodili Zvezdi. I svi oni su - neko manje, neko više - krivi! Neko nije uradio ništa. A neko je uradio mnogo. Pogrešnog. Neko je bio naivan, neko prosto nije umeo, a neko je planski krao. Odgovarao nije - niko!

I dobro je, iz ove perspektive gledajući, što je Vladan Lukić, zajedno sa saradnicima čije je reči izgovarao u retkim javnim istupima, te 2009. promenio Statut i uveo neposredne izbore. Sada svi gore nabrojani mogu da vide rezultate svog rada. Da, postoji nešto strašnije od preko 50 miliona evra duga koji su napravili i izbacivanja iz evropskih takmičenja koje su proizveli. Postoji apatija, postoji logičan zaključak da Zvezda, u stvari ne Zvezda, već ova Zvezda, s ovim ljudima na rukovodećim mestima, više nikoga ne zanima. Ta brojka koja kaže da je 243 (i slovima: dve stotine četrdeset troje) ljudi zainteresovano da učestvuje u odluci ko će biti prvi čovek Zvezde strašnija je od onih 50 miliona evra duga.

A kako su i do sada donošene odluke na štetu kluba, prodavani "delovi" mladih igrača menadžerima za sitan novac, zamislite kako će to tek sada biti lako, kada ovakva Zvezda više nikoga ne zanima.

Ukoliko delegati Skupštine na sednici zakazanoj za 21. decembar potvrde rezultate izbora sa sramno malom izlaznošću (a po Statutu je dovoljan i jedan glas da neko postane predsednik Zvezde), Svetozar Mijailović dobiće mandat da ugasi svetlo. Svetlo koje ionako gori veštački, jer su dugovi za struju milionski, a i pored toga, prostorije na stadionu u Ljutice Bogdana greju se klimama, na struju, jer je sistem grejanja u kvaru, a za popravku je potrebno 800.000 dinara. Mnogo. Pojedinci iz vrha rukovodstva ipak imaju neodložna putovanja širom Evrope. Na račun Zvezde, naravno. Putovanja koja su mnogo skuplja od popravke sistema grejanja na stadionu.

A kada Toza bude ugasio svetlo, na stadionu, u mraku, možda ostane jedan čovek. Zagledan u "Avalicu" preko puta, s tompusom u ruci, zamišljaće sebe u fotelji u Nionu, tik do Mišela Platinija, u žustroj debati o promeni sistema Lige šampiona. Zamišljaće još mnogo toga što je moglo da mu se dogodi u životu da 2008. godine nije morao da ode na školovanje u Ameriku.

Za to vreme, u nekom mnogo skromnijem okruženju, s cigaretom među prstima, iskreni zvezdaš pitaće se šta se to dogodilo i gde su oni silni ruski oligarsi i arapski milioneri koji čekaju u redu da "strovale" pun džak para u klub….

Laku noć, Zvezdo.