Од РиТЕ Угљевик траже три милијарде одштете

БиХ би могла платити одштету од вртоглавих три милијарде марака уколико изгуби спор који против ње води "Електрогосподарство Словеније - развој ин инжениринг", у вези с њиховим улагањима у изградњу Рудника и
Термоелектране (РиТЕ) Угљевик, сазнају "Независне новине".

Наиме, Словенци не одустају од тужби, па су тако још половином јуна ове године поднијели тужбу против БиХ и пред Међународним центром за рјешавање спорова у Вашингтону (ИЦСИД).

Одштетни захтјев износи 750 милиона евра, а уколико БиХ изгуби спор, он би са свим каматама износио чак три милијарде марака.Наиме, Словенија је 1981. године инвестирала једну, а БиХ двије трећине новца у изградњу Термоелектране Угљевик, која је почела с радом 1985. године.

Термоелектрана је била дужна Словенији редовно испоручивати произведену струју у складу с висином уложених средстава у њену изградњу. Тако је и било све до почетка ратних дешавања у бившој Југославији, када је испорука прекинута.

Како се наводи на сајту ИЦСИД-а, тужбу је поднијело предузеће "Електрогосподарство Словеније - развој и инжениринг".Покушали смо ступити у контакт с неким из ове фирме, али безуспјешно.

На словеначком пословном именику бизи.си установили смо да овај субјекат послује, али да нема запослених. Ипак, имају отворену подршку Владе Словеније за спор против БиХ.

Остаје нејасно како фирма која не остварује приходе, ангажује адвокатску канцеларију у изузетно скупом процесу.Млађан Мандић, правобранилац БиХ, рекао је да су за ову арбитражу Словенци изабрали Швеђанина за арбитра, БиХ је изабрала професорицу из Србије Мају Станивуковић, док њих двоје још треба да се договоре у вези с трећим чланом.

"Све иде по плану, али чињеница је да та арбитража неће ипак бити у Вашингтону него у Хагу", каже Мандић. Он појашњава да се арбитража односи на тужбу Словеније, у вријеме када је била друштвена својина, у вријеме када је постојао самоуправни споразум и друштвени договор, па је дио новца за изградњу ТЕ Угљевик дала Словенија.

"Струја им је за та улагања све до рата испоручивана, а онда је усљед бомбардовања уништена трафо-станица у Хрватској и од тада се није испоручивала струја Словенији", рекао је Мандић и додао да се у овом случају конкретно ради о томе да Словенци сада траже цијену струје коју нису добили, јер јој је БиХ није испоручила свих тих година.

Што се тиче РиТЕ Угљевик, Мандић наводи да с њима има добар контакт, те да су им дата овлаштења да воде комплетан поступак.Говорећи о арбитражи, Мандић каже да се Словенци позивају на Закон о сукцесији и самоуправни споразум. Међутим, он сматра да ће коначан исход зависити од трећег арбитра.

"Имамо ми своје аргументе, имају и они, али да може то да се ријеши по Закону о сукцесији, не би подносили тужбу арбитру", рекао је Мандић.Према његовим ријечима, Словенци су овај случај окарактерисали као спор између двије државе.

"Међутим, када је настао тај уговор и самоуправни споразум, на који се позивају Словенци, у том тренутку није постојао међурепублички споразум, а онда када су се одвојили из Југославије сматрају да је то постало међудржавни спор, с чим се не слажем и то је био мој основни приговор када смо ишли на арбитражу", рекао је Мандић и додао да би спор могао трајати најмање годину или двије дана.

Он је истакао да би у случају губљења спора одштету платила држава БиХ, пошто се ради о међудржавном спору, али да сматра да Словенија неће успјети да побиједи у спору.

"Наше шансе повећава то што у самоуправном споразуму у то вријеме нема елемената иностраности и што је у суштини то предузеће 1981. године било друштена својина и било је власништво, банално преводећи, и БиХ и Словенија, и Србије и осталих република бивше Југославије", казао је Мандић.

У вези с овим спором нисмо успјели добити став РиТЕ Угљевик, јер нису одговорили на наша питања послата још прошле седмице.Ненад Радовић, извршни директор за организационо-правне послове "Електропривреде РС", рекао је да је у овом случају тужена држава БиХ, а не РиТЕ Угљевик, што се мора имати у виду.

"Сматрамо да тај спор не би требало да се изгуби и ми смо се добро припремили за арбитражу", рекао је Радовић. Чак и ако се случајно деси да БиХ изгуби спор, он не вјерује да би арбитража одлучила да се исплати цјелокупни тражени износ од три милијарде марака.