Партизан, Звезда, Аполон - тако се ради посао!!!

Како функционише спорна бизнис комбинација коју је ФИФА забранила, за МОНДО открива успешни београдски менаџер, са лиценцом. Зашто челници српских клубова свесно обарају цену играча?

Фудбал 12.12.2014 | 11:00

Аполон из Лимасола, у последње две и по године, процентуално је одвео највећи број фудбалера Партизана и Црвене звезде, а да у међувремену ФИФА није забранила учешће "треће стране" у трансферима играча, могуће је да би овај кипарски клуб у догледно време постао апсолутни рекордер по броју одведених играча из Хумске и Љутице Богдана.

Шта се догађа у Аполону, који је после Николе Аксентијевића и Николе Максимовића, постао власник и најталентованијег фудбалера Партизана, Андрије Живковића?

О томе како функционише ова, од наредног априла забрањена, менаџерска комбинација, МОНДО је разговарао са једним од најутицајнијих српских агената са лиценцом ФИФА, који тренутно има играче и у Партизану и у Црвеној звезди. Уједно, који је више пута у овом послу био у ситуацији да преговара са "Аполонима".

А, таквих клубова у Европи има много.

"Комбинација са Аполоном је чист бизнис, који ће у априлу бити забрањен одлуком ФИФА. Они су недавно најавили да ће учешће 'треће стране' у власништву играча бити укинуто и тада ће престати да постоје агенције и фондови", рекао је саговорник МОНДА.

Али, Аполон није фонд?

"Тачно, то је клуб, који је званично постао власник Живковићевог уговора, али иза свега стоји менаџерска комбинација. ФИФА ће и то забранити, јер они знају да се иза таквих клубова крију менаџери".

Зашто Аполон, а не Јувентус, Борусија, Валенсија или Ајакс?

"Нисам сигуран да је то Андријин и Партизанов случај, али клубови попут Аполона, а то није једини клуб који ради за друге, служе да се обори цена. Није исто када зове Челси да купи играча или када то уради Витесе. Није исто када зове Алкорон или то уради Стандард из Лијежа. Чим се јави велики клуб, одмах скаче цена. Зато се фондови и агенције крију иза имена малих клубова, понуде прилично ниско обештећење онима који су у независној ситуацији, одведу играча у, рецимо,Аполон и онда у договору са клубом који је иницирао трансфер одлуче где ће момак ићи на позајмицу док не стаса", објашњав наш саговорник.

"Тако клуб који је заиста заинтересован за неког талента избегава да плаћа пуно обештећење, што је битно и због УЕФА финансијског фер-плеја, капарише играча за мале паре и шаље га на позајмицу где прати његов развој. Ако се фудбалер развије у право појачање, он за годину-две одлази у, рецимо Челси или Бенфику, а ако не... Штета је минимализована".

Конкретно, иза Аполона стоји Фонд израелског бизнисмена Пинија Захавија, који блиско сарађује са агенцијом ЛИАН Спортс, на чијем су челу Фали Рамадани и Никола Дамјанац. Захави годинама уназад на прво место ставља интересе Челсија и Романа Абрамовича, али има утицаја и у још неколико лондонских и европских клубова.

Када је Црвеној звезди био неопходан новац за УЕФА лиценцу, 2012. године, Захавијев фонд уплатио је ургентно новац црвено-белима, стекао право на Максимовићев уговор, који је фиктивно постао играч Аполона, а да никада није заиграо на Кипру. Могуће да српски штопер није ни одлазио тамо, јер је процењено да је боље да наступа у Црвеној звезди док не пронађе ангажман... Наредне зиме, Максимовић је био близу преласка у Фулам, што се изјаловило због проблема са радном дозволом, па је сачекао још шест месеци и онда прешао у Торино (Рамаданију је Серија А ужа специјалност).

Аксентијевић је као веома талентован десни бек и млади репрезентативац такође фиктивно постао играч Аполона, мада је крајња дестинација била - Витесе. Као Звезда за Максимовића, тако је и Партизан за Аксентијевића добио новац унапред, али се одрекао права на преговоре са заинтересованим клубовима. Аксентијевић се није снашао у Холандији, па се вратио међу црно-беле на позајмицу, а тренутно наступа у ОФК Београду.

Колико су агенције и фондови моћни, говори пример Лазара Марковића, којег је такође Захавијев фонд откупио за седам милиона евра и одвео, не у Аполон, јер је Марковићев потенцијал већ тада био огроман, већ у Бенфику. Бивши првак Европе и најтрофејнији клуб Португала такође се препустио чарима "треће стране", па су у једном тренутку на "Ла Лужу" играла шесторица српских фудбалера, а за Марковића се знало да се ту неће дуго задржати.

Када је Челси, који је имао право првог избора рекао: "Ипак, не", српски репрезентативац је за 25 милиона евра отишао у Ливерпул. Колико је ту Партизан изгубио, а Захави зарадио, за само годину дана, лако се може израчунати...

Иначе, све је извесније да је Звездин "вундеркинд" Лука Јовић увелико уступљен менаџерској агенцији и да ће она, убудуће, одлучивати до када ће млади центарфор бити на "Маракани" и где ће потом отићи.

Аполон, то је тема. За тај клуб, чији је председник Никос Кирзис заправо власник менаџерске агенције ГПК Спортс Манагемент (баве се пре свега кошаркашким трансферима, заступали су Милитуна Алексића и Феликса Којадиновића), тренутно играју фудблери из 18 различитих земаља, али само на папиру. У реалности, овај клуб до трећег места иза АПОЕЛ и Омоније стигао је пре свега са кипарским играчима и пар странаца.

Тренутно, под уговором са Аполоном је још један изданак Партизанове школе, 20-годишњи Лука Стојановић, који је Хумску напустио пре дебија за први тим, 2012. године, али се није снашао у Спортингу, Бенфикином ривалу, па је кренуо испочетка на Кипру.

Према речима нашег саговорника највећи број Аполонових појачања никада не заигра пред 13.000 ватрених навијача, а клуб је летос "довео" десеторицу нових фудбалера, док су се четворица вратила са позајмица. Отишла су деветорица, уз још шесторицу који су на позајмицама.

"Те позајмице служе и за стицање права на нови трансфер, јер ФИФА забрањује да исти играч два пута буде продат за мање од годину дана. Најчешћи случај је да играч тајно буде продат Аполону, па онда остављен у клубу у ком наступа, док не прође та година..."

Сасвим је јасно да наш бисер Живковић неће бити узданица Аполона, већ да ће ускоро моћи да се наслути који од великих клубова га је "пикирао", када будемо сазнали у ком ће клубу завршити његови папири. Ако оде у Витесе, ЦСКА или Бенфику, биће на Челсијевом радару. Генерално, Португалија и Холандија су земље у којима су играчи најчешће "на посматрању".

Занимљив је и случај Стандарда из Лијежа, чији је власник белгијски политичар, либерал Ролан Дишателе. Он има удела у власништву клубова широм Европе. У Немачкој, у његово име преговара Карл Цајс Јена, у Енглеској Чарлтон, у Шпанији Алкорон, у Мађарској Ујпешт Дожа. Вероватно се сећате да је летос Дожа била заинтересована да купи капитена Црвене звезде Дарка Лазовића, али да је то у последњи час пропало, јер је понуђена цифра била вишеструко мања од очекиване. Не и реалне...

Дишателе свесно није улазио у преговоре око Лазовићевог трансфера у својству председника Лијежа, већ су то урадили челници Ујпешт Доже. Зашто? Свима је јасно да перцепција о финансијског моћи белгијског и мађарског клуба није иста, али је чињеница да би Лазовић, можда већ ове зиме, био члан Стандарда.

На крају, поставља се питање због чега челници наших клубова пристају да преговарају са "трећом страном" и тако свесно обарају цену својим најбољим играчима? Да ли због тога што се тако избегавају формални преговори на релацији клуб-клуб? Остављамо вас да процените...

Било како било, јануарски прелазни рок последњи је у низу који ће, између осталог, и челницима српских клубова омогућавати да преговарају са фондовима и агнецијама. После тога, тачно ће бити познато колики максималан проценат од једног трансфера може да припадне менаџеру, а остало ће морати да заврши на клупском рачуну.

Ваљда...