Partizan, Zvezda, Apolon - tako se radi posao!!!

Kako funkcioniše sporna biznis kombinacija koju je FIFA zabranila, za MONDO otkriva uspešni beogradski menadžer, sa licencom. Zašto čelnici srpskih klubova svesno obaraju cenu igrača?

Fudbal 12.12.2014 | 11:00

Apolon iz Limasola, u poslednje dve i po godine, procentualno je odveo najveći broj fudbalera Partizana i Crvene zvezde, a da u međuvremenu FIFA nije zabranila učešće "treće strane" u transferima igrača, moguće je da bi ovaj kiparski klub u dogledno vreme postao apsolutni rekorder po broju odvedenih igrača iz Humske i Ljutice Bogdana.

Šta se događa u Apolonu, koji je posle Nikole Aksentijevića i Nikole Maksimovića, postao vlasnik i najtalentovanijeg fudbalera Partizana, Andrije Živkovića?

O tome kako funkcioniše ova, od narednog aprila zabranjena, menadžerska kombinacija, MONDO je razgovarao sa jednim od najuticajnijih srpskih agenata sa licencom FIFA, koji trenutno ima igrače i u Partizanu i u Crvenoj zvezdi. Ujedno, koji je više puta u ovom poslu bio u situaciji da pregovara sa "Apolonima".

A, takvih klubova u Evropi ima mnogo.

"Kombinacija sa Apolonom je čist biznis, koji će u aprilu biti zabranjen odlukom FIFA. Oni su nedavno najavili da će učešće 'treće strane' u vlasništvu igrača biti ukinuto i tada će prestati da postoje agencije i fondovi", rekao je sagovornik MONDA.

Ali, Apolon nije fond?

"Tačno, to je klub, koji je zvanično postao vlasnik Živkovićevog ugovora, ali iza svega stoji menadžerska kombinacija. FIFA će i to zabraniti, jer oni znaju da se iza takvih klubova kriju menadžeri".

Zašto Apolon, a ne Juventus, Borusija, Valensija ili Ajaks?

"Nisam siguran da je to Andrijin i Partizanov slučaj, ali klubovi poput Apolona, a to nije jedini klub koji radi za druge, služe da se obori cena. Nije isto kada zove Čelsi da kupi igrača ili kada to uradi Vitese. Nije isto kada zove Alkoron ili to uradi Standard iz Liježa. Čim se javi veliki klub, odmah skače cena. Zato se fondovi i agencije kriju iza imena malih klubova, ponude prilično nisko obeštećenje onima koji su u nezavisnoj situaciji, odvedu igrača u, recimo,Apolon i onda u dogovoru sa klubom koji je inicirao transfer odluče gde će momak ići na pozajmicu dok ne stasa", objašnjav naš sagovornik.

"Tako klub koji je zaista zainteresovan za nekog talenta izbegava da plaća puno obeštećenje, što je bitno i zbog UEFA finansijskog fer-pleja, kapariše igrača za male pare i šalje ga na pozajmicu gde prati njegov razvoj. Ako se fudbaler razvije u pravo pojačanje, on za godinu-dve odlazi u, recimo Čelsi ili Benfiku, a ako ne... Šteta je minimalizovana".

Konkretno, iza Apolona stoji Fond izraelskog biznismena Pinija Zahavija, koji blisko sarađuje sa agencijom LIAN Sports, na čijem su čelu Fali Ramadani i Nikola Damjanac. Zahavi godinama unazad na prvo mesto stavlja interese Čelsija i Romana Abramoviča, ali ima uticaja i u još nekoliko londonskih i evropskih klubova.

Kada je Crvenoj zvezdi bio neophodan novac za UEFA licencu, 2012. godine, Zahavijev fond uplatio je urgentno novac crveno-belima, stekao pravo na Maksimovićev ugovor, koji je fiktivno postao igrač Apolona, a da nikada nije zaigrao na Kipru. Moguće da srpski štoper nije ni odlazio tamo, jer je procenjeno da je bolje da nastupa u Crvenoj zvezdi dok ne pronađe angažman... Naredne zime, Maksimović je bio blizu prelaska u Fulam, što se izjalovilo zbog problema sa radnom dozvolom, pa je sačekao još šest meseci i onda prešao u Torino (Ramadaniju je Serija A uža specijalnost).

Aksentijević je kao veoma talentovan desni bek i mladi reprezentativac takođe fiktivno postao igrač Apolona, mada je krajnja destinacija bila - Vitese. Kao Zvezda za Maksimovića, tako je i Partizan za Aksentijevića dobio novac unapred, ali se odrekao prava na pregovore sa zainteresovanim klubovima. Aksentijević se nije snašao u Holandiji, pa se vratio među crno-bele na pozajmicu, a trenutno nastupa u OFK Beogradu.

Koliko su agencije i fondovi moćni, govori primer Lazara Markovića, kojeg je takođe Zahavijev fond otkupio za sedam miliona evra i odveo, ne u Apolon, jer je Markovićev potencijal već tada bio ogroman, već u Benfiku. Bivši prvak Evrope i najtrofejniji klub Portugala takođe se prepustio čarima "treće strane", pa su u jednom trenutku na "La Lužu" igrala šestorica srpskih fudbalera, a za Markovića se znalo da se tu neće dugo zadržati.

Kada je Čelsi, koji je imao pravo prvog izbora rekao: "Ipak, ne", srpski reprezentativac je za 25 miliona evra otišao u Liverpul. Koliko je tu Partizan izgubio, a Zahavi zaradio, za samo godinu dana, lako se može izračunati...

Inače, sve je izvesnije da je Zvezdin "vunderkind" Luka Jović uveliko ustupljen menadžerskoj agenciji i da će ona, ubuduće, odlučivati do kada će mladi centarfor biti na "Marakani" i gde će potom otići.

Apolon, to je tema. Za taj klub, čiji je predsednik Nikos Kirzis zapravo vlasnik menadžerske agencije GPK Sports Management (bave se pre svega košarkaškim transferima, zastupali su Milituna Aleksića i Feliksa Kojadinovića), trenutno igraju fudbleri iz 18 različitih zemalja, ali samo na papiru. U realnosti, ovaj klub do trećeg mesta iza APOEL i Omonije stigao je pre svega sa kiparskim igračima i par stranaca.

Trenutno, pod ugovorom sa Apolonom je još jedan izdanak Partizanove škole, 20-godišnji Luka Stojanović, koji je Humsku napustio pre debija za prvi tim, 2012. godine, ali se nije snašao u Sportingu, Benfikinom rivalu, pa je krenuo ispočetka na Kipru.

Prema rečima našeg sagovornika najveći broj Apolonovih pojačanja nikada ne zaigra pred 13.000 vatrenih navijača, a klub je letos "doveo" desetoricu novih fudbalera, dok su se četvorica vratila sa pozajmica. Otišla su devetorica, uz još šestoricu koji su na pozajmicama.

"Te pozajmice služe i za sticanje prava na novi transfer, jer FIFA zabranjuje da isti igrač dva puta bude prodat za manje od godinu dana. Najčešći slučaj je da igrač tajno bude prodat Apolonu, pa onda ostavljen u klubu u kom nastupa, dok ne prođe ta godina..."

Sasvim je jasno da naš biser Živković neće biti uzdanica Apolona, već da će uskoro moći da se nasluti koji od velikih klubova ga je "pikirao", kada budemo saznali u kom će klubu završiti njegovi papiri. Ako ode u Vitese, CSKA ili Benfiku, biće na Čelsijevom radaru. Generalno, Portugalija i Holandija su zemlje u kojima su igrači najčešće "na posmatranju".

Zanimljiv je i slučaj Standarda iz Liježa, čiji je vlasnik belgijski političar, liberal Rolan Dišatele. On ima udela u vlasništvu klubova širom Evrope. U Nemačkoj, u njegovo ime pregovara Karl Cajs Jena, u Engleskoj Čarlton, u Španiji Alkoron, u Mađarskoj Ujpešt Doža. Verovatno se sećate da je letos Doža bila zainteresovana da kupi kapitena Crvene zvezde Darka Lazovića, ali da je to u poslednji čas propalo, jer je ponuđena cifra bila višestruko manja od očekivane. Ne i realne...

Dišatele svesno nije ulazio u pregovore oko Lazovićevog transfera u svojstvu predsednika Liježa, već su to uradili čelnici Ujpešt Dože. Zašto? Svima je jasno da percepcija o finansijskog moći belgijskog i mađarskog kluba nije ista, ali je činjenica da bi Lazović, možda već ove zime, bio član Standarda.

Na kraju, postavlja se pitanje zbog čega čelnici naših klubova pristaju da pregovaraju sa "trećom stranom" i tako svesno obaraju cenu svojim najboljim igračima? Da li zbog toga što se tako izbegavaju formalni pregovori na relaciji klub-klub? Ostavljamo vas da procenite...

Bilo kako bilo, januarski prelazni rok poslednji je u nizu koji će, između ostalog, i čelnicima srpskih klubova omogućavati da pregovaraju sa fondovima i agnecijama. Posle toga, tačno će biti poznato koliki maksimalan procenat od jednog transfera može da pripadne menadžeru, a ostalo će morati da završi na klupskom računu.

Valjda...