Протест избјеглица из Хрватске у Женеви

Део чланова Удружења избеглица и отпуштених радника из Хрватске, који имају држављанство Босне и Херцеговине, данас у Женеви организује мирне протесте испред седишта Уједињених нација у намери да укажу на дискриминацију државе Хрватске која им је, како тврде, ускратила имовинска, социјална и економска права.

Регион 10.12.2014 | 14:53

Према подацима удружења, у БиХ живи око 60.000 држављана те земље који су бесправно добили отказе у Хрватској током деведесетих година, или изгубили неко од других егзистенцијалних права која до данас нису успели поново да остваре.

Председник Удружења радника и инвалида рада избеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа прецизира да ће протестом на Међународни дан људских права бити исказано незадовољство због неостварених права из области рада и радног односа, изостављања те популације из приватизације предузећа у Хрватској, неисплаћених пензија, станарских права и личне имовине.

"Хоћемо само да поручимо Уједињеним нацијама да није у Хрватској демократија за какву кажу да јесте, да немају људи иста права...", поручује Пузигаћа, преноси Радио Слободна Европа.Пред седиштем Уједињених нација ће протествовати и представници Удружења Угор из Јелаха које окупља неколико хиљада радника који су остали без посла у Хрватској, а председник Управног одбора Угора Рамиз Мерван посебно је критиковао рад хрватског правосуђа у остваривању права отпуштених радника.

"Судови у Хрватској су проблем, јер не раде на начин на који би требало. Од око стотину предмета који су наши грађани водили пред тим судовима, ниједан није добијен", наводи Мерван.Тврди да имају проблем и са институцијама Европске уније. "Пустили су Хрватску да постане њен члан, а да је нису проверили да ли је кредибилна у поштовању људских права да би ушла у ЕУ. Овај проблем је велики. Прво су Срби истерани из Хрватске, па смо онда и ми истерани, Бошњаци", наглашава Мерван.

Протест ће бити прилика да се изврши притисак и на Европску унију и Уједињене нације да коначно заузму став као у случају Словеније, када је УН подржао тужбу "избрисаних" грађана против те земље, па се тражи сличан приступ и у случају Хрватске.Удружења нису задовољна ни односом БиХ према проблему својих грађана, а сматрају да је делимично за неостваривање права одговоран и УНХЦР.

Док у БиХ још нема реакција на најављене протесте пред УН-ом, у мисији УНХЦР-а у БиХ кажу да признају и прихватају право удружења на протесте у Женеви у настојању да се суоче са нерешеним проблемима који постоје.Регионални портпарол УНХЦР-а Невен Црвенковић истиче да је та организација пружила знатну подршку у пружању правне помоћи, стамбеном збрињавању и другим облицима помагања управо избеглицама из Хрватске.

Додаје, међутим, да није исправно тврдити да је задатак и обавеза УНХЦР-а да штити стечена права и имовину држављана БиХ који су имали пребивалиште и били запослени у Хрватској, већ да су за то првенствено одговорне предметне државе. Уколико протести пред УН-ом не буду дали резултата, у удружењима најављују "вруће пролеће", односно масовнија окупљања која неће бити окончана до испуњавања њихових захтева, уз напомену да су о свему обавештени и представници ЕУ, Савета Европе, амбасада у БиХ, као и институције УН-а.