Улазак у дужничко ропство

Делегација ММФ-а борави у БиХ како би наставила разговоре у оквиру осмог прегледа по станд-бy аранжману договореном прије двије године.

Босна и Херцеговина 09.12.2014 | 18:54

БиХ је до сада добила укупно 478,5 милиона марака, а до Нове године требала би добити још двије транше кредита од по 134 милиона марака.

Међутим, с обзиром да нова власт након избора још није формирана неизвјесно је хоће ли новци бити уплаћени. У изјавама политичара могло се чути како након истека овог аранжмана треба преговарати о новом. Јавност у БиХ је подијељена треба ли се и даље задуживати код међународних финансијских институција с обзиром на то да се кредитима крпе буџетске рупе.

Делегација Међународног монетарног фонда, ових дана разговара са представницима ентитетских и државне власти, о испуњавању услова за наредне двије транше кредита у износу од по 134 милиона КМ. Министар финансија ФБиХ у техничком мандату Анте Крајина сматра да није реално очекивати новац до идуће године, јер још није формирана нова власт.

''Наше је увјерење у Министарству финансија ФБиХ и Влади да ће та реализација услиједити вјероватно у 2015. години. Желим вјеровати да ће новоизабрана власт и извршна и законодавна прихватити и наставити Станд бy аранжман са ММФ-ом, а такође наставити и са реформама", каже Крајина.

У ММФ-у ипак сматрају да одређене обавезе, које су довољне за закључење прегледа, могу испунити и владе у техничком мандату, тако да нема потребе да се чека конституисање парламената. Ријеч је о унапређењу поштивања порезних прописа и борби против порезних превара, јачању стабилности финансијског сектора и јачању супервизије банкарског сектора, те зауздавање потрошње влада која није директно повезана са санацијом посљедица поплава.

Док се министар Крајина нада да ће нове власти испунити услове и наставити задуживање код ММФ-а, нови - стари предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је недавно да њега аранжмани са овом институцијом не занимају.

''Мислим да је некоретктно понашање ММФ-а по овом питању, стално оспоравање договорених ранијих процедура и транши. Они то увијек упакују како нешто није испоштовано, али они не поштују договор и не дозначују новац. Не знам да ли ће бити даље сарадње, веома је тешко заобићи ММФ, ја бих га радо заобишао, али ће бити тешко", каже Додик.

Економиста Светлана Ценић оцјењује да се владајуће структуре тако понашају јер се показало да услове које ММФ постави није неопходно до краја испунити да би се добила кредитна средства.

''Много ствари које су потписали претходних година ништа није завршено. Подсјетићу на ону годину када је Владе Републике Српске 'покушавала' да направи уштеде јавне потрошње од неких 15-так милиона у буџету јер како кажу тако је тражио ММФ да би се наставио Станд бy аранжман, а онда се на крају године показало да не само да нису направили уштеде него су потрошили 100 милиона КМ више, а ММФ није ништа рекао.''

Ценић напомиње да владајуће структуре у БиХ кредитна средства троше за попуњавање рупа у буџету умјесто за опоравак привреде.

''Шта ради власт? Задужи се и оно што већина грађана БиХ не зна. Сигурна је отплата иностраних кредита. Рате се скидају са Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање БиХ, а оно што остане од тога живимо. Што се више власти ентитета задужују и што је већа отплата тог дуга мање има средстава за расподелу ентитетима, а од ентитета ка кантонима и општинама и већ негде првих шест месеци ове године 9,8 одсто су биле закинуте општине па и кантони у приходима, јер је гро средстава ишло на отплату иностраног дуга'', објашњава Ценић.

Док нове старе владајуће структуре ипак заговарају даље задуживање које је како кажу неопходно за консолидацију буџета вањски дуг БиХ порастао је за посљедње три године на готово 8 милијарди КМ. Помоћница министра финансија и трезора БиХ у сектору за јавни дуг Закира Муратовић каже да годишње БиХ издваја готово 800 милиона КМ за плаћање дуга.

''Доспјеле обавезе по вањском дугу сервисиране су редовно. До 30.9. ове године уплаћено је 639,9 милиона КМ , до краја године биће уплаћено још 120 милиона КМ.''

А што се тиче структуре кредитних задужења БиХ највише дугује управо ММФ-у, наводи Муратовић.

''Дуг према ММФ-у је милијарду и 93 милиона, ЕБРД-у 767 милиона, а Свјетској банци милијарду и 777 милиона КМ дуга.''

Економиста Ценић стога упозорава да је БиХ већ у дужничком ропству и да би то требало бити приоритетно питање нових власти у БиХ прије него што отпочну разговоре за нове кредитне аранжмане.

Извор: РСЕ