Шта нуде предсједнички кандидати у Хрватској

За шефа најмлађе чланице Европске уније на изборима 28. децембра надметаће се Иво Јосиповић, Колинда Грабар Китаровић, Милан Кујунџић и Иван Вилибор Синчић, озваничила је данас Државна изборна комисија Хрватске.

Регион 08.12.2014 | 17:24

Од поноћи у Хрватској креће предизборна кампања која ће трајати кратко, само 18 дана, до изборне ћутње - 26. децембра, а кандидати су у предсједничку трку кренули и прије званичног знака за старт, износећи хрватској јавности приједлоге како даље у освајању "бољег сутра".

Кандидат Социјалдемократске партије, актуелни предсједник Јосиповић је правник и композитор рођен у Загребу 28. августа 1957, а према политичком уверењу је социјалдемократа који промовише људска права, као и еколошке вриједности и програме.

Објавио је неколико књига и укупно 85 научних и стручних радова у домаћим и иностраним часописима, написао 50-ак композиција, добитник је неколико хрватских и међународних умјетничких награда и признања.

Награђиван је и угледним признањима за рад на подручју људских права и екуменизма, био најособа регије југоисточне и средње Европе за 2011. годину, Српско народно вијеће додјелило му је награду "Светозар Прибићевић" за унапређење хрватско-српских односа..., аутор је или коаутор већег броја хрватских закона, члан је неколико домаћих и међународних правничких и умјетничких удружења.

У кампању за нови мандат на Пантовчаку кренуо је под геслом "То је прави пут", с приједлогом уставних промјена као предусловом спровођења економских реформи, неопходних за привредни опоравак Хрватске.

Наглашава да до привредног опоравка тешко може да се дође без структурних реформи кроз реформе управљања државом, њеном администрацијом и управом.

Залаже се за децентрализацију земље а промовише нову енергетску улогу и снажан потенцијал Хрватске и сматра да су данас организација државе и правила друштвеног управљања "изопачена" и да служе дијеловима политичких елита, описујући то "клијентелистичком Хрватском".

Јосиповић истиче да је борбу против таквог парасистема започео већ 2010. и , између осталог, сматра да Хрватски сабор у идућих годину дана тај процес промјена мора да оконча дефинисањем "новог друштвеног уговора, уобличеног у новом Уставу Друге Републике".

Његова супарница у предсједничкој трци, кандидаткиња Хрватске демократске заједнице Грабар Китаровић у надметање креће са слоганом "За бољу Хрватску", преноси агенција Хина.

Хрватски политичарка и дипломата, бивша министарка спољних послова и европских интеграција од 2005. до почетка 2008, а од 2008. до 2011. амбасадор Хрватске у Сједињеним Америчким Државама је и прва жена која је именована помоћницом главног секретра НАТО-а за јавну дипломатију.

Рођена је је Ријеци 29. априла 1968, дипломирала је енглески и шпански језик, а након постдипломских студија међународних односа на загребачком Факултету политичких наука је 2000. стекла титулу магистра.

Грабар Китаровић је у свом изборном програму нагласак ставила на рјешавање привредне ситуације и истиче да је главни разлог њене кандидатуре тешко привредно, социјално и свеукупно стање у Хрватској.

У својим наступима упозорава да је земља у дубокој кризи јер има "неефикасну и неспособну владу", критикујући актуелног предсједника да у свом мандату "није учинио ништа да се у Хрватској данас живи боље".

За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, ни такозвана Друга Република, јер су, каже, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у Домовинском рату.

Побједи ли на предстојећим изборима, Хрватска ће добити прву предсједницу у својој историји.

Кујунџић је предсједнички кандидат Савеза за Хрватску, кандидатуру је објавио средином октобра уз звуке пјесме "Стина прадидова" и поруку како жели људима да врати наду.

"Морамо хрватском човеку вратити достојанство, угасити безнађе, вратити наду и понос", поручио је, нагласивши да су за то потребни други људи, а не "они којима су се с кољевком простирали црвени теписи".

По занимању је љекар, гастроентеролог, рођен 1957. у Иванбеговини код Имотског.

До 1990. није био члан ниједне политичке организације, а онда се прикључује Хрватској демократској странци (ХДС), двије године касније постао је члан Хрватске демократске заједнице из које је иступио у јуну 2013. и неколико мјесеци касније основа Хрватску зору - странку народа.

Као кандидат Савеза за Хрватску, који је представљан као "алтернатива ХДЗ-у", на изборима за Европски парламент 2014. није успио да освоји мандат.

Кујунџићев животни мото је, како каже "рад, рад и само рад".

Четврти кандидат у предсједничкој трци, дугогодишњи грађански активиста Синчић, на изборе излази јер, између осталог, жели да упозори на проблем немогућности подмиривања дугова и неотплативости кредита у
постојећем систему.

Предсједнички кандидат Живог зида има 25 година, апсолвент је електротехнике из Карловца, а током четири године активизма и политичког рада био је организатор многих акција и иницијатива усмјерених против политичких елита.

Још у фебруару 2011. године био је један од суорганизатора протеста против ХДЗ-ове владе, а од 2012. године организује и координира рад грађанске иницијативе која је прерасла у политичку странку Живи зид, која спречава деложације банкама дужних грађана.

Осим политичког деловања Синчић се бави и органском пољопривредом, а у фокусу интересовања су му о обновљиви извори енергије.

Како су претходно најавили, кандидати током кампање планирају да обиђу готово цијелу Хрватску како би грађанима представили своје програме и убједили их да управо они заслужују њихов гласи за мандат у "предсједничкој фотељи" који траје пет година, односно функцију на коју према хрватском Уставу нико не може бити биран више од два пута узастопно.