Пред Русијом избор: Изаћи на Ламанш или се повући до Урала

Оружани сукоб између Русије и Сјеверно-атлантског савеза могућ је чак и у блиској будућности, ако стране одмах не почну да траже компромис.

Свијет 06.12.2014 | 07:31

О томе у свом чланку у Финанциал Тимес-у пише професор конфликтологије и међународних односа на Универзитету Џорџ Мејсон (САД) Денис Сандол.

Према његовом мишљењу, упорно ширење НАТО на исток и планови за укључивање Грузије и Украјине у блок, доводи Русију у безизлазан положај, пише руски лист Свободная пресса.

Сада, кад Русија већ више није онаква каква је била 1990-их година и кад активно брани своје геополитичке интересе, Запад чини све да прошири конфронтације с Русијом. Често и на сопствену штету. Стога сценарио америчког професора Сандола више не изгледа као фантазија.

Али, да ли је Русија земља спремна за конфронтацију великих размера са Западом, ако она почне на нивоу који више није ниво санкција?

Водећи експерт Центра за војно-политичка истраживања МГИМО (Московског државног института за међународне односе) Михаил Александров сматра да је вјероватноћа великог рата реално велика, али да смо ми у стању да се заштитимо:

– Професор Сандол је свакако у праву: политика НАТО је довела до наглог погоршања односа између Алијансе и Русије. Блок је за правац свог дјеловања изабрао опкољавање наше земље, и сада је створена непосредна пријетња за нашу безбиједност. Та тенденција је постала јасна у вријеме „цвијетне" револуције у Грузији, а сада Запад покушава да под своју пуну контролу стави Украјину.

Фактички, ми већ видимо ескалацију конфликта. У Украјини армија је у офанзиви, а народна милиција покушава да се одупре. У даљем току догађаја могућ је долазак добровољаца из Русије, почетак офанзиве на Кијев и заузимање престонице. Запад повећава своју помоћ Украјини, тако да ће Русија морати да се умијеша и да, сада већ са сопственим оружаним снагама, изађе на границу Украјине и Приднестровља.

А тада ће од НАТО зависити хоће ли се Алијанса умијешати или не. Ако се умијеша, то ће бити рат великих размјера. Само, НАТО нема снага и ресурса за рат са Русијом. Армија НАТО је, свакако, многобројна, али она је разбацана на многим тачкама свијета и није способна за вођење консолидованих борбених дејстава. Осим тога, НАТО у Европи нема довољно тешке технике, муниције, а и логистика је слабо развијена.

Стога, теоретски, Русија мирно може да избије на Балкан, прегазивши Бугарску и Румунију. Могуће је изградити савез са Србијом и заједно освојити Косово и Црну Гору. Фактички, ми би тако затворили НАТО у полукруг. Дакле, имамо добре могућности.

Наравно, НАТО се може додатно наоружати, скупити војску. Али ни ми нећемо сједити скрштених руку. Спровешћемо дјелимичну мобилизацију, пребацити војску са Урала, гдје имамо велике резерве оружја. Узгред, НАТО то нема, они су уништили све резерве. Ми на Уралу имамо 10 хиљада тенкова, и потребно је неколико мјесеци да би се они довели у стање борбене готовости. Ми имамо и мобилизациону резерву, а НАТО нема. Они могу да изграде милионску армију, а ми прилично брзо можемо да ставимо под борбену готовост армију од два-три милиона војника.

Највјероватније је да ће тактичко нуклеарно оружје бити употребљено. НАТО има премоћ у авијацији, и због тога ће наш задатак бити да брзо уништимо њихове аеродроме. За то ће бити потребно да се искористи тактичко нуклеарно оружје, посебно, крилате ракете. Ми немамо довољан број ракета средњег домета, али имамо ракете на авионима, бродовима и подморницама, способне да погоде било коју тачку у Европи.

Послије того ће почети рат исцрпљивања сличан Првом свјетском рату. Електронски системи ће бити избачени из строја, а без њих неће бити могућа употреба НАТО оружја високе прецизности, а Алијанса и нема много таквог оружја. НАТО ће морати да ратује обичним наоружањем, а на Западу њиме слабо умију да ратују.

Тако да није факат да ће победа бити на страни Запада. Мислим да НАТО генерали то разумију и у посљедње вријеме настоје да се не хвалишу својом моћи.

«Свободная пресса»: – Зар НАТО не затвара обруч око Русије и без те довољне моћи?

– Сада се предност даје полуратним методама, комбинацијама политичког насиља са акцијама диверзантских група. У суштини, велики рат није потребан НАТО. Он може затребати нама, ако закључимо да не успјевамо да се изборимо са ситуацијом. Ми ћемо једноставно морати да одговарамо асиметрично. Али стратегија НАТО је да политичким и полуратним методима освоји постсовјетски простор, као што се то сада догађа на Украјини. Затим ће почети да дестабилизују ситуацију на Сјеверном Кавказу, у Поволожју, да блокирају наше трговачке путеве и испоруке енергије. То јест, НАТО рачуна на исцрпљујћи конфликт, који ће доводити до постепеног слабљења Русије, отцјепљења њених територија од ње и, на крају крајева, до нестанка земље.

Али ми смо тај план срушили на Украјини, прешавши на активно дјеловање. Нажалост, ми нисмо избили на границе бившег СССР. Да јесмо, у НАТО би сада размишљали не о освајању пост-совјетског простора, већ о сопственој одбрани, изградњи бастиона у Источној Европи за случај наше инвазије.

Запад против нас води необјављени рат, а наше руководство жели да изгледа као добрица па говори о некаквом партнерству.

«Свободная пресса»: – Произилази да успјех планова Запада лежи у нашој неодлучности.

– Потпуно тачно. Требало је 2008. године демонстративно сломити Грузију, извести Саакашвилија пред суд, поставити тамо проруску власт. Тада се Запад не би усудио да се умјеша на Украјини. Али сви су видјели нашу неодлучност, кад смо се ограничили на Абхазију и Јужну Осетију. Зато су и организовали преврат на Украјини, и опет ми опет водимо «дугу игру». Неки рачунају на раскол између Европе и САД. А то су покушавали да направе још и Стаљин и Хрушчов, а Горбачов је покушавао да маневрише са Њемачким. Не треба сада по десети пут да нагазимо на исте грабље. Таквом тактиком се исцрпљују ресурси, уместо да се пређе у одлучну акцију.

Иако би ми сада могли да направимо проблеме Американцима на Блиском Истоку, око Саудијске Арабије. И цјене нафте би опет скочиле.

Док је Јанукович био законити предсједник, украјинска армија није бранила режим у Кијеву. Ми смо тада могли да успоставимо на Украјини проруску власт, али смо пропустили прилику.

«Свободная пресса»: – На Западу говоре да привреда Русије представља свега – 2,5% свјетског БДП и да се, ако постоји таква жеља, наша земља може врло брзо да се сломи само економским мјерама.

– То просто звучи смјешно! Русија контролише већи део светских ресурса, има огромну територију, највећи нуклеарни потенцјиал. Ако би постојала таква жеља, могли бисмо да уништимо и Европу и САД. Стаљин није имао такве могућности, а ми их имамо.

Што се тиче саме економије, удио Запада у свјетској економији се постојано смањује и сада се креће око једне трећине. То значи да би се могло живјети и без Запада. У своје вријеме Совјетски Савез је имао пуновредне трговачке односе само са Авганистаном и Ираном, па је успјео да опстане. Сада су нам партнери Кина, Индија и многе друге земље. Западу је остала посљедња полуга дјеловања на остале државе – контрола над финансијама. Али већ говоре о међусобним плаћањима у националним валутама у оквиру БРИКС.

«Свободная пресса»: – При војној конфронтацији важан је став становника, њихова спремност да нешто жртвују.

– Када је Путин успио да поврати Крим, имао је невјероватну подршку. Такав ниво повјерења уживао је, можда, само Александар Први када је освојио Париз, или Стаљин када је освојен Берлин. Али, касније је тај динамизам изгубљен, нема видљивих успјеха на међународној сцени, рубља пада, привреда слаби. А то иритира. Када бисмо освојили цијелу Украјину, онда би народ бар знао због чега трпи. Осим тога, у областима Новорусије се налази огроман индустријски потенцијал и изванредно плодно земљиште.

Други проблем су – представници «пете колоне». Ево у Москви уводе наплаћивање паркирања, обједињују школе и болнице. Таква политика раздражује грађане.

«Свободная пресса»: – А да ли је западно друштво спремно да ратује са Русијом?

– Мале државе Источне Европе неће ратовати. Ратоваће Њемци и Англосаксонци, и можда им се придруже Французи. Ту су још и мрзитељи Русије као што су Пољска и прибалтичке земље. Нажалост, присталице Русије на западу немају никакв утицај. И у нацистичкој Њемачкој је постојао покрет отпора, али није он тамо ведрио и облачио. Све елите су потчињене «вашингтонском обкому» (1).

«Свободная пресса»: – да ли ће конфронтација Русије и НАТО постати катализатор за конфликте у другим дијеловима планете?

– Свакако. Чим почне рат у Европи, Кина ће искористити прилику и заузети Тајван. Сјеверна Кореја ће напасти Јужну Кореју с циљем уједињења земље. Иран ће сигурно напасти Саудијску Арабију. Настаће јединствена ситуација у којој ће сви ресурси Запада бити концентрисани у Европи, и он неће имати могућност да утиче на ситуацију у другим регионима свијета. Дакле, настаће прави хаос.

По мишљењу потпредседника Академије за геополитичске проблеме, Константина Соколова, рат између Русије и НАТО је већ почео, само што се одвија у необичној форми:

– По мом суду, настојање Запада да удари на Русији постало је очигледно. У питању је само карактер рата. То је облик рата описан у концепцији националне бебедијности САД. Ради се о «свјетском грађанском рату».

Ми смо сада свједоци слабљења рубље, краха малог и средњег бизниса у Русији, пада цијена нафте. Фактички, борбена дејства су већ почела. Просто, неће бити међусобног објављивања рата, неће бити линије фронта.

За грађански рат су карактеристичне различите групације које ратују међусобно. Неће бити очигледног спољашњег противника, него ће се видјети опозиција која ратује са властима. То је једноставно другачија технологија рата.

«Свободная пресса»: – Рат подразумјева узајамне нападе. Хоће ли Русија успјети да узврати Западу?

– Ја говорим о «свјетском грађанском рату», а у њему се неће сукобљавати Русија и Запад, него различите свјетске социјалне групе. Рецимо, да ли су у Русији олигарси патриоти наше земље? Не, они су представници силе која напада Русију, руши њену привреду.

Постоје народи, а постоје и штићеници свјетских финансијских група. Треба мислити у тим категоријама. Нова тактика је – успостављање власти која уништава становништво помоћу друштвених реформи.

«Свободная пресса»: – Да ли Русија може да се заштити?

– Наравно, народ мора да се брани. Прије свега, треба да се заштитимо на духовном, моралном нивоу. Треба да се супротставимо утицајима који нам долазе са Запада, да чувамо традиционалне вриједности. Сада на свијету постоји Русија са својим вриједностима колективизма, и постоји власт «златног телета» која нас напада.

«Свободная пресса»: – Али биће и оружаних сукоба.

– Свакако, биће. Али то ће бити сукоби недржавних формација. Ево управо сада сви расправљају о томе како се борити против «Исламске државе». А да ли је при томе нека земља објавила рат некој другој? Не, јер се не боре оне између себе. Људи се окупљају по припадности религиозној или социјалној идеји, а не држави, и управо то и јесте обиљежје грађанског рата.

«Свободная пресса»: – Да ли ми предузимамо некакве напоре да нас не би поразили у глобалној конфронтацији?

– Сада спашавају војно-индустријски комплекс. Али, систем обезбјеђења националне безбиједности је далеко сложенији. Неопходан је системски приступ, којег, на жалост, за сад нема.

«Свободная пресса»: – Да ли је могућ «врели» сукоб на територији Русије?

– Наши противници су у септембру демонстрирали своју снагу. Када је већина јавности подржала руску политику у Криму и Украјини, у Москви су изашли људи под либералним слоганима. То је био тренинг. Наши непријатељи могу у Москви направити и «мајдан» и друге нереде.

Али проблем је у томе што власт сама изазива незадовољство. Ето, мене су натјерали да склоним кола из дворишта, уводе плаћање паркирања, уклонили су све мале продавнице – у великим трговинама је све постало скупље. Фактички, мене тјерају из моје зграде, доводе ме «у склад са стандардима». А сад још долази масовно отпуштање из малих и средњих предузећа. Људима неће преостати ништа друго него да иду на митинге.

«Свободная пресса»: – Има ли шанси да јавно мњење на Западу не подржи рат против нас?

– Сваком је Бугарину, без обзира на степен квалификација, јасно да је руководство Бугарске у вези са «Јужним током» доносило одлуке које нису биле у националном интересу. Већ се види да су елите у Европи – представници свјетских олигархијских структура и да на континенту није остало ништа од власти народа.

Морамо схватити да наш противник није обичан Американац или Енглез, већ су то власници финансијског капитала. Они су ријешили да међусобно заваде народе. Свјетска олигархија не треба да мисли да је она безбиједна. Ето шта треба да схвате житељи Русије и Запада.

Извор: Ослобођење