Опасне материје у посуђу и козметици

Након што смо се низ пута увјерили да потрошачи при куповини треба опрезно да бирају прехрамбене намирнице, забрињавајући подаци саопштени су и за непрехрамбене производе, попут козметике, посуђа и кухињског прибора, за које је Републичка здравствена инспекција утврдила бројне неправилности.

Република Српска 04.12.2014 | 09:35

Та инспекција је, за девет мјесеци, у спољнотрговинском надзору извршила 13.000 контрола предмета опште употребе, од чега је за лабораторијску анализу узето 547 узорака.

Пронашли су у пошиљци, коју је чинило чак 17.100 пластичних тањира, недозвољено отпуштање штетних материја.

Такође, у 2.500 паковања кашика, те у 24 машине за месо, откривене су корозивне промјене након потапања у тестни раствор, док је у 1.056 преса за бијели лук утврђено отпуштање хрома, који у већим количинама може бити токсичан.

Осим тога, у 29 миксера те у око 2.500 паковања цједиљки утврђено је отпуштање мангана, чија су токсична својства у повећаним дозама такође доказана.

"Од шест неисправних пошиљки предмета опште употребе, пет је поријеклом из Кине", рекао нам је Десимир Миљић, главни републички здравствени инспектор.

Он је, притом, додао да је код двије пошиљке козметичких средстава из Србије, односно 48 купки и 800 литара шампона, утврђена микробиолошка неисправност.

"Такође, код три пошиљке дјечјих играчака из Кине, у количини од 1.563 комада, утврђено је лако извлачење косе и посједовање оштрих дијелова", напоменуо је Миљић те нагласио да је за све неисправне пошиљке забрањен увоз.

Зоран Бановић, координатор за рад с потрошачима у Удружењу грађана "Дон" Приједор, каже да је неоспорна чињеница да у БиХ улази доста робе сумњивог поријекла и да није искључиво ријеч о прехрамбеним артиклима, већ и о посуђу и сличним предметима помоћу којих храну конзумирамо.

"Код било какве примједбе или жалбе потрошача, када се ради о таквим производима, основни проблем представља само вјештачење, односно анализа од каквих су материјала ти предмети израђени", казао је Бановић.

По његовим ријечима, суштина је у томе да сами купци не могу да установе да ли неки непрехрамбени производ у себи има спорне материјале, попут оних опасних по здравље, канцерогених и слично.

"Чињеница је да смо ми подручје гдје се увози најлошија роба, било да је ријеч о храни, или непрехрамбеним производима. Већином је ријеч о производима из Кине, али имате и робу са ознаком ЕУ за коју није могуће утврдити ни из које државе потиче", подвукао је Бановић.

Подсјетимо се, осим што је Републичка здравствена инспекција спустила рампу за бројне непрехрамбене производе, Републичка инспекција за храну је током девет мјесеци у спољнотрговинском надзору забранила увоз чак 200 тона спорних прехрамбених артикала.

Извор: Независне новине