На плату од 240 КМ подигао 14 кредита!

Хиљаде жираната у БиХ и даље грца враћајући туђе кредите, где су поједини дужници, иако су били готово кредитно неспособни, успели да код банака и микрокредитних организација "избургијају" и више од десет
кредита, укупне вредности скоро пола милиона КМ?!

Република Српска 03.12.2014 | 15:40

Ово тврди члан Управног одбора Удружења жираната БиХ Мика Никић, који наводи пример предузетника из Шамца, преко чије су фарме чланови његове фамилије и пријатељи за само 18 месеци подигли чак 14 кредита, вредности 435.000 КМ.

Он додаје да је ово случај без преседана, с обзиром на то да пореска евиденција показује да је овај предузетник у периоду подизања спорних кредита остваривао тек 240 КМ месечних примања?!

Провера кредитне историје

- Само у овом случају изварано је више од 20 људи, који нису знали да је дужник већ у тренутку подизања другог кредита био презадужен и практично у банкроту! Корисник кредита, наиме, из прихода од 240 КМ није могао да сервисира ни рате првог кредита, тако да је сваки следећи само повећао њихову дубиозу, па ниједан кредит, од другог до четрнаестог, није отплаћен - каже Никић.Према његовим речима, уместо да санкционишу дужнике, судови у БиХ за овакав хаос криве жиранте, јер нису "били пажљиви и на време проверили дужника"?!

- Међутим, у моменту потписивања уговора, они нису имали могућност да провере кредитну историју дужника, нити је то њихова законска обавеза. Наравно, банке су и те како биле упознате с тим, али су то вешто прикриле, да би пласирале што више пара и "убрале" што више прихода од камата. Проблем је, наиме, у такозваним "цепаним" уговорима, где дужник потписује уговор о кредиту, а жирант уговор о јемству, који, међутим, никад не би потписао да је знао шта пише у првом уговору. Само би малоумна особа пристала да буде гарант враћања кредита који је већ презадужен - истиче Никић.

Он додаје да је судовима далеко лакше и безболније да сав терет поменутих превара свале на жиранте, због чега, како каже, у случају тужбе стају на стране банака.

- Судови, наиме, уопште не знају које документе мора да садржи уговор између банке, дужника и жираната, нити поштују Закон о банкама. Зато је код нас присутна пракса ослобађања банака и надлежних особа у њима сваке одговорности, због чега је у БиХ до сада самоубиство извршило најмање 20 жираната, који нису више могли да се носе са неправдом. Зато је наше удружење упутило допис Уставном суду БиХ, у којем тражимо да се прочешља пословање банака које су, да би профитирале, кредите делиле мимо свих правила и закона. Ако ни ова правосудна институција не буде имала слуха за наше муке, следећа адреса ће бити Суд за људска права у Стразбуру - поручује Никић.

Према подацима којима располаже Удружење жираната БиХ, у протеклих десет година 250.000 жираната у БиХ вратило је или враћа туђе кредите, док годишње око 20.000 њих за друге у просеку отплати 25 милиона КМ.

Алармантан је и податак да кредити покривени хипотекама у БиХ износе више од седам милијарди КМ, док се годишње одузме више од 300 некретнина због нередовног измирења доспелих рата.Како би стали на крај оваквој пракси, односно заштитили своју имовину од пленидбе, поменуто удружење је широм БиХ формирало кризне штабове. Жиранти су и даље одлучни да, ако затреба, и својим животима бране оно што им је ни кривима ни дужнима отишло на добош.

Они траже да се хитно зауставе сви судски процеси према њима и да судови ревидирају већ донесене пресуде, али не по Закона о облигационим односима, него по Закону о банкама, по којем су, како поручују, банке дужне да послују.

Законе треба поштовати

С друге стране, у Удружењу банака БиХ наглашавају да свако ко пристане да буде гарант отплате кредита некој особи, мора да рачуна на то да се може десити да ће терет плаћања рата пасти на њега.

- Нејасно је зашто се преварени жиранти не баве рођацима, кумовима и пријатељима за чије су кредите гарантовали, него сву кривицу сваљују на банке. Жиранти, наиме, имају могућност да туже дужнике, али на то се нико не позива. Такође, банке у све мањој мери користе институт жираната, што ће бити још израженије, како буде расла свест грађана о ризицима овакве праксе.

У БиХ такође постоје закони који регулишу ову област и они се морају поштовати - поручују из овог удружења.

Извор: Пресс