Na platu od 240 KM podigao 14 kredita!

Hiljade žiranata u BiH i dalje grca vraćajući tuđe kredite, gde su pojedini dužnici, iako su bili gotovo kreditno nesposobni, uspeli da kod banaka i mikrokreditnih organizacija "izburgijaju" i više od deset
kredita, ukupne vrednosti skoro pola miliona KM?!

Republika Srpska 03.12.2014 | 15:40

Ovo tvrdi član Upravnog odbora Udruženja žiranata BiH Mika Nikić, koji navodi primer preduzetnika iz Šamca, preko čije su farme članovi njegove familije i prijatelji za samo 18 meseci podigli čak 14 kredita, vrednosti 435.000 KM.

On dodaje da je ovo slučaj bez presedana, s obzirom na to da poreska evidencija pokazuje da je ovaj preduzetnik u periodu podizanja spornih kredita ostvarivao tek 240 KM mesečnih primanja?!

Provera kreditne istorije

- Samo u ovom slučaju izvarano je više od 20 ljudi, koji nisu znali da je dužnik već u trenutku podizanja drugog kredita bio prezadužen i praktično u bankrotu! Korisnik kredita, naime, iz prihoda od 240 KM nije mogao da servisira ni rate prvog kredita, tako da je svaki sledeći samo povećao njihovu dubiozu, pa nijedan kredit, od drugog do četrnaestog, nije otplaćen - kaže Nikić.Prema njegovim rečima, umesto da sankcionišu dužnike, sudovi u BiH za ovakav haos krive žirante, jer nisu "bili pažljivi i na vreme proverili dužnika"?!

- Međutim, u momentu potpisivanja ugovora, oni nisu imali mogućnost da provere kreditnu istoriju dužnika, niti je to njihova zakonska obaveza. Naravno, banke su i te kako bile upoznate s tim, ali su to vešto prikrile, da bi plasirale što više para i "ubrale" što više prihoda od kamata. Problem je, naime, u takozvanim "cepanim" ugovorima, gde dužnik potpisuje ugovor o kreditu, a žirant ugovor o jemstvu, koji, međutim, nikad ne bi potpisao da je znao šta piše u prvom ugovoru. Samo bi maloumna osoba pristala da bude garant vraćanja kredita koji je već prezadužen - ističe Nikić.

On dodaje da je sudovima daleko lakše i bezbolnije da sav teret pomenutih prevara svale na žirante, zbog čega, kako kaže, u slučaju tužbe staju na strane banaka.

- Sudovi, naime, uopšte ne znaju koje dokumente mora da sadrži ugovor između banke, dužnika i žiranata, niti poštuju Zakon o bankama. Zato je kod nas prisutna praksa oslobađanja banaka i nadležnih osoba u njima svake odgovornosti, zbog čega je u BiH do sada samoubistvo izvršilo najmanje 20 žiranata, koji nisu više mogli da se nose sa nepravdom. Zato je naše udruženje uputilo dopis Ustavnom sudu BiH, u kojem tražimo da se pročešlja poslovanje banaka koje su, da bi profitirale, kredite delile mimo svih pravila i zakona. Ako ni ova pravosudna institucija ne bude imala sluha za naše muke, sledeća adresa će biti Sud za ljudska prava u Strazburu - poručuje Nikić.

Prema podacima kojima raspolaže Udruženje žiranata BiH, u proteklih deset godina 250.000 žiranata u BiH vratilo je ili vraća tuđe kredite, dok godišnje oko 20.000 njih za druge u proseku otplati 25 miliona KM.

Alarmantan je i podatak da krediti pokriveni hipotekama u BiH iznose više od sedam milijardi KM, dok se godišnje oduzme više od 300 nekretnina zbog neredovnog izmirenja dospelih rata.Kako bi stali na kraj ovakvoj praksi, odnosno zaštitili svoju imovinu od plenidbe, pomenuto udruženje je širom BiH formiralo krizne štabove. Žiranti su i dalje odlučni da, ako zatreba, i svojim životima brane ono što im je ni krivima ni dužnima otišlo na doboš.

Oni traže da se hitno zaustave svi sudski procesi prema njima i da sudovi revidiraju već donesene presude, ali ne po Zakona o obligacionim odnosima, nego po Zakonu o bankama, po kojem su, kako poručuju, banke dužne da posluju.

Zakone treba poštovati

S druge strane, u Udruženju banaka BiH naglašavaju da svako ko pristane da bude garant otplate kredita nekoj osobi, mora da računa na to da se može desiti da će teret plaćanja rata pasti na njega.

- Nejasno je zašto se prevareni žiranti ne bave rođacima, kumovima i prijateljima za čije su kredite garantovali, nego svu krivicu svaljuju na banke. Žiranti, naime, imaju mogućnost da tuže dužnike, ali na to se niko ne poziva. Takođe, banke u sve manjoj meri koriste institut žiranata, što će biti još izraženije, kako bude rasla svest građana o rizicima ovakve prakse.

U BiH takođe postoje zakoni koji regulišu ovu oblast i oni se moraju poštovati - poručuju iz ovog udruženja.

Izvor: Press