Анализа: Партизан ''прелама'' сезону!

Црно-бели повратком Саше Павловића, као и Драгана Милосављевића, полако стају у ред кандидата за највиши пласман у АБА лиги.

Кошарка 03.12.2014 | 13:32

Да је Србија Америка и да Партизан има своју дворану, на њој би увелико био истакнут велики постер Саше Павловића, са одговарајућим потписом (у стилу, "Ништа није немогуће!") и драгоценим "украсима", у виду спонзорских ознака.

Међутим, Партизан нема своју дворану, ове године нема ни јаке спонзоре (новцем од НИС-а сервисира се порески дуг), нема маркетинг (или као да га нема)...

Има милионске дугове (у еврима), армију навијача, кошаркашког фанатика Душка Вујошевића и групу момака којој до јуче нико не би дао ни пет одсто шанси за тријумф у АБА лиги.

Долазак, прецизније повратак Саше Павловића, у комбинацији са још неким факторима, из корена мења Партизанову позицију, а Црвеној звезди, Цедевити и Будућности даје још једног равноправног конкурента - за трофеј и пласман у Евролигу (финале АБА).

Црно-бели су пре два месеца почели сезону у саставу просечне старости 20 година.

Писали смо тада како им прети понижење у Солноку, то се није догодило, али су одмах уследили пораз од Крке у Пиониру, па "разваљивања" у Загребу, Љубљани и Виљнусу. Било је јасно да екипа мора да се појача, или ће домети у овој сезони остати лимитирани, чак и уз максимизацију потенцијала свих постојећих играча и Вујошевићево често помињано "цеђење суве дреновине".

Кад смо већ код Вујошевића, да ли у свету спорта постоји човек на било којој функцији, који толико не подноси да губи? Човек који ће даноноћно размишљати, радити и уложити сву своју енергију да преокрене лошу ситуацију?

Човек који ће у борби за бољитак подједнако одлучно "ударити" на свог играча ("случај Андрић") и на премијера Србије, обезбедити подршку навијача у периоду лоших резултата и створити менталитет "Сами против свих", из кога је после лакше мотивисати екипу да истраје на задатом курсу, упркос вишемесечном кашњењу плата?

Не улазимо у то да ли ова власт заиста жели да "угаси" Партизан - како тврди тренер кошаркаша и председник спортског друштва - али тај пркос послужио је као база за настајање све квалитетнијег и јачег тима, који би комплетан и уигран врло вероватно био достојан учесник Евролиге.

Подсетимо да је Вујошевић у стању "распада" и БАТ блокаде (због дуга према Јаки Клобучару) прво успео да задржи Тепића и Милосављевића. Вратио је Луку Богдановића, па уз велике напоре наговорио на долазак актера Мундобаскета Еда Мурића и у октобру довео Милана Мачвана, који је само месец-два раније поручивао новинарима да га "не засмејавају" питањима о Партизану.

Као врхунац "лудила", уговор до краја сезоне управо је потписао Саша Павловић, који је уместо сигурног увећања банковног рачуна у Кини, Русији, Турској... одабрао клуб који му је остао дужан и ону "сићу" за коју је одиграо пола претходне сезоне!?

(Из ривалских редова ће на причу о "игри из љубави" сумњичаво вртети главом, али пошто уговори у српском спорту нису транспарентни, немамо на шта да се ослонимо, осим на реч људи о којима се ради и логику - да понуда Павловићу из Хумске 1 никако није могла да се мери са оном из Истанбула)

Када се тако понаша играч који је био актер НБА финала, шта очекивати од једног Милутинова, Андрића, Маринковића... осим да "гризу" свом снагом, уверени да ће једног дана, на неком другом месту, наплатити садашња одрицања?

Поменути играчи за ова два месеца су остварили одређени, неки и значајан напредак, па су предвођени искуснијим Тепићем, Богдановићем, Гагићем и Мурићем умало срушили високобуџетни Банвит на његовом паркету.

"Коцкице" су почеле да се уклапају, али разлику у квалитету ипак је могуће надокнадити само у одређеној мери. За равноправну игру и победе над јаким противницима неоходни су класни играчи (доћи ће и плејмејкер, чим се нађе довољно добар, а јефтин), а Павловић у 32. години и даље јесте такав.

Мада је преко Инстаграма у понедељак поручио да је "100 одсто спреман", Баранину ће бити потребно време да се уигра са екипом (саиграчи од пролетос су већином отишли) и пронађе такмичарски ритам.

Такав Павловић испрва ће више имати функцију завоја који зауставља крварење, пошто Едо Мурић, према најновијим прогнозама, због повреде руке пропушта цео децембар, док су форма и спремност Драгана Милосављевића велике непознанице, након кидања предњег укрштеног лигамента и паузе од скоро 11 месеци.

Без Павловића би позиције бека и ниског крила до Нове године морали да покрију Андрић, Маринковић и Милутиновић, што би за противнике био знак да без респекта јурну на "скалп" вишеструког шампиона. Овако ће Мега, Задар, па и Будућност, у наредне мечеве ући са дозом страха, који са евентуалним комплетирањем црно-белих и порастом форме, може да постане само још израженији фактор у наставку такмичења.

Могуће је да ће Павловићев потпис доћи прекасно за пласман у Ласт 32 фазу Еврокупа (пораз од Хапоела у среду ставио би тачку на те амбиције), али четврто место у АБА лиги - у конкуренцији Олимпије, Солнока, Крке, Меге, Металца и Цибоне - сада постаје реалан циљ, па зашто не рећи и императив.

У том кругу Олимпија делује као једини прави конкурент, јер има победу више (практично две, због "плус 29" у првом међусобном сусрету) и солидну екипу, али нема "врућ" домаћи терен, ни тренера који ће немилице гурати играче ка циљу.

Ако се црно-бели домогну четврте позиције, следило би полуфинале плеј-офа у три добијене утакмице (формат 2-2-1)... до кога има још четири месеца, па нема смисла бавити се прогнозама (нико не каже да други тимови неће "расти" и појачати се, повреде су увек непредвидиве).

Али, комплетан и спреман Партизан никоме неће бити пожељан такмац за место у Евролиги, чак и уз предност домаћег терена.

Знајући како су током октобра и новембра стајали на "лествици моћи" у региону, црно-бели од 1. децембра имају много више разлога за оптимизам, а публика у Србији, Хрватској, Црној Гори и Словенији разлог више да се укључи у кошаркашка збивања, чиме би допринела подизању укупног нивоа АБА лиге.

Доласком Павловића мораће да дође до модификација игре у нападу и одбрани.

Тактичку анализу за МОНДО је урадио перспективни тренер загребачког Зрињевца Невен Николић (34), који годинама са посебном пажњом прати Партизан и рад Душка Вујошевића.

НАПАД
Сигурно је да ће Вујошевић доста базирати игру на изолацијама Павловића на крилу, како би његова игра "1 на 1" лицем према кошу дошла до изражаја. Поготово у ситуацијама када Сашу чува играч споријих ногу и латералних кретњи. Ако тај играч буде физички инфериорнији, спуштаће га на ниски пост, да игра леђима.

Доласком Павловића и повратком Милосављевића, противници више неће моћи да играју "уску" одбрану, што су до сада скоро сви тимови радили пуштањем шута споља и помагањем у рекету (поготово Цедевита у Загребу и Крка у Пиониру). Сада ће се отворити пуно више простора за игру "1 на 1" леђима са ниског поста и Мачвану и Гагићу и Милутинову, а и Мурићу.

У тренуцима када у петорци Партизана буду Тепић, Мурић и Павловић на спољним позицијама, сигурно ће се напади доста базирати на спуштању лопте на ниски пост против неког од ниских играча противничког тима (Блесингејм, Вилијамс, Мариновић, Флоренс, Војвода, Миљеновић, Оташевић итд). Вујошевић то поготово форсира када је противник у бонусу.

Сашином игром "1 на 1" споља највише ће профитирати Гагић и Милутинов, јер ће њихови играчи морати доста да помажу на продорима, у којима долази до ротације одбране, па ће високи играчи Партизана имати прилика за постизање лаганих поена (иако Павловић, као и сваки НБА играч, често заборави на повратни пас, па улази у реализацију преко одбрамбених центара).

ОДБРАНА
Повратком Павловића и Милосављевића, биће појачана индивидуална одбрана на спољним играчима, што је јако важно за систем који Вујошевић форсира. Самим тим ни центри више неће морати да помажу као до сада, јер ова двојица без проблема могу да бране сваког бека у АБА лиги.

Смањиће се и број ротација у одбрани, што је увек плус за одбрану, а минус за напад (циљ напада је натерати одбрану у ротацију). Из јаке индивидуалне одбране ће се отварати велики број прилика за кошеве из примарне транзиције, што би требало да буде Партизанов "форте" у другом делу сезоне, поготово ако дође и плејмејкер. Милосављевић је увек био доминантан у транзицији, која је битна и због подизања самопоуздања целог тима.

Са њима двојицом ће напокон и зона "1-3-1" добити свој смисао. Задњи ред зоне биће резервисан или за Милосављевића, или за Мурића, због њихове покретљивости (јер морају да стижу из ћошка у ћошак) и агресивности, а Павловића ће користити на крилу због дужине руку и експлозивности. Вероватно ће Партизан почети да удваја у ћошковима те зоне, јер сада опет има играче за то.

Наравно да се доласком Павловића и Милосављевића битно поправља скакачка ефикасност на оба краја терена, што поготово важи за Драгана, "краља ничијих лопти".

ДОДАТНА ЗАПАЖАЊА

Саша Павловић је играч који својим продорима тера противничку одбрану у ротацију и помагање, што има за последицу стварање вишка играча у нападу, након једног или два екстра паса. Он је најдоминантнији играч у игри "1 на 1" на спољним позицијама којег сам гледао уживо на овим просторима. Има толико брз први корак, да га мало који играч у АБА лиги може бранити без помоћи.

Напада и укрштеном техником и директним кораком. Тренери најчешће покушавају да га зауставе тимском одбраном, а не индивидуалном, јер је то практично немогуће. Јако ми је драго да се у АБА лиги појавио један такав играч, из разлога да и тренери виде да кошарка није само "пицк анд ролл" и игра "2 на 2", већ да је основ кошарке игра "1 на 1", која је тренутно јако запостављена на европским теренима.
Павловић је играч који ће засигурно преузимати одговорност на себе када буде најтеже, када се буде "ломила" утакмица. Доказао је то и лани у финалу КЛС, а и у полуфиналу АБА лиге против Цедевите, у коме је био најбољи играч Партизана.

Осим тога, ради се о позитивној личности, позитивном карактеру, који играче око себе чини бољима и то је његова најважнија карактеристика.

ПАВЛОВИЋ - СТАТИСТИКА 2014.

ЕВРОЛИГА (7 утакмица Топ 16, просек 26 минута):

11,4 поена (41,7 одсто за 2п, 33,3 одсто за 3п, 81,8 одсто бацања), 3,3 скока, 1,7 асистенција, 1,1 украдених и 1,7 изгубљених лопти.

АБА ЛИГА (7 утакмица, просек 25 минута):

13,4 поена (42,6 одсто за 2п, 29,2 одсто за 3п, 75 одсто бацања), 3,7 скокова, 2,1 асистенција, 1,0 украдених и 1,7 изгубљених лопти, 1,4 блокада.

КЛС (14 утакмица):

14,0 поена (54,6 одсто за 2п, 42,3 одсто за 3п, 80,0 одсто бацања), 4,3 скока, 3,2 асистенције, 1,1 украдених лопти и 0,3 блокада.