Суринам, колијевка Гулита, Рајкарда...хоће на СП!

Некадашњи посед холандске круне у Јужној Америци решио да промени правило због којег је био осуђен са сиромашну фудбалску историју.

Фудбал 02.12.2014 | 19:20

Суринам је најмања држава Јужне Америке која се налази на северу континента. У 16. веку су овај део Зеленог континента колонизовали Холанђани и назвали га Холандска Гвајана по угледу на комшијске колоније - Британску Гвајану и Француску Гвајану. Све до 1975. године, Суринам је био под патронатом Холандије да би се тада осамосталио и постао независна држава. Холанђани су бродовима у Суринам довозили робове из Африке и нагађа се да је на тај начин у Суринам у 17. и 18. велу стигло око пола милиона робова. Холандски господари су били немилосрдни према домороцима и робовима, а њихова бруталност у Суринаму се сматра једном од најокрутнијих владавина у историји човечанства. Холанђани су деценијама црпели ресурсе Суринама, али оно из чега су можда извукли највећу корист је - фудбал.

У Суринаму су рођени асови попут Едгара Давидса, Кларенса Седорфа, Џимија Флојда Хаслебајнка или Арона Винтера. У овој земљи су рођени и родитељи Патрика Клајверта, Руда Гулита, Франка Рајкарда, Михаела Рајзигера, Винстона Богардеа, Рајана Бабела... Сви они су могли да играју за Суринам, али су играли за Холандију.

То и није чудо с обзиром да су у Холандији фудбалски описмењени и да су у тој кренули да праве велике каријере. Међутим, ту је и правило које је донела суринамска Скупштина да спортисти који изаберу да срећу потраже у другој земљи не могу да играју за Суринам.

Правило је и даље на снази, па за репрезентацију Суринама играју фудбалери из домаће лиге или појединци који су чланови клубова са Тринидидада и Тобагоа. Једини зузетак је Туварно Пинас из Хапоел Иронија.

Увидевши да од стриктног закона не могу да се надају успеху репрезентације, власти у Суринаму се сада спремају да промене закон и дозволе играчима из Холандије да заиграју за земљу у којој су рођени или земљу својих предака. Ако се закон промени, Суринам би могао да позове фудбалере попут Кевина Лердама из Витесеа, Донована Слијнгарда из Камбура или Милана Кундерса из Хераклеса. Као и још неке младе репрезентативце Лала. За Бабела и Дрентеа су закаснили... Био би то увод у почетак нове фудбалске ере у Суринаму.

За 26. децембар је већ заказан пријатељски меч против Тринидада и Тобагоа у којој ће према последњим најавама учешће узети и неки од поменутих играча из Холандије.

Ако идеја о „враћању коренима“ заживи, Суринам би могао да створи респектабилну екипу, а циљ би требало да буде пласман на Мундијал у Русији 2018. године. Суринам никада није био ни близу пласмана на Мундијал иако не игра у јакој јужноамеричкој зони против Бразила, Аргентине или Уругваја, већ КОНКАКАФ федерацији која окупља земље Северне и Централне Америке и из које је проходност доста лакша што је показао Тринидад и Тобаго.

Суринам је много изгубио и много дао Холандији. Била је једна прилика када су Гулит, Рајкард и Богарде обукли дрес Суринама. Десило се то у хуманитарној утакмици 1989. године када су представљали екипу суринамских емиграната у дуелу против Холандије за коју су играли Куман, Вутерс, Блинд... Тада је приход од утакмице био намењен породицама жртава авионске несреће у близини Парамариба, престонице Суринама.

Без играча суринамског порекла, холандски фудбал не би био исти. Можда је време да се део дуга врати. Суринам има скоро 30 пута мање становника од Холандије и пет пута већу површину.

За фудбалере суринамског порекла важи да су природно талентовани, генетски преодређени за фудбал и захваљујући усаврашавању у одличним холанским школама градили су успешне каријере. Неки их пореде са Бразилцима јер у Парамарибу је поптуно природна слика видети гомилу босонге деце како трче за лоптом по улицама.

Ако би репрезентација добила давно заслужена „појачања“ и та деца би можда добила прилику да остваре сан и једнога дана заиграју на Мундијалу.