Surinam, kolijevka Gulita, Rajkarda...hoće na SP!

Nekadašnji posed holandske krune u Južnoj Americi rešio da promeni pravilo zbog kojeg je bio osuđen sa siromašnu fudbalsku istoriju.

Fudbal 02.12.2014 | 19:20

Surinam je najmanja država Južne Amerike koja se nalazi na severu kontinenta. U 16. veku su ovaj deo Zelenog kontinenta kolonizovali Holanđani i nazvali ga Holandska Gvajana po ugledu na komšijske kolonije - Britansku Gvajanu i Francusku Gvajanu. Sve do 1975. godine, Surinam je bio pod patronatom Holandije da bi se tada osamostalio i postao nezavisna država. Holanđani su brodovima u Surinam dovozili robove iz Afrike i nagađa se da je na taj način u Surinam u 17. i 18. velu stiglo oko pola miliona robova. Holandski gospodari su bili nemilosrdni prema domorocima i robovima, a njihova brutalnost u Surinamu se smatra jednom od najokrutnijih vladavina u istoriji čovečanstva. Holanđani su decenijama crpeli resurse Surinama, ali ono iz čega su možda izvukli najveću korist je - fudbal.

U Surinamu su rođeni asovi poput Edgara Davidsa, Klarensa Sedorfa, Džimija Flojda Haslebajnka ili Arona Vintera. U ovoj zemlji su rođeni i roditelji Patrika Klajverta, Ruda Gulita, Franka Rajkarda, Mihaela Rajzigera, Vinstona Bogardea, Rajana Babela... Svi oni su mogli da igraju za Surinam, ali su igrali za Holandiju.

To i nije čudo s obzirom da su u Holandiji fudbalski opismenjeni i da su u toj krenuli da prave velike karijere. Međutim, tu je i pravilo koje je donela surinamska Skupština da sportisti koji izaberu da sreću potraže u drugoj zemlji ne mogu da igraju za Surinam.

Pravilo je i dalje na snazi, pa za reprezentaciju Surinama igraju fudbaleri iz domaće lige ili pojedinci koji su članovi klubova sa Trinididada i Tobagoa. Jedini zuzetak je Tuvarno Pinas iz Hapoel Ironija.

Uvidevši da od striktnog zakona ne mogu da se nadaju uspehu reprezentacije, vlasti u Surinamu se sada spremaju da promene zakon i dozvole igračima iz Holandije da zaigraju za zemlju u kojoj su rođeni ili zemlju svojih predaka. Ako se zakon promeni, Surinam bi mogao da pozove fudbalere poput Kevina Lerdama iz Vitesea, Donovana Slijngarda iz Kambura ili Milana Kundersa iz Heraklesa. Kao i još neke mlade reprezentativce Lala. Za Babela i Drentea su zakasnili... Bio bi to uvod u početak nove fudbalske ere u Surinamu.

Za 26. decembar je već zakazan prijateljski meč protiv Trinidada i Tobagoa u kojoj će prema poslednjim najavama učešće uzeti i neki od pomenutih igrača iz Holandije.

Ako ideja o „vraćanju korenima“ zaživi, Surinam bi mogao da stvori respektabilnu ekipu, a cilj bi trebalo da bude plasman na Mundijal u Rusiji 2018. godine. Surinam nikada nije bio ni blizu plasmana na Mundijal iako ne igra u jakoj južnoameričkoj zoni protiv Brazila, Argentine ili Urugvaja, već KONKAKAF federaciji koja okuplja zemlje Severne i Centralne Amerike i iz koje je prohodnost dosta lakša što je pokazao Trinidad i Tobago.

Surinam je mnogo izgubio i mnogo dao Holandiji. Bila je jedna prilika kada su Gulit, Rajkard i Bogarde obukli dres Surinama. Desilo se to u humanitarnoj utakmici 1989. godine kada su predstavljali ekipu surinamskih emigranata u duelu protiv Holandije za koju su igrali Kuman, Vuters, Blind... Tada je prihod od utakmice bio namenjen porodicama žrtava avionske nesreće u blizini Paramariba, prestonice Surinama.

Bez igrača surinamskog porekla, holandski fudbal ne bi bio isti. Možda je vreme da se deo duga vrati. Surinam ima skoro 30 puta manje stanovnika od Holandije i pet puta veću površinu.

Za fudbalere surinamskog porekla važi da su prirodno talentovani, genetski preodređeni za fudbal i zahvaljujući usavrašavanju u odličnim holanskim školama gradili su uspešne karijere. Neki ih porede sa Brazilcima jer u Paramaribu je poptuno prirodna slika videti gomilu bosonge dece kako trče za loptom po ulicama.

Ako bi reprezentacija dobila davno zaslužena „pojačanja“ i ta deca bi možda dobila priliku da ostvare san i jednoga dana zaigraju na Mundijalu.