Антибиотике дијеле као бомбоне

Родитељи у Српској сматрају да би, по узору на Србију, и Република Српска требало да покрене питање увођења протокола за прописивање антибиотика, како би се тачно знало у којим случајевима лекар може и сме да изда неки лек из ове групе, а не да их деле "шаком и капом", често не радећи пре тога анализу здравственог стања малишана!

Република Српска 02.12.2014 | 11:52

Они су за наш лист испричали да им је преко главе тога да се након готово сваке посте лекару, без обзира на здравствени проблем детета, кући враћају са рецептом за неки антибиотик, који неретко уопште не помогне!

И подаци Фонда здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске показују да је лане, у односу на 2012. годину, у порасту број издатих рецепата за антибиотике који се налазе на листи лекова овог фонда! Тако је претпрошле године за антибиотике издато 427.665, а прошле 446.579 рецепата!

За девет месеци ове године лекари су прописали 283.993 рецепта, чији трошак износи 1,4 милиона КМ, а најпрописиванији лек је амоксицилин.
Бранислава С. из Бањалуке каже за Пресс да, због праксе лекара да најпре пропишу антибиотик, па тек онда кажу "добар дан", децу у амбуланту води само кад је реч о болестима које не може да "санира" код куће.

"Једно дете има 12, а друго шест година и ма шта да их је заболело, добили су неки антибиотик! Кап која је прелила чашу било је прописивање лека из ове групе када је дете повраћало?! Без да уради икакав преглед, лекар је прописао антибиотик и послао нас кући. На крају се испоставило да је реч о вирози, где антибиотици уопште нису од помоћи, што и ја као лаик знам".

Дете је од повраћања брзо дехидрирало, па је морало примати и инфузију, а антибиотик је бадава пило. Дакле, било да се ради о прехлади, грипу, боловима у стомаку, моја деца су готово увек стављана на антибиотску терапију, иако сви апелују на рационалну употребу ових лекова, да се не би десило да постанемо имуни на њих. Зато сам престала да их за сваку ситницу водим код лекара, јер знам шта их чека. Сматрам да би и код нас требало усвојити протокол, који би стриктно прописао кад се антибиотици могу прописивати, а не да их лекари деле као бомбоне", каже саговорница Пресса.

Подсетимо, ауторка истраживања о употреби антибиотика у Србији др Бојана Божић из Института за фармакологију Медицинског факултета, недавно је изјавила да би лекари у Србији поменутим протоколом требало да добију јасније смернице у погледу прописивања ових лекова.

Њено истраживање је, наиме, показало да су у протекле три године у Србији педијатри прописивали антибиотике деци и када није било потребе, па је чак 76 одсто њих добило погрешан лек?!

Она је подсетила на то да педијатар анализом крви може да закључи да ли је антибиотик потребан.

"Уколико анализа крви покаже да је реч о вирусу, антибиотик не помаже. Ако је бактериолошка инфекција, делује, мада треба прописивати оне који су ужег спектра, пеницилин или амоксицилин, а избегавати оне широког спектра, зато што код њих брзо расте резистенција на бактерије", објаснила је др Бојана Божић.

У Удружењу доктора породичне медицине Републике Српске наглашавају да се лекари придржавају смерница, односно критеријума кад треба прописати антибиотик, а кад не. Међутим, како каже председник овог удружења др Драшко Купрешак, доктори породичне медицине често су под притиском пацијената, који захтевају да им се пропише управо антибиотик.

"Наиме, родитељи често желе да што пре реше здравствени проблем деце, па захтевају од лекара да им пропише антибиотик. То радимо у случајевима кад је реч о здравственим проблемима који се решавају неким леком из ове групе, јер, у супротном, пацијент се понаша као да имамо нешто лично против њега".

"Да бисмо постигли "компромис", уместо неке друге терапије прописујемо антибиотик, посебно ако дете има сметње које се дешавају периодично, а које ови лекови успешно и брзо санирају. Посматрано овако, може се рећи да се антибиотици понекад прописују нерационално, али не верујем да ће било који лекар прописати антибиотик за неку болест на коју он не делује", наглашава др Купрешак.

Извор: Пресс