Нема преписа имовине без упоришта у закону

Нема земље у свијету у којој се имовина може преписати са једног правног лица на друго, а да нема упоришта у закону, изјавила је Срни предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.

Република Српска 01.12.2014 | 18:33

Мајкићева је одбацила тврдњу министра одбране БиХ Зекеријаха Осмића да су "одлуком Уставног суда БиХ елиминисане препреке из 2010. године за књижење перпскетивне војне имовине".  

"Чини се да ће Осмићу проћи мандат, а да није савладао ту лекцију. Да је могао министар одбране БиХ да врши књижење перспективне војне имовине, он би то до сада урадио", истакла је Мајкићева. 

Она је додала да политичке партије могу договорити да се извршни књижење, могу направити споразум и омогућити да власници имовине – два ентитета, односно њихове владе и Савјет министара БиХ – уђу у процес доношења закона, али не само закона о војној имовини, него закона о државној и војној имовини. 

"Тај закон треба прецизно да дефинише величину локација, мјесто и све друге детаље. Не може касарна Мањача, која је капацитетом била потребна Југословенској народној армији, великој војсци и њеним потребама, сада да користи Оружаним снагама БиХ којима не треба толика локација", истакла је Мајкићева. 

Предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ рекла је да би због такве ситуације касарну Мањача требало подијелити и да дио, који није потребан Оружаним снагама БиХ, буде враћен локалној заједници. 

"Има много посла који треба обавити на том плану. Оружане снаге БиХ очигледно то нису у стању да проведу, због чега министар одбране БиХ, не први пут, прави циркус и забуну. Нека проба укњижити то што је замислио", додала је Мајкићева. 

Замјеник правобраниоца БиХ Млађен Мандић изјавио је данас Срни да је књижње перспективне војне имовине неопходно донијети закон на нивоу БиХ, јер одлука Предсједништва БиХ и Закон о одбрани БиХ не могу бити правни основи да се то учини. 

Министар одбране БиХ Зекерија Осмић је на конференцији за новинаре 28. новембра изјавио да су препреке које су постојале 2010. године за књижење перпскетивне војне имовине "елиминисане одлуком Уставног суда БиХ", те да "постоје правни основи да се настави започети процес књижења перспективних војних локација на основу апелација од прошле и претпрошле године". 

Замјеник министра одбране БиХ Живко Марјанац упозорио је раније у интервјуу Срни да се перспективне војне локације не могу укњижити на основу одлуке Предсједништва БиХ и наглашава да се то може учинити само када се донесе закон на нивоу БиХ. 

Марјанац у интервјуу Срни оцјењује да је некоректно од бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића, који је током процеса састављања скупштинске већине на нивоу БиХ тврдио да је донесена одлука Предсједништва БиХ и да се локације могу књижити. 

"Врло брзо ће се показати да ни један суд, ако буде радио по Уставу и закону, неће моћи да укњижи локације док се не донесе закон на нивоу БиХ, односно док ентитети не пренесу надлежност за те локације које су биле у њиховој надлежности. Без одлука ентитета нема књижења", истакао је Марјанац. 

Закон је требало да буде донесен након договора политичких лидера 9. марта 2012. године, међутим, опструисале су га странке из Федерације БиХ, јер су тражиле да се књижи само војна имовина, а да остане државна имовина, у чему је, из својих интереса, помогао и ОХР, који би био затворен да је све испоштовано.

НАТО је 2010. године у Талину донио одлуку да БиХ може приступити условно Акционом плану за чланство /МАП/ до преноса власништва перспективних непокретних војних локација на Министарство одбане БиХ.