НБА: Ноћас пауза, а ево досадашњег пресјека

НБА лига је направила једнодневну паузу због Дана захвалности, а ми се данас бавимо пресеком досадашњег дела сезоне.

Као што смо сви знали (мада смо се надали неком чуду), Запад је и ове сезоне за класу јачи од Истока. Поново имамо ситуацију да десети тим на Западу има исти скор као пети на Истоку, па се питамо колико ћемо још оваквих сезона гледати, пре но што се у канцеларији Адама Силвера поведе расправа о „тумбању” тимова између две конференције.

Једина светла тачка на Истоку није Кливленд. Није ни Чикаго, погађајте поново, не није ни Бруклин а ни Вашингтон, већ Торонто Репторси. Усамљени канадски клуб брани част друге највеће (по површини) државе на свету и то ради на најбољи начин.

Скор 13-2 је довољан за убедљиво прво место на Истоку, а просечна кош разлика од +11,6 поена је најбоља у читавој лиги. Репторси су тренутно други напад лиге са 108 кошева по утакмици, а поени у тиму су идеално распоређени. Демар Дерозан убацује 20,7 по утакмици, а у стопу га прате Кајл Лаури са 18,1 и Лу Вилијамс који са клупе за само 20 минута колико просечно проводи на терену, има чак 14,2 поена.

Питате се откуд је сада углавном просечни Торонто одједном тако добар? За све је крив, као и што то обично бива, неко из сенке. Господин Масаи Уђири, један од најблиставијих НБА умова данашњице, све је посложио како треба. Након што је од исто тако просечног Денвера, пре две сезоне створио тим који је завршио трећи на пакленом западу, исту ствар ради и ове сезоне са Репторсима.

Када се почетком 2011. године у Денверу решио Кармела Ентонија, сви су помислили да ће његово време у Денверу брзо бити готово, међутим уместо колапса, Денвер је доживео процват и са Галинаријем, Чендлером и Фелтоном, Никси, већ знате сви како су прошли Никси. Уђири је 2013. проглашен за најбољег генералног менаџера у НБА, првог у историји који је рођен ван Сједињених Држава. Нигеријац није мењао опробану формулу. По доласку у Торонто, трејдовао је прецењеног Рудија Геја у Сакраменто, Геја који се тада котирао као прва звезда Торонта. Но, Уђири је знао шта ради. Торонто је почео да игра лепу кошарку, није било спорих напада, досадних изолација за Геја, већ су Лаури и Дерозан креирали за атлетски надарене Теренса Роса, Амира Џонсона и Јонаса Валанчиунаса. Истина, изгубили су прошле сезоне у првој рунди плеј-офа од Бруклин Нетса, али ове сезоне бриљирају, па ће свако ко на њих буде налетео у разигравању, морати добро да се помучи.

Ако изузмемо Кливленд, који не желимо прерано да отпишемо, не са толико талента колико имају, Шарлот Хорнетси су велико разочарење на Истоку. Тим у власништву Мајкла Џордана се озбиљно појачао пре почетка сезоне. Доведени су Ленс Стивенсон, Марвин Вилијамс, Брајан Робертс и Џејсон Максил, док је важнијих играча тим напустио само Џош Мекробертс.

Пуно се очекивало пре почетка сезоне од Шарлота. Тим који има ростер какав има Шарлот (Вокер, Џеферсон, Кид-Гилкрист, Хендерсон, Стивенсон, Вилијамс, Бијомбо...) требало би да се прошета кроз Источну конференцију без проблема. Макар да буде у прве четири екипе ако ништа више од тога. Шта се заправо десило? Шарлот је тренутно на дну слабије конференције са скором 4-12, са великим проблемима у игри, (26. напад лиге, тек 21. одбрана) које ће тешко да реше на време.

Кемба Вокер и Ленс Стивенсон очигледно не могу да коегзистирају јер су им потребне две лопте, а када на то додате „Биг Ала” Џеферсона, који стоји на ниском посту и чека да му се дотури лопта како би се поиграо са несрећним чуваром којем је запало да одигра један на један са вероватном најбољим нападачем на посту у Лиги, схватате колико су велики проблеми Хорнетса. Када је Мајкл Џордан састављао тим, очигледно није размишљао о томе.

Шта је решење? Пре свега Стив Клифорд ће бити отпуштен ако Шарлот под хитно не поправи резултате. Свакако је могуће да је проблем у тренеру и треба га променити, јер екипа је очигледно у проблемима, а да ли би то било довољно, тешко. Шарлоту је потребан јак дефанзивац на бековској позицији, јер Гери Нил, Кемба Вокер и Џералд Хендерсон не могу да одбране ништа. Да ли ће можда Џордан скупо продати Кембу Вокера за пар солидних играча и екипу оставити Ленсу и Џеферсону? Тешко. У сваком случају ако не буде великих промена, биће великих проблема.

На западу је ситуација много лепша, па је тешко наћи тим који је разочарао. Критиковати Лејкерсе, није више интересантно. Толико су лоши да једноставно нико није ни очекивао ништа од највеће франшизе у НБА лиги. Минесота је изгубила супер звезду, Оклахома је постала болница, док је Јута вероватно једини тим на Западу којем је у интересу да ове сезоне буде лош. Стога ћемо издвојити две екипе које играју много боље од реалних очекивања.

Мемфис је фантастичан ове сезоне. Гризлиси су први на Западу, а како играју, вероватно ће још дуго бити на врху. Већ једној од најбољих одбрана Лиге, ако не и најбољој, додали су офанзивни додир Винса Картера, и уз препорођеног Кортнија Лија, ова екипа изгледа непобедиво.

Марк Гасол је у години када му истиче уговор, што се показало као највећи мотив за НБА играче кроз историју, па Шпанац игра као суманут. Бележи највише поена у каријери (19,8) уз страшан проценат из игре (50 одсто) с обзиром на то какве шутеве узима, што уз осам скокова и три асистенције по мечу даје Ол-стар статистику. Ако још детаљније погледамо ситуацију и закључимо да Мемфис игра најспорију кошарку у Лиги, онда схватимо колико су заправо импресивне бројке млађег Гасола.

Мемфис је сурово критикован када је прошле сезоне отпустио тренера Лајонела Холинса, који се сматра творцем овог тима, међутим Дејв Јергер, дугогодишњи Холинсов асистент ради фантастичан посао са екипом а у Мемфису сматрају да је он прави избор за дугогодишњу сарадњу.

Друга екипа је из Тексаса, а није Сан Анотнио. Наравно Спарси су и даље фантастични али то сви очекују од њих, па је тешко одушевити се њиховим успесима. Уместо Спарса, морамо одати признање Далас Мавериксима. Тим Рика Карлајла игра фантастичну сезону, а оно што приказују у нападу је равно поезији.

Кјубан је поново саставио тим који може далеко а један од најбољих тренера Лиге, потрудио се да то од самог почетка изгледа прелепо. Дирк је узео много мање новца него што заслужује, а Кјубан и Карлајл су му заузврат саставили страшан тим. Доведени су Чендлер Парсонс, Ал-Фарук Амину и Џамир Нелсон, враћен је Џеј Џеј Бареа па је Карлајл могао да крене у склапање мозаика како само он то уме.

У шампионској сезони Даласа 2011. године, тим је деловао и изгледао јако слично овом. Офанзивно су били препуни опција са Кидом, Теријем и Новицким, а у одбрани су се зоном бранили од сваке суперзвезде. На путу до трона најпре су се помучили са Портландом, да би касније прегазили Лејкерсе, Оклахому и Мајами. Главна карактеристика тог тима била је што увек нађу пут до победе. Да ли кроз дефанзиву или напад, да ли серијама или смиривањем темпа, увек су успевали да реше загонетку која испред њих. Тако делују и ове сезоне, истина прерано је назвати их шампионским тимом, али знајући тимове Рика Карлајла, врло је могуће да ћемо Далас гледати дубоко у плеј-офу ове сезоне. Ако пак сумњате у Мавериксе, ту смо да вас подсетимо да су прошле сезоне, од најбољих вероватно најбољих Спарса у историји, испали у седам утакмица и имали велику шансу да већ у првој рунди избаце Грега и екипу. Остали су почишћени на путу до титуле.