Ракитић: Крле ми је био, отац, брат, друг...!

Хрватска има што нема ниједна друга земља у балканском фудбалском „лонцу“ – играча у сваком од три највећа клуба Шпаније.

Лука Модрић већ неколико сезона вуче конце на средини терена у актуелном европском прваку Реалу, бивши Бајернов шпиц Марио Манџукић од овог лета забија голове у дресу последњег освајача Примере – Атлетику, а доскорашњи капитен Севиље и МВП прошле Лиге Европе Иван Ракитић, барабар с Месијем, Инијестом, Ћавијем, Нејмаром и свим другим Барселониним фудбалским алама, бије битке за европски и шпански трон.

"Сваки дан живим свој сан. Отварам очи, устајем, тренирам, играм и лежем са осмехом. Срећан што ме је каријера довела у један од највећих клубова на свету, међу неке од најбољих фудбалера данашњице, као и што сам у прилици да се борим за силне трофеје. Наравно, нисам овде тек тако, без мотива и циља, да бих се звао њеним играчем, већ да бисмо заједно урадили ствари које ће се памтити. Имам толико планова, жеља и амбиција. И једва чекам да почнем да их претварам у јаву", каже нам на популарни Ракета на почетку интервјуа за Моззарт Спорт.

На скали од један до пет, како би оценио првих шест месеци на Ноу Кампу?
"Све иде у правом смеру. Изборио сам се за лепу минутажу у невиђено јакој конкуренцији, почео доста утакмица, дао два гола... Већ сам стекао поверење навијача и заслужио поштовање медија. Велики ми је комплимент што би и једни и други волели да ме још више гледају на терену. Позитивна су и тимска остварења. Фино гурамо за тим који је летос променио тренера и ангажовао осам-девет нових играча. Очекујем да сви скупа „растемо“ како буде одмицало време".

Долазећи из Севиље, без трунке сујете, изјавио си да желиш да учиш од фудбалских великана. Чему су те у међувремену научили?
"У Барселони је све веће, захтевније и интензивније него што је било у Севиљи. Очекивања и резултатски притисак посебно. Угледајући се на великане из редова староседелаца, без вишка сујете или љубоморе, учим да се носим са свим тим захтевима. Дан за даном. Овај трансфер ми је проширио фудбалске видике и ставио ме пред неке другачије изазове".

У бившем клубу се све вртело око тебе, а сада си само један од бројних топ играча. Како си то „премостио“ у глави?
"Врло добро сам знао где долазим. Чим сам прихватио Барсин позив значи да сам пристао да седим на клупи када се то тражи. Не зато што волим да будем пасивни посматрач – нема играча којем није тесно у тој кожи – већ због тога што сам свестан да нас је овде доста који хоћемо и умемо. То што сам јак индивидуалац не значи да нисам још јачи тимски играч".

Новинари „Марке“ тврде да на терену изгледаш као да си одрастао у чувеној Ла Масији, иако си се фудбалски школовао у другом делу света. Како си то успео?
"Ваљда брзо капирам, а-ха-ха... Шалу на страну, важим за прилагодљиву и вредну особу. Стално радим на себи, а окружен сам мајсторима свог посла, чији сам фудбал „опсервирао“ још у Севиљи, док су ми били противници. Лако се човек навикне на добро".

Многи посматрачи са стране нису начисто шта Барселона игра ове сезоне, стару тики-таку или директније према голу? Како ти дефинишеш ваш тренутни фудбалски стил?
"Мислим да Барселона никада нећи одустати од свог начина игре. Тако дуго га је градила, преносила с генерације на генерацију и захваљујући њему освојила толике титуле, купове... Само гледа да га обогати и унапреди, користећи неке елементе других, актуелних стилова, као што је бржа и директнија дистрибуција лопте према голу. Радимо с шефом Луисом Енрикеом на томе".

У Барси скоро увек дејствујеш с десног крила, до летос си био један од најбољих централних везиста у шпанском првенству, а у репрезентацији си често задужен за кварење ривалске игре. Како стижеш да се „похваташ“ сељакајући се с једног на друго место? Да ли је баш увек добро бити универзалац?
"Тренери воле универзалце, а ми да знамо где нам је тачно место. Али није наша него њихова последња. Јесте да се све моје обавезе тичу се везног реда, али није баш исто правити и разграђивати игру, убацивати се с бока и кроз средину, више нападати него се бранити... Али не буним се. Нисам никада, ни у клубовима ни у репрезентацији. Зато што сам искрен када кажем да ми је успех колектива битнији од личних прохтева".

„Украо“ си минутажу Барсиној легенди Ћавију, али он не пропушта прилику да те похвали. Да ли се твој директни конкурент за место у екипи понаша онако како прича?
"Ћави је један од оних од којих учим. Иако је капитен и више од деценију један од важнијих Барсиних играча, не поставља се као богомдан и недодирљив. Ради жестоко као и пре, цени сваки минут проведен на терену и бескрајно поштује конкуренцију. Видим, чујем и осећам то. И увраћам му истом мером".

Ко ти више одговара на позицији испред тебе, суперталентовани Мунир или „звер“ Суарез?
"Тешко је то на тај начин дефинисати, с обзиром на то да су два потпуно различита типа играча. Мунир више тражи дубинске лопте у простор, а искуснији Суарез, с несвакидашњим голгетерским „њухом“, преферира дуеле један на један. Обојица су занимљиви и корисни на свој начин. Разумем се и слажем и с једним и с другим".

Да ли те је проблематични Уругвајац нечим изненадио сада када си га упознао?
"Није, јер нисам ни имао предрасуде о њему, а и пре наших трансфера на Ноу Кампу чуо сам од пријатеља да је кул тип. Прија ми његова позитива, увек је добро расположен. Ни за време суспензије није очајавао и падао у нервозу. Скидам му капу и за јавно извињење свима које је оштетио на било који начин. Барселонин је план да, сада када му је прошла забрана играња, извуче макисмум из њега. Да нам буде користан као Ливерпулу, па и више од тога. Колико се он радује свом повратку, толико смо ми усхићени због његовог повратка".

Ко је већи ауторитет у свлачионици, тренер Луис Енрике или Лионел Меси?
"На штос питање могу само да пружим озбиљан одговор, а-ха-ха... Шеф је шеф и име му је Луис Енрике. Истовремено, Лионел Меси има специфичну тежину као један од најбољих играча у историји Барселоне и светског фудбала свих времена. Обојица су јаке личности, уживају углед и имају ауторитет, у границама њихових задужења".

Може ли у тиму с толико мегазвезда атмосфера да буде фамилијарна или сте сви на „добар дан“?
"Не морамо да будемо пријатељи или као породица да бисмо били добра клапа на терену. Не можемо ни да се понашамо као случајни пролазници када већ толико времена проводимо заједно. Битно је да свлачионица има душу и добар дух. У нашој царује позитивна енергија".

С којим саиграчем си последњи пут изашао на ручак или вечеру?
"Врло ретко упражњавам таква дружења, само зато што сам жељан породице. Имам толико обавеза преко сезоне да сваки слободан минут, сат и дан проводим са супругом Ракел и кћерком Алтеом. Обожавамо да „изађемо“ у неки од прелепих градских паркова, где се малена изигра до миле воље. Она је круна велике љубави на први поглед с мојом лепом и паметном Шпанкињом. Ма могао би да се сними романтични холивудски филм о нашој вези, започетој у кафићу где је моја супруга радила, поред хотела у којем сам живео неко време".

Ко је главни мотиватор, највећи шаљивџија, мргуд...?
"Шаљивџија имамо на претек, могли бисмо да их „извозимо“, а-ха-ха... Јаки смо и на „позицији“ ди-џеја, с тим што је Дани Алвес главни за пуштање музике. Бразилске, европске, модерне, евергрин... Увек даје ритам. Ћави Хернандез и Хавијер Маскерано, на пример, предводе групу озбиљнијих момака ван терена. Ма свако има неку своју улогу. Баш се лепо допуњујемо".

За шта је задужен Меси, а за шта Нејмар?
"Лео за голове! Од њега довољно. Меси је миран и повучен тип, док не добије лопту у ноге. Тада се „разгоропади“. Захвалан сам богу што ми је пружио прилику да играм поред таквог фудбалског маестра, с човеком који је толико направио са својих 27 година да мирна срца може сутра у пензију. Нејмар је такође страшан играч, али је као млађи енергичнији и темпераментнији".

Који саиграч је „пеницилин“ за Аргентинца на међусобним тренинг мечевима? Постоји ли уопште такав?
"На терену и у свлачионици, као уосталом у целом клубу, постоји хијерархија, где свако тачно зна где му је место и шта му је посао. Нормално, Меси се налази у врху те лествице, по заслузи, што не значи да му се склањамо у дуелима. Сви смо максимално посвећени ономе што скупа радимо, било да се ради о једноставним вежбицама или о међусобној игри на два гола".

Да ли ти се Нејмар икада извинио за онакву судијску крађу и победу његовог Бразила против Хрватске на отварању Светског првенства?
"Потегли смо ту причу с Мундијала, али не на тај начин. Бескорисно је враћати се на нешто што је немогуће променити. Он и његови Бразилци је памте по добром, ми по лошем. Толико о томе".

Контра питање – је л’ ти Пеп Гвардиола захвалио на томе што си због њега изабрао „четворку“ у Барселони?
"Нисмо се још срели, али и да јесмо, не бих очекивао такав Гвардиолин гест. Узео сам тај број од срца, а не због скретања Пепове пажње и „куповине“ његових аплауза и симпатија. Много га поштујем као бившег играча и трофејног тренера, па сам био одушевљен када сам видео да је слободна „четворка“.

Шта ће бити теже освојити следећег маја, Примеру или Лигу шампиона?
"Чини ми се Примеру, с тим што то може да се каже за свако од топ пет националних првенстава у Европи. Ето, Примера траје десетак месеци и има чак 38 кола, треба то физички и психички издржати , а при томе паралелно „возити“ причу у Лиги шампиона и националним куповима, борити се с повредама, суспензијама"...

Је л’ би било светско чудо када неки хрватски фудбалер не би био првак Шпаније ове сезоне – ти с Барсом, Лука Модрић с Реал Мадридом или Марио Манџукић с Атлетиком?
"Можда у некој лудој комбинаторици Лука, Марио и ја извисимо за титулу. Фудбал је то".

Титули се нада и некадашњи Динамов „суперсонични“ Ален Халиловић, из Б тима Барселоне. Када очекујеш осамнаестогодишњег земљака на великој сцени?
"Брзо ће он код мене, чим савлада још неке ствари ето га под светлима велике позорнице. Ален ће једног дана бити Барсина дика и понос, један од набољих играча Европе. У међувремену ћу му помагати као старији брат, друг или отац. Тако је и мени Младен Крстајић у Шалкеу".

Имаш ли утисак да је шампионат Шпаније потцењен у односу на енглеску Премијер лигу, упркос силним освајачима УЕФА такмичења са Пиринеја последњих година?
"И ја се питам зашто је тако!? Ако је крунски критеријум квалитета једне лиге пролазност њених представника у европским такмичењима, онда је Примера ту неприкосновена у последњих двадесетак година. Шпанија је дала убедљиво највише освајача Лиге шампиона и Лиге Европе у последње време. Као таква заслужује бољи третман од садашњег. Неоправдано је у сенци острвског фудбала".