Rakitić: Krle mi je bio, otac, brat, drug...!

Hrvatska ima što nema nijedna druga zemlja u balkanskom fudbalskom „loncu“ – igrača u svakom od tri najveća kluba Španije.

Luka Modrić već nekoliko sezona vuče konce na sredini terena u aktuelnom evropskom prvaku Realu, bivši Bajernov špic Mario Mandžukić od ovog leta zabija golove u dresu poslednjeg osvajača Primere – Atletiku, a doskorašnji kapiten Sevilje i MVP prošle Lige Evrope Ivan Rakitić, barabar s Mesijem, Inijestom, Ćavijem, Nejmarom i svim drugim Barseloninim fudbalskim alama, bije bitke za evropski i španski tron.

"Svaki dan živim svoj san. Otvaram oči, ustajem, treniram, igram i ležem sa osmehom. Srećan što me je karijera dovela u jedan od najvećih klubova na svetu, među neke od najboljih fudbalera današnjice, kao i što sam u prilici da se borim za silne trofeje. Naravno, nisam ovde tek tako, bez motiva i cilja, da bih se zvao njenim igračem, već da bismo zajedno uradili stvari koje će se pamtiti. Imam toliko planova, želja i ambicija. I jedva čekam da počnem da ih pretvaram u javu", kaže nam na popularni Raketa na početku intervjua za Mozzart Sport.

Na skali od jedan do pet, kako bi ocenio prvih šest meseci na Nou Kampu?
"Sve ide u pravom smeru. Izborio sam se za lepu minutažu u neviđeno jakoj konkurenciji, počeo dosta utakmica, dao dva gola... Već sam stekao poverenje navijača i zaslužio poštovanje medija. Veliki mi je kompliment što bi i jedni i drugi voleli da me još više gledaju na terenu. Pozitivna su i timska ostvarenja. Fino guramo za tim koji je letos promenio trenera i angažovao osam-devet novih igrača. Očekujem da svi skupa „rastemo“ kako bude odmicalo vreme".

Dolazeći iz Sevilje, bez trunke sujete, izjavio si da želiš da učiš od fudbalskih velikana. Čemu su te u međuvremenu naučili?
"U Barseloni je sve veće, zahtevnije i intenzivnije nego što je bilo u Sevilji. Očekivanja i rezultatski pritisak posebno. Ugledajući se na velikane iz redova starosedelaca, bez viška sujete ili ljubomore, učim da se nosim sa svim tim zahtevima. Dan za danom. Ovaj transfer mi je proširio fudbalske vidike i stavio me pred neke drugačije izazove".

U bivšem klubu se sve vrtelo oko tebe, a sada si samo jedan od brojnih top igrača. Kako si to „premostio“ u glavi?
"Vrlo dobro sam znao gde dolazim. Čim sam prihvatio Barsin poziv znači da sam pristao da sedim na klupi kada se to traži. Ne zato što volim da budem pasivni posmatrač – nema igrača kojem nije tesno u toj koži – već zbog toga što sam svestan da nas je ovde dosta koji hoćemo i umemo. To što sam jak individualac ne znači da nisam još jači timski igrač".

Novinari „Marke“ tvrde da na terenu izgledaš kao da si odrastao u čuvenoj La Masiji, iako si se fudbalski školovao u drugom delu sveta. Kako si to uspeo?
"Valjda brzo kapiram, a-ha-ha... Šalu na stranu, važim za prilagodljivu i vrednu osobu. Stalno radim na sebi, a okružen sam majstorima svog posla, čiji sam fudbal „opservirao“ još u Sevilji, dok su mi bili protivnici. Lako se čovek navikne na dobro".

Mnogi posmatrači sa strane nisu načisto šta Barselona igra ove sezone, staru tiki-taku ili direktnije prema golu? Kako ti definišeš vaš trenutni fudbalski stil?
"Mislim da Barselona nikada neći odustati od svog načina igre. Tako dugo ga je gradila, prenosila s generacije na generaciju i zahvaljujući njemu osvojila tolike titule, kupove... Samo gleda da ga obogati i unapredi, koristeći neke elemente drugih, aktuelnih stilova, kao što je brža i direktnija distribucija lopte prema golu. Radimo s šefom Luisom Enrikeom na tome".

U Barsi skoro uvek dejstvuješ s desnog krila, do letos si bio jedan od najboljih centralnih vezista u španskom prvenstvu, a u reprezentaciji si često zadužen za kvarenje rivalske igre. Kako stižeš da se „pohvataš“ seljakajući se s jednog na drugo mesto? Da li je baš uvek dobro biti univerzalac?
"Treneri vole univerzalce, a mi da znamo gde nam je tačno mesto. Ali nije naša nego njihova poslednja. Jeste da se sve moje obaveze tiču se veznog reda, ali nije baš isto praviti i razgrađivati igru, ubacivati se s boka i kroz sredinu, više napadati nego se braniti... Ali ne bunim se. Nisam nikada, ni u klubovima ni u reprezentaciji. Zato što sam iskren kada kažem da mi je uspeh kolektiva bitniji od ličnih prohteva".

„Ukrao“ si minutažu Barsinoj legendi Ćaviju, ali on ne propušta priliku da te pohvali. Da li se tvoj direktni konkurent za mesto u ekipi ponaša onako kako priča?
"Ćavi je jedan od onih od kojih učim. Iako je kapiten i više od deceniju jedan od važnijih Barsinih igrača, ne postavlja se kao bogomdan i nedodirljiv. Radi žestoko kao i pre, ceni svaki minut proveden na terenu i beskrajno poštuje konkurenciju. Vidim, čujem i osećam to. I uvraćam mu istom merom".

Ko ti više odgovara na poziciji ispred tebe, supertalentovani Munir ili „zver“ Suarez?
"Teško je to na taj način definisati, s obzirom na to da su dva potpuno različita tipa igrača. Munir više traži dubinske lopte u prostor, a iskusniji Suarez, s nesvakidašnjim golgeterskim „njuhom“, preferira duele jedan na jedan. Obojica su zanimljivi i korisni na svoj način. Razumem se i slažem i s jednim i s drugim".

Da li te je problematični Urugvajac nečim iznenadio sada kada si ga upoznao?
"Nije, jer nisam ni imao predrasude o njemu, a i pre naših transfera na Nou Kampu čuo sam od prijatelja da je kul tip. Prija mi njegova pozitiva, uvek je dobro raspoložen. Ni za vreme suspenzije nije očajavao i padao u nervozu. Skidam mu kapu i za javno izvinjenje svima koje je oštetio na bilo koji način. Barselonin je plan da, sada kada mu je prošla zabrana igranja, izvuče makismum iz njega. Da nam bude koristan kao Liverpulu, pa i više od toga. Koliko se on raduje svom povratku, toliko smo mi ushićeni zbog njegovog povratka".

Ko je veći autoritet u svlačionici, trener Luis Enrike ili Lionel Mesi?
"Na štos pitanje mogu samo da pružim ozbiljan odgovor, a-ha-ha... Šef je šef i ime mu je Luis Enrike. Istovremeno, Lionel Mesi ima specifičnu težinu kao jedan od najboljih igrača u istoriji Barselone i svetskog fudbala svih vremena. Obojica su jake ličnosti, uživaju ugled i imaju autoritet, u granicama njihovih zaduženja".

Može li u timu s toliko megazvezda atmosfera da bude familijarna ili ste svi na „dobar dan“?
"Ne moramo da budemo prijatelji ili kao porodica da bismo bili dobra klapa na terenu. Ne možemo ni da se ponašamo kao slučajni prolaznici kada već toliko vremena provodimo zajedno. Bitno je da svlačionica ima dušu i dobar duh. U našoj caruje pozitivna energija".

S kojim saigračem si poslednji put izašao na ručak ili večeru?
"Vrlo retko upražnjavam takva druženja, samo zato što sam željan porodice. Imam toliko obaveza preko sezone da svaki slobodan minut, sat i dan provodim sa suprugom Rakel i kćerkom Alteom. Obožavamo da „izađemo“ u neki od prelepih gradskih parkova, gde se malena izigra do mile volje. Ona je kruna velike ljubavi na prvi pogled s mojom lepom i pametnom Špankinjom. Ma mogao bi da se snimi romantični holivudski film o našoj vezi, započetoj u kafiću gde je moja supruga radila, pored hotela u kojem sam živeo neko vreme".

Ko je glavni motivator, najveći šaljivdžija, mrgud...?
"Šaljivdžija imamo na pretek, mogli bismo da ih „izvozimo“, a-ha-ha... Jaki smo i na „poziciji“ di-džeja, s tim što je Dani Alves glavni za puštanje muzike. Brazilske, evropske, moderne, evergrin... Uvek daje ritam. Ćavi Hernandez i Havijer Maskerano, na primer, predvode grupu ozbiljnijih momaka van terena. Ma svako ima neku svoju ulogu. Baš se lepo dopunjujemo".

Za šta je zadužen Mesi, a za šta Nejmar?
"Leo za golove! Od njega dovoljno. Mesi je miran i povučen tip, dok ne dobije loptu u noge. Tada se „razgoropadi“. Zahvalan sam bogu što mi je pružio priliku da igram pored takvog fudbalskog maestra, s čovekom koji je toliko napravio sa svojih 27 godina da mirna srca može sutra u penziju. Nejmar je takođe strašan igrač, ali je kao mlađi energičniji i temperamentniji".

Koji saigrač je „penicilin“ za Argentinca na međusobnim trening mečevima? Postoji li uopšte takav?
"Na terenu i u svlačionici, kao uostalom u celom klubu, postoji hijerarhija, gde svako tačno zna gde mu je mesto i šta mu je posao. Normalno, Mesi se nalazi u vrhu te lestvice, po zasluzi, što ne znači da mu se sklanjamo u duelima. Svi smo maksimalno posvećeni onome što skupa radimo, bilo da se radi o jednostavnim vežbicama ili o međusobnoj igri na dva gola".

Da li ti se Nejmar ikada izvinio za onakvu sudijsku krađu i pobedu njegovog Brazila protiv Hrvatske na otvaranju Svetskog prvenstva?
"Potegli smo tu priču s Mundijala, ali ne na taj način. Beskorisno je vraćati se na nešto što je nemoguće promeniti. On i njegovi Brazilci je pamte po dobrom, mi po lošem. Toliko o tome".

Kontra pitanje – je l’ ti Pep Gvardiola zahvalio na tome što si zbog njega izabrao „četvorku“ u Barseloni?
"Nismo se još sreli, ali i da jesmo, ne bih očekivao takav Gvardiolin gest. Uzeo sam taj broj od srca, a ne zbog skretanja Pepove pažnje i „kupovine“ njegovih aplauza i simpatija. Mnogo ga poštujem kao bivšeg igrača i trofejnog trenera, pa sam bio oduševljen kada sam video da je slobodna „četvorka“.

Šta će biti teže osvojiti sledećeg maja, Primeru ili Ligu šampiona?
"Čini mi se Primeru, s tim što to može da se kaže za svako od top pet nacionalnih prvenstava u Evropi. Eto, Primera traje desetak meseci i ima čak 38 kola, treba to fizički i psihički izdržati , a pri tome paralelno „voziti“ priču u Ligi šampiona i nacionalnim kupovima, boriti se s povredama, suspenzijama"...

Je l’ bi bilo svetsko čudo kada neki hrvatski fudbaler ne bi bio prvak Španije ove sezone – ti s Barsom, Luka Modrić s Real Madridom ili Mario Mandžukić s Atletikom?
"Možda u nekoj ludoj kombinatorici Luka, Mario i ja izvisimo za titulu. Fudbal je to".

Tituli se nada i nekadašnji Dinamov „supersonični“ Alen Halilović, iz B tima Barselone. Kada očekuješ osamnaestogodišnjeg zemljaka na velikoj sceni?
"Brzo će on kod mene, čim savlada još neke stvari eto ga pod svetlima velike pozornice. Alen će jednog dana biti Barsina dika i ponos, jedan od naboljih igrača Evrope. U međuvremenu ću mu pomagati kao stariji brat, drug ili otac. Tako je i meni Mladen Krstajić u Šalkeu".

Imaš li utisak da je šampionat Španije potcenjen u odnosu na englesku Premijer ligu, uprkos silnim osvajačima UEFA takmičenja sa Pirineja poslednjih godina?
"I ja se pitam zašto je tako!? Ako je krunski kriterijum kvaliteta jedne lige prolaznost njenih predstavnika u evropskim takmičenjima, onda je Primera tu neprikosnovena u poslednjih dvadesetak godina. Španija je dala ubedljivo najviše osvajača Lige šampiona i Lige Evrope u poslednje vreme. Kao takva zaslužuje bolji tretman od sadašnjeg. Neopravdano je u senci ostrvskog fudbala".