Сеп Блатер - ''зликовац'' којег су створили!

Он је и даље мрачни геније светског фудбала, мајстор који прљавим прстима вуче конце организације чији је утицај одавно превазишао оне бедне Уједињене нације, окрутни извођач радова који се плаћају ковертама одебљалим од конвертибилних валута или скупоцених сатова.

Фудбал 21.11.2014 | 19:45

За све ово – одвратну пошаст која је попут галопирајућег рака појела модерни фудбал, септичку јаму звану ФИФА, корупцију без премца и преседана у историји спорта – по обичају, некако су криви Срби.

Добро, Југословени.

Добро, не криви, али макар мало заслужни.

Било је, легенда каже, то 1970. на Светском првенству у кошарци у Љубљани и другим градовима СФРЈ. Да, баш оном првенству које је ударило златни печат једне генерације. Тамо су крунисани нови високи краљеви, Југословени су после свега двадесетак година опчињености том игром стигли од тоталних аутсајдера до крова планете. Падавани су најзад савладали своје учитеље, Плећаш и Ћосић, Дуци и Сканси и остали плесали су под обручима и донели Југославији прво светско злато.

Но за историју једне друге игре, оне која ће заувек остати популарнија чак и од наше вољене кошарке, било је много важније све око терена. Кошарка је још била углавном аматерски спорт, новац који се у њој обртао није био претерано велики, а федерације и организатори муку су мучили са спонзорима, па и са тако баналним стварима као што је мерење времена.

Тај посао 1970. био је поверен чувеној компанији Лонгинес, произвођачима врхунских сатова већ цео век и по. Све је надгледао један човек, директор Лонгинесовог одељења за мерење времена, који је у Љубљани први пут схватио како да увеже спорт и бизнис. Док су момци Ранка Жеравице играли баскет, он је ковао свој премијерни у бескрајном низу лукавих планова и постављао скелу која ће га, стрмим и опасним путем пуних препрека с којих је ваљало бескрупулузно шутнути свакога ко му је сметао, довести међу најутицајније, најмоћније, најбогатије и најпоквареније људе света.

Тај "тридесетинештогодишњак", чијим су послом на југословенском Мундобаскету били одушевљени у компанији и који је дане између утакмица проводио шетајући Тиволијем с оним покером легендарних утемељивача југословенске кошарке – Бором, Шапером, Ацом и Небојшом, данас има пуних 78 година и никакву намеру да се заустави или промени.

Он је и даље мрачни геније светског фудбала, мајстор који прљавим прстима вуче конце организације чији је утицај одавно превазишао оне бедне Уједињене нације, окрутни извођач радова који се плаћају ковертама одебљалим од конвертибилних валута или скупоцених сатова, најодговорнији што је ФИФА прошле недеље пробила лимесе амбиса и злочина рекавши да никакве мутљавине с доделом Мундијала Русији и посебно Катару – није било.

Сеп Блатер, љубитељ халтера и мајстор за сатове који ће у фудбал довести највеће светске компаније, одиграо је управо своју најбољу партију. Учинио је то маниром који приличи још само Северној Кореји или Томиславу Караџићу: ФИФА је основала комисију која је требало да утврди да ли је у ФИФА све било у реду. И, замислите, рекли су да јесте.

И само онај ко је преспавао последњих двадесетак година могао је чудом да се чуди образима Блатерових адвоката и "истражитеља", образима дебелим као Алпи, који су могли, без трептаја или намигивања, да погледају цео свет у очи и да масно слажу.

Као прави диктатор Блатер је вазда знао да ућутка опозицију, било да се ради о појединцима који би се дрзнули да га изазову или о читавим нацијама које су биле згрожене отимањем фудбала од народа. Потплатио би већ кога треба – не би то никада чинио он и мале су шансе да ће чак и одавно најављена истрага ФБИ донети фотографију на којој је Блатер дубоко с рукама у пекмезу или ћупу злата – да би опозиционари остали без подршке; потом би сиромашнијим државицама махнуо милионима испред носа.

Саградићемо вам стадион, поправити инфраструктуру, послаћемо вашем савезу нешто новца, послаћемо супругама челника савеза пар лубутенки, послаћемо децу челника савеза на студијско путовање око света и ето још једног гласа, и ето још једног мандата окрутног фудбалског цара. Одговорног никоме, претпостављеног свакоме.

Они који би се дрзнули да га упркос томе и даље прозову будили би се наредног дана са свињском главом у кревету. Мафијашки дон умео је увек да сервира понуду која се не одбија, неколико пута кокетирајући с пропашћу, само да би се поново издигао, живи, наборани доказ оне реченице да те оно што те не убије само ојача, све док не будеш толико снажан да ти ни смрт – политичка или права – не може ништа.

Њега лично не интересује новац, он се храни вољом за моћи. Од ње живи и у њој станује, и утолико је опаснији. Није лаком, али цео живот користи то што људи јесу...

ФИФА је данас "пацијент зеро", првозаражени који прети да зарази све око себе ако се убрзо не стави у карантин, а становништво евакуише. Но опозиција је млака – ха, добро, да ли је ико заиста очекивао да ће Мишел Платини бити Давид с праћком у руци? – разједињена и уплашена да ће "шушке" престати да теку ако Блатер буде послат на ђубриште историје, а ФИФА почне да се мења, реформише и чисти.

Први весници промена стигли су, ипак, ових дана из фудбалских савеза Немачке и Енглеске. Њихове вође запретиле су да би УЕФА могла да напусти "кровну организацију". Можете ли да замислите Светско првенство без европских селекција? Да ли би то натерало ФИФА да пристане да буде разбијена, да би кренула испочетка, с новим људима? Звучи примамљиво, но биће врашки тешко док год је Платинија или Блатеру оданих федерација, попут шпанске или португалске.

Криминална истрага која ће Блатера и његове аколите послати иза решетака, одузимање Катару – због навијача, због играча, због клубова, због људских права, због здравог разума – Светског првенства, уништавање инфраструктуре корупције и преваре гангстерског режима, све то је на папиру лаган рецепт који би подржао свако нормалан и поштен.

Али се то, немојте ни сумњати, неће догодити, макар не у наредних неколико година.

Блатерово најгоре достигнуће није ни то што је доделио неколико Мундијала и ко зна колико других "погодности", већ што је он корумпирао фудбал толико дубоко и темељно да у светској организацији нема ама баш ниједног чистог човека, од портира у скупоценом седишту ФИФА па све до банде која седи у разним комитетима и грохотом се смеје свима нама који фудбал волимо и који страхујемо за његову будућност.

Баш као што је он био само суровији и ефикаснији настављач политике Жоаа Авеланжа - Бразилац је први кокетирао с великим компанијама и довео у фудбал и Мекдоналдс и Сони; Блатер ће то подићи на много виши ниво - тако ће и његов наследник бити изабран у Блатеровом мрачном уму. Биће то његово дете, зачето још у Југославији 1970. и рођено у перверзном браку болесне амбиције, ненадмашног предузетничког духа и гажења људи као да су безвредни црви.