Sep Blater - ''zlikovac'' kojeg su stvorili!

On je i dalje mračni genije svetskog fudbala, majstor koji prljavim prstima vuče konce organizacije čiji je uticaj odavno prevazišao one bedne Ujedinjene nacije, okrutni izvođač radova koji se plaćaju kovertama odebljalim od konvertibilnih valuta ili skupocenih satova.

Fudbal 21.11.2014 | 19:45

Za sve ovo – odvratnu pošast koja je poput galopirajućeg raka pojela moderni fudbal, septičku jamu zvanu FIFA, korupciju bez premca i presedana u istoriji sporta – po običaju, nekako su krivi Srbi.

Dobro, Jugosloveni.

Dobro, ne krivi, ali makar malo zaslužni.

Bilo je, legenda kaže, to 1970. na Svetskom prvenstvu u košarci u Ljubljani i drugim gradovima SFRJ. Da, baš onom prvenstvu koje je udarilo zlatni pečat jedne generacije. Tamo su krunisani novi visoki kraljevi, Jugosloveni su posle svega dvadesetak godina opčinjenosti tom igrom stigli od totalnih autsajdera do krova planete. Padavani su najzad savladali svoje učitelje, Plećaš i Ćosić, Duci i Skansi i ostali plesali su pod obručima i doneli Jugoslaviji prvo svetsko zlato.

No za istoriju jedne druge igre, one koja će zauvek ostati popularnija čak i od naše voljene košarke, bilo je mnogo važnije sve oko terena. Košarka je još bila uglavnom amaterski sport, novac koji se u njoj obrtao nije bio preterano veliki, a federacije i organizatori muku su mučili sa sponzorima, pa i sa tako banalnim stvarima kao što je merenje vremena.

Taj posao 1970. bio je poveren čuvenoj kompaniji Longines, proizvođačima vrhunskih satova već ceo vek i po. Sve je nadgledao jedan čovek, direktor Longinesovog odeljenja za merenje vremena, koji je u Ljubljani prvi put shvatio kako da uveže sport i biznis. Dok su momci Ranka Žeravice igrali basket, on je kovao svoj premijerni u beskrajnom nizu lukavih planova i postavljao skelu koja će ga, strmim i opasnim putem punih prepreka s kojih je valjalo beskrupuluzno šutnuti svakoga ko mu je smetao, dovesti među najuticajnije, najmoćnije, najbogatije i najpokvarenije ljude sveta.

Taj "tridesetineštogodišnjak", čijim su poslom na jugoslovenskom Mundobasketu bili oduševljeni u kompaniji i koji je dane između utakmica provodio šetajući Tivolijem s onim pokerom legendarnih utemeljivača jugoslovenske košarke – Borom, Šaperom, Acom i Nebojšom, danas ima punih 78 godina i nikakvu nameru da se zaustavi ili promeni.

On je i dalje mračni genije svetskog fudbala, majstor koji prljavim prstima vuče konce organizacije čiji je uticaj odavno prevazišao one bedne Ujedinjene nacije, okrutni izvođač radova koji se plaćaju kovertama odebljalim od konvertibilnih valuta ili skupocenih satova, najodgovorniji što je FIFA prošle nedelje probila limese ambisa i zločina rekavši da nikakve mutljavine s dodelom Mundijala Rusiji i posebno Kataru – nije bilo.

Sep Blater, ljubitelj haltera i majstor za satove koji će u fudbal dovesti najveće svetske kompanije, odigrao je upravo svoju najbolju partiju. Učinio je to manirom koji priliči još samo Severnoj Koreji ili Tomislavu Karadžiću: FIFA je osnovala komisiju koja je trebalo da utvrdi da li je u FIFA sve bilo u redu. I, zamislite, rekli su da jeste.

I samo onaj ko je prespavao poslednjih dvadesetak godina mogao je čudom da se čudi obrazima Blaterovih advokata i "istražitelja", obrazima debelim kao Alpi, koji su mogli, bez treptaja ili namigivanja, da pogledaju ceo svet u oči i da masno slažu.

Kao pravi diktator Blater je vazda znao da ućutka opoziciju, bilo da se radi o pojedincima koji bi se drznuli da ga izazovu ili o čitavim nacijama koje su bile zgrožene otimanjem fudbala od naroda. Potplatio bi već koga treba – ne bi to nikada činio on i male su šanse da će čak i odavno najavljena istraga FBI doneti fotografiju na kojoj je Blater duboko s rukama u pekmezu ili ćupu zlata – da bi opozicionari ostali bez podrške; potom bi siromašnijim državicama mahnuo milionima ispred nosa.

Sagradićemo vam stadion, popraviti infrastrukturu, poslaćemo vašem savezu nešto novca, poslaćemo suprugama čelnika saveza par lubutenki, poslaćemo decu čelnika saveza na studijsko putovanje oko sveta i eto još jednog glasa, i eto još jednog mandata okrutnog fudbalskog cara. Odgovornog nikome, pretpostavljenog svakome.

Oni koji bi se drznuli da ga uprkos tome i dalje prozovu budili bi se narednog dana sa svinjskom glavom u krevetu. Mafijaški don umeo je uvek da servira ponudu koja se ne odbija, nekoliko puta koketirajući s propašću, samo da bi se ponovo izdigao, živi, naborani dokaz one rečenice da te ono što te ne ubije samo ojača, sve dok ne budeš toliko snažan da ti ni smrt – politička ili prava – ne može ništa.

Njega lično ne interesuje novac, on se hrani voljom za moći. Od nje živi i u njoj stanuje, i utoliko je opasniji. Nije lakom, ali ceo život koristi to što ljudi jesu...

FIFA je danas "pacijent zero", prvozaraženi koji preti da zarazi sve oko sebe ako se ubrzo ne stavi u karantin, a stanovništvo evakuiše. No opozicija je mlaka – ha, dobro, da li je iko zaista očekivao da će Mišel Platini biti David s praćkom u ruci? – razjedinjena i uplašena da će "šuške" prestati da teku ako Blater bude poslat na đubrište istorije, a FIFA počne da se menja, reformiše i čisti.

Prvi vesnici promena stigli su, ipak, ovih dana iz fudbalskih saveza Nemačke i Engleske. Njihove vođe zapretile su da bi UEFA mogla da napusti "krovnu organizaciju". Možete li da zamislite Svetsko prvenstvo bez evropskih selekcija? Da li bi to nateralo FIFA da pristane da bude razbijena, da bi krenula ispočetka, s novim ljudima? Zvuči primamljivo, no biće vraški teško dok god je Platinija ili Blateru odanih federacija, poput španske ili portugalske.

Kriminalna istraga koja će Blatera i njegove akolite poslati iza rešetaka, oduzimanje Kataru – zbog navijača, zbog igrača, zbog klubova, zbog ljudskih prava, zbog zdravog razuma – Svetskog prvenstva, uništavanje infrastrukture korupcije i prevare gangsterskog režima, sve to je na papiru lagan recept koji bi podržao svako normalan i pošten.

Ali se to, nemojte ni sumnjati, neće dogoditi, makar ne u narednih nekoliko godina.

Blaterovo najgore dostignuće nije ni to što je dodelio nekoliko Mundijala i ko zna koliko drugih "pogodnosti", već što je on korumpirao fudbal toliko duboko i temeljno da u svetskoj organizaciji nema ama baš nijednog čistog čoveka, od portira u skupocenom sedištu FIFA pa sve do bande koja sedi u raznim komitetima i grohotom se smeje svima nama koji fudbal volimo i koji strahujemo za njegovu budućnost.

Baš kao što je on bio samo suroviji i efikasniji nastavljač politike Žoaa Avelanža - Brazilac je prvi koketirao s velikim kompanijama i doveo u fudbal i Mekdonalds i Soni; Blater će to podići na mnogo viši nivo - tako će i njegov naslednik biti izabran u Blaterovom mračnom umu. Biće to njegovo dete, začeto još u Jugoslaviji 1970. i rođeno u perverznom braku bolesne ambicije, nenadmašnog preduzetničkog duha i gaženja ljudi kao da su bezvredni crvi.