Антибиотик губи дејство

Ово је недеља рационалне употребе антибиотика. Прописи налажу: без рецепта, нема антибиотика. Та одлука довела је до мање потрошње тих лекова у Србији. Међутим, и даље је изнад европског просека. Неумерена употреба антибиотика доводи до резистентности, а туберкулоза у свету поново односи животе.

Свијет 21.11.2014 | 12:00

Од када је 1928. године Александар Флеминг открио први антибиотик – пеницилин, променила су се научна схватања о његовој делотворности, али - нажалост, не и наше навике и очекивања.

Спасени су милиони живота и мислило се да су инфективна обољења изгубила битку за сва времена. Тако је било некада, али не и сада.

"Због њихове нерационалне употребе за будуће генерације можда нећемо имати те лекове, које су показали такво дејство против инфективних обољења", упозорава професорка Весела Радоњић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

Инфектолог Дарко Ножић са ВМА истиче да антибиотици више нису делотворни против туберкулозе као некада. "Туберкулоза је која је била до пре деценију - две потпуно излечива. Сада се јављају бакцили туберкулозе који су резистентни на класичне туберкулостатике и људи у свету поново почињу да умиру од туберкулозе", рекао је Ножић.

У Србији, сваког дана током прошле године 27 становника од њих хиљаду користило је неки лек из групе антибиотика, а то је више од четири милиона кутија.

Ножић истиче да је кривица и на лекарима и на пацијентима, јер их лекари дају нерационално, а пацијенти су их до скора куповали на своју руку.

"Ево сад у овом периоду 90 одсто инфекције су вирусне на које антибиотици уопште не реагују", каже Ножић.

Када се посматра однос према антибиотицима, већина родитеља може да се подели у две групе: Прва која их користи код готово сваке прехладе, а друга која одбија да их даје детету. И за једну и за другу одлуку, родитељи морају да преузму одговорност.

"Врло често се ствари искомпликују не можда одмах, за 5-10 дана од употребе антибиотика, али касније наруши се цревна флора и то су деца која касније имају проблеме у дигестивном тракту", каже педијатар Снежана Томић.

Грешке у терапији настају и када пацијенти не воде рачуна о прописаној дози лека и не пазе на време узимања терапије.

Ако ове драгоцене медикаменте не почнемо да употребљавамо према саветима лекара, у будућности бисмо могли да останемо без њих. На тржишту већ 25 година не постоји нови антибиотик. Зато знајте да се ови медикаменти користе у лечењу бактеријских инфекција, код вирусних немају ефекат.

Извор: РТС