Antibiotik gubi dejstvo

Ovo je nedelja racionalne upotrebe antibiotika. Propisi nalažu: bez recepta, nema antibiotika. Ta odluka dovela je do manje potrošnje tih lekova u Srbiji. Međutim, i dalje je iznad evropskog proseka. Neumerena upotreba antibiotika dovodi do rezistentnosti, a tuberkuloza u svetu ponovo odnosi živote.

Svijet 21.11.2014 | 12:00

Od kada je 1928. godine Aleksandar Fleming otkrio prvi antibiotik – penicilin, promenila su se naučna shvatanja o njegovoj delotvornosti, ali - nažalost, ne i naše navike i očekivanja.

Spaseni su milioni života i mislilo se da su infektivna oboljenja izgubila bitku za sva vremena. Tako je bilo nekada, ali ne i sada.

"Zbog njihove neracionalne upotrebe za buduće generacije možda nećemo imati te lekove, koje su pokazali takvo dejstvo protiv infektivnih oboljenja", upozorava profesorka Vesela Radonjić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Infektolog Darko Nožić sa VMA ističe da antibiotici više nisu delotvorni protiv tuberkuloze kao nekada. "Tuberkuloza je koja je bila do pre deceniju - dve potpuno izlečiva. Sada se javljaju bakcili tuberkuloze koji su rezistentni na klasične tuberkulostatike i ljudi u svetu ponovo počinju da umiru od tuberkuloze", rekao je Nožić.

U Srbiji, svakog dana tokom prošle godine 27 stanovnika od njih hiljadu koristilo je neki lek iz grupe antibiotika, a to je više od četiri miliona kutija.

Nožić ističe da je krivica i na lekarima i na pacijentima, jer ih lekari daju neracionalno, a pacijenti su ih do skora kupovali na svoju ruku.

"Evo sad u ovom periodu 90 odsto infekcije su virusne na koje antibiotici uopšte ne reaguju", kaže Nožić.

Kada se posmatra odnos prema antibioticima, većina roditelja može da se podeli u dve grupe: Prva koja ih koristi kod gotovo svake prehlade, a druga koja odbija da ih daje detetu. I za jednu i za drugu odluku, roditelji moraju da preuzmu odgovornost.

"Vrlo često se stvari iskomplikuju ne možda odmah, za 5-10 dana od upotrebe antibiotika, ali kasnije naruši se crevna flora i to su deca koja kasnije imaju probleme u digestivnom traktu", kaže pedijatar Snežana Tomić.

Greške u terapiji nastaju i kada pacijenti ne vode računa o propisanoj dozi leka i ne paze na vreme uzimanja terapije.

Ako ove dragocene medikamente ne počnemo da upotrebljavamo prema savetima lekara, u budućnosti bismo mogli da ostanemo bez njih. Na tržištu već 25 godina ne postoji novi antibiotik. Zato znajte da se ovi medikamenti koriste u lečenju bakterijskih infekcija, kod virusnih nemaju efekat.

Izvor: RTS