Дејтон - добар оквир за функционисање БиХ

Данас се навршава 19 година од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни
споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно - правни поредак.

21. новембра 1995. године, послије тронедјељинх преговора, тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, РБиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман потписали су Дејтонски мировни споразум.

Документ је парафиран у присуству ондашњег државног секретара САД Ворена Кристофера и главних америчких посредника Ричарда Холбрука и генерала Веслија Кларка. У међвремену, оригинанил документ је изгубљен, а политичари у Републици Српској и БиХ и даље расправљају о његовој ревизији.

"Споразум је значајно девастиран од стране високог представника који је политичким уцјенама и политичким прогоном раније гарнитуре власти у Републици Српској натјерао да учине уступке које сигурно не би учинили да смо имали аутентичан израз политичке воље. Да нисмо прије неколико година заузели јасан курс одбране "Дејтона" и позиције Републике Српске како је написано у споразуму и зауставили пренос било каквих надлежности Република Српска би данас била празна љуштура у којој не би било ништа", изјавио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ увјерен је да ће Дејтонски споразум трајати још годинама.

"Мислим да је свако угрожавање Дејтонског споразума непотребно и да отвара велике ризике. Мислим да Република Српска нема разлога да угрожава својим потезима функционисање "Дејтона" и зато мислим да Република Српска уопште не треба да се уплиће у причу о трећем ентитету", рекао је Иванић.

Лидер Српске демократске странке Младен Босић каже да је Дејтонски споразум најбоље рјешење за сва три народа.

"Споразум одолијева зубу времена упркос покушајима да се промјени имамо и данас странке које покушавају да реструктуишу Дејтонски споразум, чак и на територијалној основи. Помињу се три ентитета у вези рјешавања статуса хрватског народа. У Пруду се се помињала 4 ентитета. Мислим да је сва прича о промјени Дејтонског споразума отварање пандорине кутије и уколико би до тога дошло, било би неизвјесна будућност живота на овим просторима", каже Босић.

Српски члан Предсједништва БиХ каже да то што се у ФбиХ не обиљежава овај дан не представља суштински проблем.

Србија је гарант Дејтонског мировног споразума и његове измјене су немогуће без сагласности сва три народа, подсјетио је Ивица Дачић, министар спољних послова Србије, те рекао да Дејтон није препрека БиХ на европском путу.

"Недостатак политичке воље је препрека на путу будућности БиХ, а не слабости Устава. Нема ревизије без сагласности оних који су га потписали", истиче Дачић.

Политичари из Србије истичу да је то договор који је зауставио рат и да очекују убрзаније кретање БиХ ка ЕУ.

"Наравно ми имамо специјалне паралелне везе са Републиком Српском, поштујемо територијални интегритет БиХ и вољели бисмо стабилност те земље у будућности, јер би то доприњело стабилности у Србији и у цијелом региону", рекао је Александар Вучић, предсједник Владе Србије.

"Ми жели све најбоље БиХ и прије свега желимо добре везе са српским народом који живи у Републици Српској и БиХ", нагласио је Дачић.

Дејтонски споразум је званично је потписан у Јелисејској палати у Паризу 14. децемба 1995, чиме је БиХ подељена на два ентитерта - Републику Српску и Федерацији БиХ. Међутим, дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар републички је празник и нерадни дан само у Републици
Српској.

БН ТВ