Мађарска и даље за Јужни ток

Мађарска и даље подржава пројекат гасовода Јужни ток, упркос све јачим притисцима Стејт департмента и ЕУ да треба смањити зависност Европе од увоза руског гаса.

Свијет 18.11.2014 | 11:45

Изградња Јужног тока је од изузетног значаја за Мађарску, јер тој земљи требају додатни извори снабдевања гасом, а такође и подршка ЕУ у побољшању инфраструктуре за транспорт тог енергента, изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сиатро.

Мађарска ће увек бити одана одлукама које Европа заједнички донесе, рекао је он и уједно замолио за разумевање питања енергетске сигурности Средње Европе, која је тренутно у незавидном положају.

Званичник Стејт департмента за енерегетску безбедност Амос Хохстин запитао је јуче да ли би Јужним током била гарантована разносликост снабдевача јер би се, како истакао, њиме преносио гас истог снабдевача и запитао и да ли су будуће генерације спремне да буду зависне од једног истог испоручиоца гаса.

Мађарској, једноставно, треба још један гасовод који ће заобићи Украјину, истичу мађарски званичници, а Мађарски парламент је као додатан знак подршке Јужном току, недавно усвојио и нови гасни закон, односно амандман, који подржава изградњу гасовода Јужни ток.

Усвајањем тог амандмана, како се могло чути у неформалном разговору са новинарима о Јужном току у Будимпешти, коначно се упалило „зелено светло“ за изградњу тог гасовода, упркос политикама ЕУ.

Мађарски посланици, са 131 гласом за и 35 против, усвојили су амандман који ће омогућити изградњу гасовода и оним компанијама које немају неопходне дозволе.

Те фирме, по новом закону, треба само да добију одобрење Мађарске агенције за енергетику (Хунгариан Енергy Оффице) и могу да учествују у градњи гасовода Јужни ток.

Европска комисија затражила је од Мађарске да разјасни детаље недавно усвојеног закона, а у мађарској влади наводе да он није у супротности са одредбама и директивама ЕУ.

План је да Јужни ток, као и Северни ток, обезбеди сигурну испоруку гаса европским потрошачима.
Јужни ток није само руски, већ европски пројекат, јер 50 одсто капитала у Јужни ток улаже руски Гаспром, а преосталих 50 одсто компаније из Немачке, Италије и Француске.

Резерве нафте у свету се полако смањују и зато потребе за гасом све више расту, јер је то и даље најчистији и, према многим анализама, економски најповољнији енергент.

Деоницу тог гасовода кроз Мађарску треба да гради предузеће „Соутх Стреам Хунгарy“, које је заједничко предузеће руског Гаспрома и Мађарске развојне банке (Хунгариан Девелопмент Банк) МФБ, основано 2012. године, у којој обе стране учествују са по 50 одсто власништва.

Премијер Мађарске Виктор Орбан, који је међу најгласнијим када је реч о подршци Јужном току, у априлу 2014. године добио је још један четворогодишњи мандат и на месту премијера биће до априла 2018. године.

Процењено је да ће вредност гасовода Јужни ток, чија је укупна дужина 2.446 км, износити око 16 милијарди евра.
Изградња гасовода Јужни ток званично је почела на руској обали Црног мора крајем 2012. године, потом су почели радови на деоницама у Бугарској и Србији, али су радови у Бугарској под притисцима ЕУ обустављени у јуну ове године.

Србија је, како су раније истакли руководиоци тог пројекта, спремна да гради сопствену деоницу, али смо приморани да чекамо док се не реше проблеми са Бугарском и питања између Русије и Брисела, односно Евроспке комисије, која захтева да се на тај гасовод примени Трећи енергетски пакет ЕУ. Он предвиђа да не може у потпуности да буде исти власник гасовода и гаса који њиме тече, што није у интересу руског Гаспрома.

Извор: ТАЊУГ