Клинтонови списи крију много тајни

Предсједничка библиотека бившег америчког предсједника Била Клинтона завршила је с објављивањем докумената из предсједничке архиве, који су протеклих мјесеци изазвали велику пажњу у нашем региону.

Свијет 17.11.2014 | 11:45

Како нам је ексклузивно појаснио Бевин Малони, архивиста у библиотеци, документи, чије објављивање је почело 28. фебруара ове године, а завршено прошлог мјесеца, садрже предсједничке указе који носе ознаку П2 и повјерљиву преписку са својим сарадницима са ознаком П5.

"П2/П5 документи су били означени тајним. Законске одредбе налажу да те врсте докумената буду тајне 12 година након престанка рада администрације. Ови документи су постали доступни јавности током године. Бибилотека је завршила с објављивањем тих докумената. Више нема П2/П5 докумената који нису објављени", појаснио је Малони.

ДОСТУПНИ НА САЈТУ: Он је истакао да ће библиотека и даље процесуирати документе према запримљеним захтјевима у складу са Законом о слободи приступа информацијама, који ће, након објављивања, бити доступни на сајту библиотеке.

Обрад Кесић, познавалац америчке политике и шеф Представништва РС у Вашингтону, мишљења је да досад објављени документи нису дали комплетну слику о администрацији предсједника Клинтона те да је много докумената и даље остало под велом тајне.

"Ја сам још прије осам година послао захтев да се објаве разговори које сам имао с председником Клинтоном и још то није учињено. То значи да је остало још доста докумената које би требало објавити", рекао је Кесић.

Додао је да би посебно занимљиво било добити информације о везама америчке администрације с Ал Каидом из периода прије напада на САД, као и детаље у вези с наоружавањем Бошњака и Хрвата током рата у БиХ.

Подсјетио је, такође, да је дио докумената нестао и да је Клинтонов бивши савјетник за националну безбједност Сенди Бергер осуђиван зато што је неовлаштено износио повјерљиве документе.

ТЕКСТОВИ: Захваљујући чињеници да су ови документи постали доступни јавности, "Независне" су током године објавиле шест текстова с најзанимљивијим детаљима који се тичу БиХ, нашег региона, али и осталих важних догађаја.

Тако смо, на примјер, сазнали да је Клинтон имао политичку амбицију да југоисточна Европа, Русија и остале земље настале распадом Совјетског Савеза постану дио НАТО-а. Објављене су забиљешке Клинтона и његових сарадника приликом прве посјете Москви након избора Владимира Путина за предсједника 2000. године, у којима је као циљ постављена интеграција југоисточне Европе и Русије у трансатлантску заједницу.

Такође смо сазнали да је Фрањо Туђман, хрватски предсједник, од Питера Галбрајта, америчког амбасадора у Хрватској, у априлу 1994. године тражио сагласност да Хрватска буде транзитна тачка за испоруке иранског оружја у БиХ.

Галбрајт је Туђману дао прећутну сагласност, што је, како смо сазнали из докумената, касније изазвало доста прашине у америчком Конгресу када се сазнало да је Иран ове испоруке искористио како би учврстио своје везе с бошњачким руководством.

ИРАНСКА ГАРДА: У једном од докумената Клинтонова администрација је признала да су се регуларне јединице иранске републиканске гарде активно бориле у БиХ на страни тадашње владе БиХ, коју Срби нису признавали. Ти документи показују и да Клинтон није вјеровао Алији Изетбеговићу када га је покушао убиједити да су сви Иранци напустили БиХ након што је потписан Дејтонски споразум.

Из једног од докумената сазнали смо, такође, и да је Клинтону савјетовано да искористи формирање Хрватско-муслиманске федерације почетком 1994. године како би скренуо пажњу америчке јавности с афере "Wхитеwатер", у коју су га покушали увући републикански опоненти, који су се припремали за америчке предсједничке изборе двије године касније.

У документима је истакнуто да би Клинтон требало да Федерацији пошаље помоћ и на тај начин скине аферу "Wхитеwатер" с насловница. Два мјесеца касније Клинтонова администрација усвојила је документе о финансијској помоћи Федерацији и њеној обнови.