Спас од поплава био у документу из 1969.

Да је урађено бар нешто од онога што је предлагано студијом сачињеном пре више од 40 година, можда би биле избегнуте катастрофалне последице мајских поплава у Добоју, где је страдало 11 људи, а штета премашила 180 милиона марака!

Наиме, из добојских архива извађен је документ о мерама заштите од поплава, израђен још после претходне катастрофалне водене стихије која је задесила Добој 1965. Тада је Републички хидрометоролошки завод ондашње БиХ урадио Студију о метеоролошким, агрометеоролошким, хидролошким и сеизмолошким карактеристикама Добоја и Програм изградње објеката за заштиту од поплава на угроженим подручјима Добоја из 1969, који су ових дана поново угледали светло дана.

Упркос овом „открићу“, на недавној седници Штаба за ванредне ситуације града, уз присуство представника Завода за водопривреду РС представљен је „Мастер план реконструкције и доградње објеката за водозаштиту Добоја“.

Готово трагикомично је да су све предложене мере предвиђене и у документима из прошлог века, које су наложили комунисти, односно тадашње власти.

-Све док се не уреде и не регулишу многобројни потоци и бујичњаци који са северозападне стране угрожавају градско подручје, док се не изгради канализација са сливницима одговарајућег профила, град неће бити заштићен од поплава - стоји у архивским документима и наглашава да се томе мора посветити одговарајућа пажња ако се не жели доживети нова, још гора поплава од оне из 1965.

Изворно, Студија налаже да будући браниоци града подигну парапетни зид на делу насипа од ушћа Усоре у Босну до старог железничког моста. Висина зида пројектом је била предвићена на 73 центиметра, али се одустало од тога због безбедности саобраћаја и недостатка новца.

Нажалост, тадашње власти, као и оне од распада Југославије до сада ништа нису учиниле да се Студија реализује барем делимично.

ОДГОВОРНОСТ И КРИВИЧНА?

У Центру за хуману политику сматрају да би неке особе из власти, за оно што се догодило током мајских поплава, требало да сносе не само политичку, већ и кривичну одговорност.

- То децидно сматрамо, само што за разлику од председника РС, који је од надлежних тужилаштава затражио да утврде одговорност за жртве и штету од мајских поплава, Центар за хуману политику је у својој пријави назначио функције и особе која сматра кривим за несрећу која је претходила и за оно што се догодило средином маја током поплава - каже, за наш лист, председник ЦХП Момир Дејановић.

КОНВЕНЦИЈА

До рата је у Добоју била једна од пет водомерних станица у целој БиХ, установљена Дунавском конвенцијом 1921. Осим Југославије, документ су потписале Белгија, Француска, Енглеска, Грчка, Италија, Румунија и Чехословачка, јер је река Босна притока Дунава другог реда. Водостај је очитаван два пута дневно, а Добој је имао и водомерне станице на Усори, Станић ријеци и Карушама са једнодневним очитавањем. Све то више не постоји.