Spas od poplava bio u dokumentu iz 1969.

Da je urađeno bar nešto od onoga što je predlagano studijom sačinjenom pre više od 40 godina, možda bi bile izbegnute katastrofalne posledice majskih poplava u Doboju, gde je stradalo 11 ljudi, a šteta premašila 180 miliona maraka!

Naime, iz dobojskih arhiva izvađen je dokument o merama zaštite od poplava, izrađen još posle prethodne katastrofalne vodene stihije koja je zadesila Doboj 1965. Tada je Republički hidrometorološki zavod ondašnje BiH uradio Studiju o meteorološkim, agrometeorološkim, hidrološkim i seizmološkim karakteristikama Doboja i Program izgradnje objekata za zaštitu od poplava na ugroženim područjima Doboja iz 1969, koji su ovih dana ponovo ugledali svetlo dana.

Uprkos ovom „otkriću“, na nedavnoj sednici Štaba za vanredne situacije grada, uz prisustvo predstavnika Zavoda za vodoprivredu RS predstavljen je „Master plan rekonstrukcije i dogradnje objekata za vodozaštitu Doboja“.

Gotovo tragikomično je da su sve predložene mere predviđene i u dokumentima iz prošlog veka, koje su naložili komunisti, odnosno tadašnje vlasti.

-Sve dok se ne urede i ne regulišu mnogobrojni potoci i bujičnjaci koji sa severozapadne strane ugrožavaju gradsko područje, dok se ne izgradi kanalizacija sa slivnicima odgovarajućeg profila, grad neće biti zaštićen od poplava - stoji u arhivskim dokumentima i naglašava da se tome mora posvetiti odgovarajuća pažnja ako se ne želi doživeti nova, još gora poplava od one iz 1965.

Izvorno, Studija nalaže da budući branioci grada podignu parapetni zid na delu nasipa od ušća Usore u Bosnu do starog železničkog mosta. Visina zida projektom je bila predvićena na 73 centimetra, ali se odustalo od toga zbog bezbednosti saobraćaja i nedostatka novca.

Nažalost, tadašnje vlasti, kao i one od raspada Jugoslavije do sada ništa nisu učinile da se Studija realizuje barem delimično.

ODGOVORNOST I KRIVIČNA?

U Centru za humanu politiku smatraju da bi neke osobe iz vlasti, za ono što se dogodilo tokom majskih poplava, trebalo da snose ne samo političku, već i krivičnu odgovornost.

- To decidno smatramo, samo što za razliku od predsednika RS, koji je od nadležnih tužilaštava zatražio da utvrde odgovornost za žrtve i štetu od majskih poplava, Centar za humanu politiku je u svojoj prijavi naznačio funkcije i osobe koja smatra krivim za nesreću koja je prethodila i za ono što se dogodilo sredinom maja tokom poplava - kaže, za naš list, predsednik CHP Momir Dejanović.

KONVENCIJA

Do rata je u Doboju bila jedna od pet vodomernih stanica u celoj BiH, ustanovljena Dunavskom konvencijom 1921. Osim Jugoslavije, dokument su potpisale Belgija, Francuska, Engleska, Grčka, Italija, Rumunija i Čehoslovačka, jer je reka Bosna pritoka Dunava drugog reda. Vodostaj je očitavan dva puta dnevno, a Doboj je imao i vodomerne stanice na Usori, Stanić rijeci i Karušama sa jednodnevnim očitavanjem. Sve to više ne postoji.