Дик А.: Човјек који се није мијешао у свој посао!

Подвалио је Србима све што је желео, упропастио ствар колико је могао, а ваљда ће га макар мало бити срамота када се врати у домовину.

Фудбал 15.11.2014 | 21:30

Долазак Дика Адвоката на кормило Србије је био контроверзан сам по себи. Како рече Томислав Караџић, ФСС је Адвоката изабрао не препоруку људи из УЕФА. Ваљда јединствен случај да селектора бирају људи из УЕФА.

Времешени Холанђанин је већ испланирао како да проведе пензионерске дане после не баш славног завршетка каријере у АЗ Алкмару када је једног дана зазвонио телефон и са друге стране жице се зачуо баршунасти глас враголана српског фудбала Томислава Караџића.

Зашто да не, помислио је Дик. Србија има перспективну генерацију, Платини је омогућио да не ЕП игра свака иоле нормална репрезентација, а ни 240.000 евра годишње није за бацити. Било је мало фрка да наговори фамилију за пар слободних дана, али изгледа да му жена и није баш толико строга.

Дик Адвокат је дошао у Србију као једно од већих тренерских имена. Али, попут Хавијера Клементеа не би дошао у Србију да није био већ потрошен. У Холандији га убрајају у свето тренерско тројство са Ван Галом и Хидинком, иако Дик Адвокат никада није имао резултате којима ће примирисати двојици великана тренерског заната. Ко зна? Можда га је Толе помешао са Хидинком или Ван Галом?

Успехе је бележио у ПСВ Ајндховену, Глазгов Ренџерсима и Зениту. Али, када се мало боље зачепрка по његовој биографији, бројке су неумољиве. Освојити једну титулу са ПСВ Ајндховеном у четири године и није баш неко чудо. Две титуле за четири године са тада моћним Глазгов Ренџерсима у лиги која има два озбиљна клуба и нису баш резултат за дивљење. Заправо, Куп УЕФА са скупоценим Зенитом је врхунац Дикове каријере.

Није био гадљив на било коју валуту, па је са задовољством радио у Русији, Јужној Кореји, Уједињеним Арапским Емиратима... И онда су га Караџићеви и Лаковићеви „пријатељи“ из УЕФА наводно препоручили да усреће Србију. Много им је било стало да помогну фудбалској Србији.

Адвокат је врло брзо увидео да Србима може да прода све што пожели. Уговор вредан 480.000 евра сам по себи није толики баук, али масне премије у случају пласмана на ЕП су нешто сасвим друго. Надао се Холанђанин да ће без много муке и труда, репрезентација сама од себе оверити визу за Француску и да ће он то дебело наплатити. Све што је тражио, добио је. Продао је Србима фору да не даје интервјуе, док је истовремено досађујући се у Холандији трабуњао о порушеним зградама у Београду. Издејствовао је и да у ту порушену земљу од стране његових земљака мора да долази само силом прилика. На неколико дана. Није му падало на памет да евентуално погледа вечити дерби. Слагао је и да нико није ишао у Арнем због Марка Вејиновића, иако је његов помоћник Петровић то јавно признао.

Дебитовао је против Француске и само је резултат тада покрпио нешто што се из авиона видело - да Србија има лошу игру. За разлику од осталих селектора који када се прихвате посла покушавају нешто да промене и дају неки свој печат, Адвокат се није много мешао у свој посао. Ослонио се на тим који је затекао, иако би се свако нормалан запитао: Зашто тај тим није био успешан у претходним квалификацијама?

Када је почео да се меша у свој посао, почео је и да прави грешке. Било му је мука да потегне 220 километара до Дортмунда и поразговара са Невеном Суботићем. Уместо тога, времешни Холанђанин је комуницирао имејловима и СМС порукама. Манири? Није га много интересовало зашто је тај мирни момак побегао из репрезентације и шта то дођавола смрди у нашој свлачионици.

Колико год да Љајића прати имиџ скандал дечка, Адвоката није занимало да можда направи херојско дело и врати тог контроверзног дечка на прави пут. Јер ова лимитирана екипа Србије која против Данске није знала где је лопта буквално вапи за луцидним играчем какав је Љајић.

Други случај када се Адокват мешао у свој посао, био је када је шокирао јавност враћањем Данка Лазовића у репрезентацију. У модерном репрезентативном фудбалу није смртни грех ослонити се на ветерана у доброј форми. Али је грех када се то ради на уштрб Александра Митровића. Једног од најперспективнијих српских фудбалера. „Деветке“ коју смо дуго чекали. Момка који је импресионирао и Муриња на Маракани против Хрватске.

Да и не говоримо о играчима коју су у доброј форми и које би неки слектор који се меша у свој посао макар размотрио. Миливојевић, Радоја, Нинков, Шкулетић, Радовић су само неки од играча чија форма се макар морала проверити. Против Француске можда? И зашто је забога Дик прихватио да игра пријатељску против Грчке, када на списак није ставио ниједног играча који куца на врата националнг тима? Ваљда такве утакмице служе да би се на делу видели неки за које није било места у такмичарским мечевима. Адвокатова логика је вероватно била да је то меч за проверу Митровића, Марковића или Настасића. Играча који су пројектовани да носе игру репрезентације.

Иако није волео да се меша у свој посао, Адвокат је ипак морао да објави списак од 23 играча и да касније њих 11 пошаље на терен. Од тога није могао да побегне. Већ после две и по утакмице, Адвокат је зацементирао стартних 11. Небитно ко му је био ривал, два задња везна су била свето писмо за Адвоката. Иако Немања Матић без ичије помоћи обавља тај рударски посао у Челсију перфектно, Адвокат је из неког разлога самтрао да је Немања Гудељ неопходан секудант имењаку Матићу. О изменама када је офанзивне играче попут Марковића и Ђуричића мењао Кузмановићем, излишно је трошити речи. Имао је и логику да позове пет десних бекова, а „једног и по“ левог. Водио се и идејом да је резервни штопер Фрајбурга свакако боље решење од резерве Манчестер Ситија. За Настасића синоћ није било места ни на клупи! Све су то идеје које су Адвоката одвеле на пут пропасти...

Занимљива је и сарадња Холанђанина са претходним селектором који нам је сервирао неуспех. Не само да је Адвокат практично ископриао Михајловићев тим, већ се са њим детаљно консултовао и око меча са Данском. Јер, да још једном поновимо: Дик не воли да се много меша у свој посао. Епилог смо видели синоћ, када је тај пројекат Холанђанина добио лекцију из холандске школе фудбала.

Ваљда ће га бити макар мало срамота када се врати у домовину? Мали Генерал је у Србији за кратко време изгубио све битке и на крају морао да принесе пиштољ на слепоочницу.