Dik A.: Čovjek koji se nije miješao u svoj posao!

Podvalio je Srbima sve što je želeo, upropastio stvar koliko je mogao, a valjda će ga makar malo biti sramota kada se vrati u domovinu.

Fudbal 15.11.2014 | 21:30

Dolazak Dika Advokata na kormilo Srbije je bio kontroverzan sam po sebi. Kako reče Tomislav Karadžić, FSS je Advokata izabrao ne preporuku ljudi iz UEFA. Valjda jedinstven slučaj da selektora biraju ljudi iz UEFA.

Vremešeni Holanđanin je već isplanirao kako da provede penzionerske dane posle ne baš slavnog završetka karijere u AZ Alkmaru kada je jednog dana zazvonio telefon i sa druge strane žice se začuo baršunasti glas vragolana srpskog fudbala Tomislava Karadžića.

Zašto da ne, pomislio je Dik. Srbija ima perspektivnu generaciju, Platini je omogućio da ne EP igra svaka iole normalna reprezentacija, a ni 240.000 evra godišnje nije za baciti. Bilo je malo frka da nagovori familiju za par slobodnih dana, ali izgleda da mu žena i nije baš toliko stroga.

Dik Advokat je došao u Srbiju kao jedno od većih trenerskih imena. Ali, poput Havijera Klementea ne bi došao u Srbiju da nije bio već potrošen. U Holandiji ga ubrajaju u sveto trenersko trojstvo sa Van Galom i Hidinkom, iako Dik Advokat nikada nije imao rezultate kojima će primirisati dvojici velikana trenerskog zanata. Ko zna? Možda ga je Tole pomešao sa Hidinkom ili Van Galom?

Uspehe je beležio u PSV Ajndhovenu, Glazgov Rendžersima i Zenitu. Ali, kada se malo bolje začeprka po njegovoj biografiji, brojke su neumoljive. Osvojiti jednu titulu sa PSV Ajndhovenom u četiri godine i nije baš neko čudo. Dve titule za četiri godine sa tada moćnim Glazgov Rendžersima u ligi koja ima dva ozbiljna kluba i nisu baš rezultat za divljenje. Zapravo, Kup UEFA sa skupocenim Zenitom je vrhunac Dikove karijere.

Nije bio gadljiv na bilo koju valutu, pa je sa zadovoljstvom radio u Rusiji, Južnoj Koreji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima... I onda su ga Karadžićevi i Lakovićevi „prijatelji“ iz UEFA navodno preporučili da usreće Srbiju. Mnogo im je bilo stalo da pomognu fudbalskoj Srbiji.

Advokat je vrlo brzo uvideo da Srbima može da proda sve što poželi. Ugovor vredan 480.000 evra sam po sebi nije toliki bauk, ali masne premije u slučaju plasmana na EP su nešto sasvim drugo. Nadao se Holanđanin da će bez mnogo muke i truda, reprezentacija sama od sebe overiti vizu za Francusku i da će on to debelo naplatiti. Sve što je tražio, dobio je. Prodao je Srbima foru da ne daje intervjue, dok je istovremeno dosađujući se u Holandiji trabunjao o porušenim zgradama u Beogradu. Izdejstvovao je i da u tu porušenu zemlju od strane njegovih zemljaka mora da dolazi samo silom prilika. Na nekoliko dana. Nije mu padalo na pamet da eventualno pogleda večiti derbi. Slagao je i da niko nije išao u Arnem zbog Marka Vejinovića, iako je njegov pomoćnik Petrović to javno priznao.

Debitovao je protiv Francuske i samo je rezultat tada pokrpio nešto što se iz aviona videlo - da Srbija ima lošu igru. Za razliku od ostalih selektora koji kada se prihvate posla pokušavaju nešto da promene i daju neki svoj pečat, Advokat se nije mnogo mešao u svoj posao. Oslonio se na tim koji je zatekao, iako bi se svako normalan zapitao: Zašto taj tim nije bio uspešan u prethodnim kvalifikacijama?

Kada je počeo da se meša u svoj posao, počeo je i da pravi greške. Bilo mu je muka da potegne 220 kilometara do Dortmunda i porazgovara sa Nevenom Subotićem. Umesto toga, vremešni Holanđanin je komunicirao imejlovima i SMS porukama. Maniri? Nije ga mnogo interesovalo zašto je taj mirni momak pobegao iz reprezentacije i šta to dođavola smrdi u našoj svlačionici.

Koliko god da Ljajića prati imidž skandal dečka, Advokata nije zanimalo da možda napravi herojsko delo i vrati tog kontroverznog dečka na pravi put. Jer ova limitirana ekipa Srbije koja protiv Danske nije znala gde je lopta bukvalno vapi za lucidnim igračem kakav je Ljajić.

Drugi slučaj kada se Adokvat mešao u svoj posao, bio je kada je šokirao javnost vraćanjem Danka Lazovića u reprezentaciju. U modernom reprezentativnom fudbalu nije smrtni greh osloniti se na veterana u dobroj formi. Ali je greh kada se to radi na uštrb Aleksandra Mitrovića. Jednog od najperspektivnijih srpskih fudbalera. „Devetke“ koju smo dugo čekali. Momka koji je impresionirao i Murinja na Marakani protiv Hrvatske.

Da i ne govorimo o igračima koju su u dobroj formi i koje bi neki slektor koji se meša u svoj posao makar razmotrio. Milivojević, Radoja, Ninkov, Škuletić, Radović su samo neki od igrača čija forma se makar morala proveriti. Protiv Francuske možda? I zašto je zaboga Dik prihvatio da igra prijateljsku protiv Grčke, kada na spisak nije stavio nijednog igrača koji kuca na vrata nacionalng tima? Valjda takve utakmice služe da bi se na delu videli neki za koje nije bilo mesta u takmičarskim mečevima. Advokatova logika je verovatno bila da je to meč za proveru Mitrovića, Markovića ili Nastasića. Igrača koji su projektovani da nose igru reprezentacije.

Iako nije voleo da se meša u svoj posao, Advokat je ipak morao da objavi spisak od 23 igrača i da kasnije njih 11 pošalje na teren. Od toga nije mogao da pobegne. Već posle dve i po utakmice, Advokat je zacementirao startnih 11. Nebitno ko mu je bio rival, dva zadnja vezna su bila sveto pismo za Advokata. Iako Nemanja Matić bez ičije pomoći obavlja taj rudarski posao u Čelsiju perfektno, Advokat je iz nekog razloga samtrao da je Nemanja Gudelj neophodan sekudant imenjaku Matiću. O izmenama kada je ofanzivne igrače poput Markovića i Đuričića menjao Kuzmanovićem, izlišno je trošiti reči. Imao je i logiku da pozove pet desnih bekova, a „jednog i po“ levog. Vodio se i idejom da je rezervni štoper Frajburga svakako bolje rešenje od rezerve Mančester Sitija. Za Nastasića sinoć nije bilo mesta ni na klupi! Sve su to ideje koje su Advokata odvele na put propasti...

Zanimljiva je i saradnja Holanđanina sa prethodnim selektorom koji nam je servirao neuspeh. Ne samo da je Advokat praktično iskopriao Mihajlovićev tim, već se sa njim detaljno konsultovao i oko meča sa Danskom. Jer, da još jednom ponovimo: Dik ne voli da se mnogo meša u svoj posao. Epilog smo videli sinoć, kada je taj projekat Holanđanina dobio lekciju iz holandske škole fudbala.

Valjda će ga biti makar malo sramota kada se vrati u domovinu? Mali General je u Srbiji za kratko vreme izgubio sve bitke i na kraju morao da prinese pištolj na slepoočnicu.