Моћне фотографије овјековјечиле живот Афроамериканаца
Прије двије године откривена је до тада непозната колекција фотографија Афроамериканца по имену Гордон Паркс, који је педесетих година прошлог века забиљежио живот црнаца у Алабами, њихово угњетавање и борбу за људска права.
Свијет 15.11.2014 | 10:40
Сладолед за "обојене"
Парксова колекција фотографија носи назив: "Ограничења: Јавно и скривено", и биће свечано представљена на изложби Музеја високе уметности у Атланти, почевши од сутра.
"Ограничења" прате живот три афроамеричке породице, које су живеле у Мобилу у Алабами, одрастање њихове деце и свакодневницу испуњену одбацивањем због боје коже.
Неки су се ипак заједно играли
Фотографије су настале 1956. године, у доба највеће расне сегрегације у САД, а окривене су 2012. године, шест година након што је Гордон Паркс (93) преминуо од рака.
У биоскоп су могли да уђу само на посебан улаз, никако са белцима
Паркс је иначе био први црнац фотограф који је радио за "Лајф" магазин, а радио је и за чувени "Вог."
Он је пратио живот три породице: Торнтон, Коузи и Танер, у сваком аспекту, од одгајања деце, одласка у школу и цркву, до посла којим су се бавили.
Продавница резервисана за "обојене"
Снимио је 70 дирљивих фотографија, од којих је "Лајф" објавио само 20, док је преосталих 50 пронађено тек пре две године.
Гордон Паркс се касније посветио фотографисању Малколма Икса, барбаре Стрејсенд, Мухамеда Алија, а фотографије су такође објављене у магазину "Лајф."
Кроз ограду посматрају игралиште резервисано за белу децу
Опробао се и у режирању филмова, а мало људи зна да је управо он радио познати класик из 1971. године, филм о црном детективу Шафту, којег је касније, у римејку прославио холивудски великан Семјуел Л. Џексон.
Господин и госпођа Торнтон
Режирао је и филм "Дрво живота", које представља аутобиографску причу о његовом детињству двадесетих година прошлог века, и одрастању младог црнца у типично белачко, расистичкој средини у Канзасу.
Седело се у одвојеним редовима
До краја живота бавио се писањем, и један је од оснивача данас чувеног часописа "Есенс."
Извор: Блиц
Коментари / 0
Оставите коментар