Ко год нас је клео, није дангубио

Ех, онако у пролазу промичу вести да је “Туш” ојадио добављаче за неких 20 милиона, односно оТуширао их начисто, па се враћам на оно што сам “у свом капацитету” (је ли се тако новополитички каже?) пре кампање молила и писала неколицини политичких партија да обавезно, а пре него поделе фотеље, на свим нивоима, уз јавно предочавање затеченог, прво усвоје две ствари: Закон о уређењу рокова плаћања и Закон о фискалној дисциплини, а овај други не у оном унакаженом облику који је усвајала НСРС недавно. Мало би било теже оволики дуг оставити, а није нам први пут то искуство са неким словеначким фирмама.

Република Српска 07.11.2014 | 07:14

Него, шта је за нас 20 милиона, односно за ову мученицу привредицу?! А сад замишљам како ли ће тек повериоци измирити своје обавезе и где ће се завршити то дужничко, самоубилачко уже.

Важно је да се ми бавимо ко ће с ким или, како сад понављају као папагаји, је ли програмска или математичка коалиција. Као, до сада смо гледали програмске у божју матер! И у политичкој математици имамо посебне рачунске операције (Влада БиХ марта 2011, на пример), а некамоли у тим назови програмима или платформама.

О каквим ли то програмима причамо кад смо се тако уназадили и побили све теорије да горе не може бити него што је било оних година иза рата?! Ваљда нас зато и смештају у Југоисток Европе: знамо да су развијенији Север и Запад, а тужнији Југ и Исток. Е, ми смо настали укрштањем две несреће.

Друга је ствар што смо се заваравали да неће да нам пишу Балкан, као буди ружна сећања, већ да нам нешто отмено у одредницу ставе.

Кад ли ће се радити нешто озбиљно, то ни све приватне гатаре и видовњаци не знају. Док се склопи мозаик, па док се изврши примопредаја, па док нагоде куда ће и шта... Ето пролећа, у најбољем случају, а можда и неких, не дао Бог, поплава или уличног кијамета како би се о јаду властитом, по ко зна који пут, забавили и заборавили на све програме, дубоко уроњени у приватну математику изабраних и постављених.

Дај Боже да ме стварност демантује! Пристајем да се јавно угризем за језик.

Јер, ако буду ови које смо и до сада гледали, понашаће се као да су сада тек свежи и чили улетели на власт и као да су Марсовци за собом оставили дугове, а они о томе појма нису имали. Наравно, новост им је и да нема ни слободне столице у канцеларијама толико их се напримало пред изборе.

Да ли мислили озбиљно или настављали са старом праксом, ово изненађење, наравно, морају јавно да искажу, јер шта би друго?! Признали шта су до сада радили? Аха!

Ако дођу неки нови, што је мала вероватноћа да не буду у роштиљској комбинацији меса и од јуче и прекјуче, ваљаће их слуђене водати около док се не снађу. И ту је зебња! Да ли ће се снаћи или “снаћи”?

Ево, рецимо, премијерка је у кампањи наступала као да ће прсима на државне бајонете у одбрани Републике ако је изаберу, заборављајући да рес публица, од чега је настала реч република, значи општа, јавна ствар или добро. Е, сад не знам како би, онда, бранила ту исту државу на месту министра иностраних послова, како јој је ментор наменио? Односно, како ће СДА то прихватити?

А сви би на овој постизборној државној свадби да седну некако до Комшића, па и они који су га називали политичким недоношчетом (М. Додик, август 2013). Биће да је у само годину дана недоношче постало најпримамљивији младожења.

Но ваља преживети ову комбинаторику, како год је звали. Хајде кад преговарају странке, односно њихови представници, него могу ли се ослонити на силне официре за везу? Ја сам их се нагледала у прошлости и схватила да, осим имена и презимена, све остало ваља добро извагати. Нема ко сада не шири неку своју верзију предизборног дешавања и постизборних дилова. Мало ли је њих, већ приде и неки инострани самозвани курири.

Наш човек увек исти: махом не зна језик, а и кад зна, налепи се на све, јер странац је то, што би нас лагао?! Поготово ако долази из неке важне државе, ма ни не проверава се колико у ономе што прича уопште има званичног става државе из које долази. Оно, као, они једно званично говоре, а друго закулисано раде, па се махом верује, наравно, том закулисаном, а што иностране интерешџије са гуштом користе.

Ех, тако је годинама у свим облицима распредана теорија да је антисрпска кампања кројена и на тајним састанцима Трилатералне комисије. Ових дана то нико не помиње, не сећа се. Јер, састанак су одржали у Београду, а бивши упосленик ОХР-а, па онда лобиста Додиков, сада је на челу српског огранка исте и кога би другог позвао до свог мецену?! И сад више нигде оних написа о томе како је Трилатерала малтене и светска урота против мучених и правдољубивих (по дефаулту) Србаља.

Још нам је остало да сазовемо хоџе и свештенике да са нас скину уроке, сихире и клетве док траје ово погађање око функција, јер заиста све више верујем да ко нас је клео, није дангубио. Радио је и прековремено, и продуктивно, и у пуном програмском коалиционом капацитету.

Светлана Ценић