Ko god nas je kleo, nije dangubio

Eh, onako u prolazu promiču vesti da je “Tuš” ojadio dobavljače za nekih 20 miliona, odnosno oTuširao ih načisto, pa se vraćam na ono što sam “u svom kapacitetu” (je li se tako novopolitički kaže?) pre kampanje molila i pisala nekolicini političkih partija da obavezno, a pre nego podele fotelje, na svim nivoima, uz javno predočavanje zatečenog, prvo usvoje dve stvari: Zakon o uređenju rokova plaćanja i Zakon o fiskalnoj disciplini, a ovaj drugi ne u onom unakaženom obliku koji je usvajala NSRS nedavno. Malo bi bilo teže ovoliki dug ostaviti, a nije nam prvi put to iskustvo sa nekim slovenačkim firmama.

Republika Srpska 07.11.2014 | 07:14

Nego, šta je za nas 20 miliona, odnosno za ovu mučenicu privredicu?! A sad zamišljam kako li će tek poverioci izmiriti svoje obaveze i gde će se završiti to dužničko, samoubilačko uže.

Važno je da se mi bavimo ko će s kim ili, kako sad ponavljaju kao papagaji, je li programska ili matematička koalicija. Kao, do sada smo gledali programske u božju mater! I u političkoj matematici imamo posebne računske operacije (Vlada BiH marta 2011, na primer), a nekamoli u tim nazovi programima ili platformama.

O kakvim li to programima pričamo kad smo se tako unazadili i pobili sve teorije da gore ne može biti nego što je bilo onih godina iza rata?! Valjda nas zato i smeštaju u Jugoistok Evrope: znamo da su razvijeniji Sever i Zapad, a tužniji Jug i Istok. E, mi smo nastali ukrštanjem dve nesreće.

Druga je stvar što smo se zavaravali da neće da nam pišu Balkan, kao budi ružna sećanja, već da nam nešto otmeno u odrednicu stave.

Kad li će se raditi nešto ozbiljno, to ni sve privatne gatare i vidovnjaci ne znaju. Dok se sklopi mozaik, pa dok se izvrši primopredaja, pa dok nagode kuda će i šta... Eto proleća, u najboljem slučaju, a možda i nekih, ne dao Bog, poplava ili uličnog kijameta kako bi se o jadu vlastitom, po ko zna koji put, zabavili i zaboravili na sve programe, duboko uronjeni u privatnu matematiku izabranih i postavljenih.

Daj Bože da me stvarnost demantuje! Pristajem da se javno ugrizem za jezik.

Jer, ako budu ovi koje smo i do sada gledali, ponašaće se kao da su sada tek sveži i čili uleteli na vlast i kao da su Marsovci za sobom ostavili dugove, a oni o tome pojma nisu imali. Naravno, novost im je i da nema ni slobodne stolice u kancelarijama toliko ih se naprimalo pred izbore.

Da li mislili ozbiljno ili nastavljali sa starom praksom, ovo iznenađenje, naravno, moraju javno da iskažu, jer šta bi drugo?! Priznali šta su do sada radili? Aha!

Ako dođu neki novi, što je mala verovatnoća da ne budu u roštiljskoj kombinaciji mesa i od juče i prekjuče, valjaće ih sluđene vodati okolo dok se ne snađu. I tu je zebnja! Da li će se snaći ili “snaći”?

Evo, recimo, premijerka je u kampanji nastupala kao da će prsima na državne bajonete u odbrani Republike ako je izaberu, zaboravljajući da res publica, od čega je nastala reč republika, znači opšta, javna stvar ili dobro. E, sad ne znam kako bi, onda, branila tu istu državu na mestu ministra inostranih poslova, kako joj je mentor namenio? Odnosno, kako će SDA to prihvatiti?

A svi bi na ovoj postizbornoj državnoj svadbi da sednu nekako do Komšića, pa i oni koji su ga nazivali političkim nedonoščetom (M. Dodik, avgust 2013). Biće da je u samo godinu dana nedonošče postalo najprimamljiviji mladoženja.

No valja preživeti ovu kombinatoriku, kako god je zvali. Hajde kad pregovaraju stranke, odnosno njihovi predstavnici, nego mogu li se osloniti na silne oficire za vezu? Ja sam ih se nagledala u prošlosti i shvatila da, osim imena i prezimena, sve ostalo valja dobro izvagati. Nema ko sada ne širi neku svoju verziju predizbornog dešavanja i postizbornih dilova. Malo li je njih, već pride i neki inostrani samozvani kuriri.

Naš čovek uvek isti: mahom ne zna jezik, a i kad zna, nalepi se na sve, jer stranac je to, što bi nas lagao?! Pogotovo ako dolazi iz neke važne države, ma ni ne proverava se koliko u onome što priča uopšte ima zvaničnog stava države iz koje dolazi. Ono, kao, oni jedno zvanično govore, a drugo zakulisano rade, pa se mahom veruje, naravno, tom zakulisanom, a što inostrane interešdžije sa guštom koriste.

Eh, tako je godinama u svim oblicima raspredana teorija da je antisrpska kampanja krojena i na tajnim sastancima Trilateralne komisije. Ovih dana to niko ne pominje, ne seća se. Jer, sastanak su održali u Beogradu, a bivši uposlenik OHR-a, pa onda lobista Dodikov, sada je na čelu srpskog ogranka iste i koga bi drugog pozvao do svog mecenu?! I sad više nigde onih napisa o tome kako je Trilaterala maltene i svetska urota protiv mučenih i pravdoljubivih (po defaultu) Srbalja.

Još nam je ostalo da sazovemo hodže i sveštenike da sa nas skinu uroke, sihire i kletve dok traje ovo pogađanje oko funkcija, jer zaista sve više verujem da ko nas je kleo, nije dangubio. Radio je i prekovremeno, i produktivno, i u punom programskom koalicionom kapacitetu.

Svetlana Cenić