Гдје су "отишле" дониране милијарде?

У земљи у којој су организовани криминал и корупција свакодневна појава и сасвим нормално понашање најмање се говори о можда и највећој послијератној малверзацији с новцем.

Парламентарна скупштина БиХ четири пута је оформила истражну комисију за утврђивање трошења донаторских средстава, чији су чланови покушавали утврдити понајприје колико је новца дошло у БиХ и како је он утрошен.

Према ријечима неких од чланова комисије, у свом раду су се сусретали с бројним опструкцијама, нису успијевали доћи до потребних докумената, па још увијек нити једно од ранијих комисија није чак успјела утврдити колико је новца дошло у земљу, пише мостарски "Дневни-лист".

Ипак, сви се слажу како се ради о најмање 10 до највише 20 милијарди долара.

Једино што је комисија успјела утврдити јесте да је земља добила 3,8 милијарди евра у донацијама страних земаља и удружења, али је само 1,7 милијарди евра документовано. Међутим, и сам Сефер Халиловић, који је био на челу те комсије, категорички је тада казао како то представља само 30 посто укупне своте дониране БиХ од краја рата. Уз то, сматра да је пуно тог новца завршило у приватном сектору, или на рачунима политичких странака, те како због угледа БиХ, иностраних порезних обвезника и грађана БиХ, морамо открити гдје је отишао тај новац.

Мирко Околић, који је био члан раније комксије, такође је тврдио како је тешко рећи колико је донација ушло, односно у којем износу, у БиХ, али се може рећи приближно да се барата свотама од 10 до 20 милијарди долара. Надаље, предсједник прве комисије Тихомир Глигорић небројено пута је поновио како се ради о донацијама вриједним десетак милијарди долара те како никада у нашој земљи није било политичке воље да се истина истјера начистац када су у питању иностране донације.

На проблеме око крађе донаторских средстава упозоравали су разноразни функционери међународних институција у БиХ. Тако је некадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун говорио како је у БиХ покрадено више од седам милијарди марака.

Жак Клајн, амерички дипломата који је био посебни изасланик главног секретара УН-а за БиХ, још је 2009. године кристално јасно казао како је у БиХ послано 14 милијарди долара донација што је, рачунајући по глави становника, више него што су Њемачка и Јапан добили након Другог свјетског рата.

Сличним подацима баратају и невладине организације у БиХ, па је тако раније Жарко Папић, директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију (ИБХИ),  казао како је директна помоћ за обнову, укључујући хуманитарну помоћ, износила између 16 и 20 милијарди евра.

Према свему наведеном, чини се како је неспорно да је у БиХ ушло више од 10 милијарди долара вриједних донација, а оно што је отужно јест да се нити дан-данас не зна гдје је тај новац завршио.


Извор: Дневни лист