Висок проценат самоубистава у Српској

Није лако пронаћи одговор на питање зашто људи покушавају и извршавају самоубиства, кажу психолози.

Република Српска 01.11.2014 | 21:52

Разумјевање феномена самоубиства је веома комплексно, јер су фактори суицидалног ризика бројни: пол, године старости, брачни статус, религијска припадност, урбана средина, усамљеност, болест, као и неизвјесна и тешка економска ситуација.

Симптоматично је и то да је на подручју градова пострадалих у мајским и августовским поплавама све више самоубистава, а БиХ и Република Српска, генерално, имају високу стопу самоубистава.

Добој је у самом врху градова у БиХ по црној статистици. За девет мјесеци ове године евидентирана су 22 самоубиства, али је то, ипак, за 13 суицида мање у истом периоду прошле године.

Живот се вратио у потпљене градове, али је тежи него прије потопа. Многи грађани Добоја сматрају да, између осталог, биједа и неизвјесност тјерају људе у депресију, а нерјетко и да дигну руку на себе.

Самоубиство је врло компликована социо-патолошка појава за коју није лако пронаћи једноообразно објашњење, истиче психолог Сања Радетић-Ловрић. Сваком појединцу који покуша суицид треба приступити индивидуално и у обзир узети бројне факторе, каже Ловрићева.

Босна и Херцеговина је у саставу бивше Југославије имала ниску стопу самоубистава. У рату ’90-тих је агресија, умјесто према себи, испољавана према другима, па је стопа суицида такође била ниска, за разлику од стопе убистава. Ситуација се мијења у постратном-транзиционом периоду. Данас је статистика у БиХ и Републици Српској достигла критичну тачку и годишње износи преко 25 самоубистава на 100.000 људи.

БН ТВ