Звездино дијете пресудило Звезди и каже...

Звездино дете пресудило Звезди у осмини финала Купа Србије и подсетио како је клуб са Маракане радио са својим фудбалерима.

Фудбал 30.10.2014 | 10:00

Звезди је пресудило Звездино дете… Славко Перовић је голом за победу и четвртфинале Купа Србије избацио из даљег такмичења клуб у којем је поникао. У дресу Рада је понео епитет јунака утакмице.

Звезду сустижу репови прогона сопствене деце. Мењала су се руководства и тренери, а Звездина деца су прва плаћала цех. Перовић је био један од њих. Када је напуштао Маракану као вишак, рекао је да одлази из “филијале Фламенга” што је била алузија на скупоцене и сумњиве странце који су гутали стотине хиљада евра на Маракани. Док је било пара и комбинација за такве играче, Звезда их је гомилала. Када је славина пресушила, одједном се клуб окренуо својој деци и сав терет је пао на леђа 16-годишњег Луке Јовића.
“Као Звездином детету, није ми први пут да играм против тог клуба. Професионалац сам који улаже целог себе на терену и жели да допринесе успеху свог тима. Када изађемо на терен, сви се боримо за своје интересе и свој тим тако да ту нема места патетици. Лично сам задовољан како сам одиграо. Не толико због гола, колико због партије у пољу. Гол је био лепа награда. Могли смо и раније да затворимо утакмицу и да не стрепимо у последњим моментима”, каже Славко Перовић за МОЗЗАРТ Спорт.

Од играча са којим си играо у Звезду, данас су на терену била само двојица.
“Много тога се променило у Звезди. Од мојих некадашњих саиграча ту су сада само Мијаиловић и Лазовић са којима сам се спортски поздравио, али када смо на терену нема попуста и не познајемо се. То је најздравији и најпоштенији однос. Звезду много поштујем јер је то клуб који је хранио мене и моју породицу четири године тако да не могу да кажем нешто лоше.”

Један си од ретких играча који током свих година на Маракани није имао менаџера. Мислиш ли да је и то утицало да не добијеш већу прилику?
“Не желим да се враћам на ту причу. Није ми криво што нисам имао менаџера, али сигурно да неке ствари не бих урадио исто. Звезда иде својим путем, ја својим. Рад ми је пружио шансу када сам отишао из Звезде и када сам био у тешкој ситуацији. Максимално поштујем тај клуб и његове навијаче и не могу да заборавим колико је тај клуб урадио за мене.”

Са Лазићем није био тако присан дуел.
“Да ме је погодио у ногу, вероватно би је поломио. Уосталом, костобран је потпуно пукао после његовог ударца. Безопасан дуел на средини терена је могао да се претвори у тешку повреду и хвала Богу да се то није десило.”

Као Звездином детету, вероватно ти је јасно кроз шта Лука Јовић пролази. Када си имао 19 година Земан те је гурнуо против АПОЕЛ-а у мечу за који ће се испоставити да је био почетак Звездиног суноврата.
“Не сећам се да је било ко од нас Звездине деце имао такву подршку клуба. Он је млад дечко и клупски пројекат, који има потпуну подршку, тако да је њему сигурно лакше у том смислу. Када сам ја био у Звезди, деца клуба нису имала такав третман. Младом фудбалеру никада није лако када на њега падне терет целог клуба. Ако је толико талентован као што то у клубу сматрају, онда ће његов квалитет испливати на површину. Не мислим да је он кривац за Звездин пораз. Уосталом најбољу шансу коју је Звезда имала преко Јовића, није она створила већ смо им је ми поклонили нашом грешком. Мислим да смо заслужено победили.“

За Рад те веже још шест месеци уговора, после чега си слободан играч. У турској Маниси си блистао прошле сезоне, али када је позајмица истекла морао си да се вратиш у Рад…
“И даље добијам поруке од навијача Манисе. Волели би да се вратим. Оставио сам неки траг тамо пошто сам био најбољи играч и стрелац лиге. Жао ми је што екипи не иде сада, поготово што су тамо Микић и Милијаш. Било је летос и неких опција да пређем у прву лигу Турске, нису се реализовале, видећемо шта ће бити у јануару”, истиче најмлађи играч у историји нашег елитног ранга такмичења, пошто је за Обилић дебитовао са 15 година и 311 дана.